Odeća otkriva karakter
Po obrazovanju arhitekta, Svetlana Proković slavu ipak nije stekla zahvaljujući rapidografu i lenjiru, već projektima koji nastaju makazama…
Da li ste se nekada zapitali kako bi bilo da ste se posvetili arhitekturi?
Ne, nikada se nisam pokajala što sam krenula drugim putem.
Sećate li se prvog komada odeće koji ste kreirali?
Čudno… Eto, podsetili ste me da je prva SJP kolekcija bila kolekcija šešira, tačnije raznoraznih pokrivala za glavu.
Na koji način počinjete radni dan?
Volim rano da ustanem i natenane, uz kafu, isplaniram dan.
Budući da već godinama radite sa sestrom Jelenom, da li to znači da imate sličan ukus?
Pošto sam ja starija šest godina, normalno je što su nekada postojale razlike među nama, ali one su se vremenom izgubile. Dopadaju nam se slične stvari, od mode do muzike i filma, ali kao ličnosti prilično se razlikujemo.
Da li nekad steknete sliku o osobi na osnovu odeće koju nosi, a da vas taj utisak prevari?
Obično ne grešim u proceni ljudi, a odeću nikada ne gledam kao modni kritičar, već volim da na osnovu izgleda saznam nešto više o karakteru ličnosti. Najviše iskustva sam stekla radeći stajling raznim klijentima.
Koju garderobu nosite kod kuće?
Obično je to nešto udobno i od pamuka, recimo tai pantalone i majica.
San i java modne revije
Neostvarena želja… da napravim reviju u Muzeju vazduhoplovstva i da modele nose nepoznati, meni zanimljivi ljudi, različitih profesija.
Kako nastaju kreacije… Pripreme za reviju krenu od beskrajnih telefonskih razgovora sa Jelenom, onda se obično nađemo u Beogradu ili Ljubljani i ideje prenesemo na papir, ali to su samo osnovne skice, kao kostur kolekcije (nikada ne radimo detaljne skice modela). Onda krene odabir materijala i realizacija, kada se obično dobar deo početnih ideja promeni, jer se nametnu neka nova rešenja.
Nova kolekcija… Boje su pretežno tamne sa crvenim akcentima, a materijali uglavnom prirodni, najviše na bazi vune.