Hronični umor – bolest modernog doba

by | 24 decembra, 2013

Uprkos tome što je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila hronični umor u zvaničnu listu oboljenja od kojeg pate milioni ljudi širom planete, ova tegoba još uvek se ne shvata ozbiljno.

hronicni umor

Statistike pokazuju da neobjašnjiva iscrpljenost organizma koja ograničava svakodnevne aktivnosti i ne prolazi ni nakon odmora najviše pogađa žene, mada se u poslednje vreme sve češće javlja kod muškaraca, pa čak i dece.

Ovo stanje prati ceo niz simptoma koji se pojavljuju i nestaju spontano: malaksalost, gubitak pamćenja i koncentracije, glavobolja, bolovi u grlu, uvećani i bolni limfni čvorovi na vratu ili ispod pazuha, neobjašnjiv bol u mišićima, kao i bol koja se ”premešta” od jednog do drugog zgloba (bez crvenila ili otoka), nesanica i ekstremna iscrpljenost koja traje više od 24 sata.

Osobe koje pate od hroničnog umora neretko imaju probavne tegobe u vidu bolova u stomaku, nadutosti i proliva. U nekim slučajevima javljaju se alergija ili preosetljivost na neke namirnice, mirise, hemikalije ili lekove, vrtoglavica, nesvestica, suva usta, bol u uhu, grudima ili vilici, aritmija, jutarnja ukočenost zglobova, mučnina i noćno znojenje. Među simptomima koji mogu da budu posledica hroničnog umora jesu i depresija, anksioznost, napadi panike, otežano disanje, zamagljen vid, osetljivosti na svetlo, bol u očima, kao i naglo mršavljenje ili debljanje.

Uzročnici

Stručnjaci smatraju da su glavni uzročnici hroničnog umora stres, anemija, depresija, hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi), razne alergije, virusne infekcije, nepravilno funkcionisanje imunološkog sistema, hormonalni poremećaj, nizak krvni pritisak i autoimune bolesti.

Ovo stanje može da se javi i kao pratilac nekih oboljenja kao što su artritis, poremećaj sna, hepatitis, leukemija i kancer, ili kao nuspojava određenih lekova.

Hronični umor ponekad uzrokuju i toksini koji u organizam dospevaju putem hrane, vode i vazduha. Naime, kada pređu granicu koju organizam može da toleriše, dolazi do pada imuniteta, a upravo to je okidač za razne zdravstvene tegobe.

Baš zbog toga, preporučuje se da se najmanje jedanput godišnje sprovede čišćenje ili detoksikacija organizma.

Opasna kandida

Nepravilna ishrana koja obiluje šećerom i proizvodima od belog brašna, kao i prekomerna upotreba antibiotika, doprinose rastu kandide, pa organizam mora da troši više energije kako bi se odbranio od gljivica. Usled toga javlja se hronični umor, a mnogi stručnjaci smatraju da kandida osim uobičajenih tegoba može uzrokovati alergiju, artritis, pa čak i rak.

hrana

Lečenje

Oboljenje ponekad ima blage simptome koji minimalno remete normalan život i sposobnost za rad. Međutim, hronični umor može izazvati ozbiljne probleme, a tada je neophodno potražiti stručnu medicinsku pomoć. Dijagnoza se uspostavlja na osnovu prepoznavanja većeg broja karakterističnih simptoma, pre svega teške mentalne i fi zičke iscrpljenosti, koja traje najmanje šest meseci i pogoršava se posle telesnog ili umnog napora.

Pored toga, uvek prvo mora da se isključi mogućnost da je u pozadini ovih simptoma neka druga bolest.

Važnost ishrane

Nutricionisti savetuju konzumiranje hrane bogate biljnim vlaknima koja pospešuju metabolizam ugljenih hidrata i tako pomažu organizmu da troši manje energije. Takođe, vezuju i otrovne materije i produkte metabolizma, doprinoseći detoksikaciji tela i, posledično, otklanjajući umor (preporučena dnevna količina vlakana iznosi od 25 do 30 g).

Na meniju bi trebalo da se nađu i neke od sledećih namirnica: cvekla, šargarepa, masline, borovnice, beli i crni luk, boranija, jabuke, kupine, avokado, ananas, integralni pirinač, jezgrasto voće, semenke bundeve i suncokreta, banane, paradajz, crvena paprika, kupus, karfiol, teleća džigerica, sardine, jogurt…

Korisna je upotreba ljutih začina – rena, bibera, karija i ljute paprike, koji podstiču prirodnu detoksikaciju organizma.

Poželjno je da se dan započne doručkom, a tokom dana treba konzumirati dva glavna obroka i dve lagane užine. Izbegavati masnu, prerađenu i konzervisanu hranu, rafinisane šećere, suhomesnate proizvode, pohovana jela i ona pržena u dubokom ulju, slane i slatke grickalice, brzu hranu i veću količinu kafe, dok alkohol treba potpuno izbaciti.

S obzirom na to da osećaj iscrpljenosti može da se javi usled blage dehidratacije, svakodnevno treba piti najmanje dva litra tečnosti, najbolje vode ili limunade zaslađene medom.

Autor: Life Content

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.