Categories U trendu

Ima li života bez društvenih mreža

drustvene mreze

Ne padajte na filtere, upoznajte pravo lice

Ima li života bez društvenih mreža – mora li baš sve da se objavi, da bude vidljivo i dostupno. Dok sedite sa prijateljima u kafiću, čekate komentar na sliku, lajk, poruku preko vibera, imate li vremena za priču? U današnjem, modernom svetu kao da sem društvenih mreža ne postoji drugi vid komunikacije, iako je to istovremeno nepoznata teritorija na kojoj vrebaju mnoge zamke. Ne govorimo samo o opasnostima kojima su izloženi najmlađi korisnici već i o činjenici da stvaraju zavisnost i ugrožavaju naš stvarni društveni život. Više pažnje posvećujete mobilnom telefonu, neživoj stvari nego ljudima koji sede pored vas. Ukoliko je signal za internet loš, možda ćete dobiti napad nervoze i više ćete se potresti zbog tog problema, nego zbog nečega što ste u razgovoru čuli (ili niste čuli, jer ste bili prezauzeti listanjem „Fejsbuka“). Niste ni svesni da ste postali zavisnik.

Možda još nije kasno i možete se spasete. Sara Rafael i Naomi Šimada napisale su priručnik „Exploring the emotional impact of our digital habits“, u kome su, uz pomoć stručnjaka iz različitih oblasti, pokušale da objasne kako da uživamo u svemu što nude društvene mreže, a da sačuvamo mentalno zdravlje.

Kako da razlikujete trenutnu anksioznost i poremećaj?

Nekada su ljudi želeli da izgledaju savršeno poput filmskih zvezda, da imaju baš takav nos ili usta, a danas plastičnim hirurzima donose svoje selfije. Zaboravljaju da ni te slike nisu stvarne. Prednja kamera na telefonu ima filtere koji automatski ulepšavaju lice. Postoje i razne alatke koje mogu da „koriguju“ fotografiju, ali to i dalje nećete biti stvarni vi. Kada pogledate pravi selfi, onaj u ogledalu, mogli biste da se razočarate. Da biste izbegli problem, jedostavno se slikajte iz daljine umesto iz neposredne blizine.

drustvene mreze
Photo by xandro Vandewalle on Unsplash.

Kako se izlečiti od društvenih mreža

„Instagram“ je promenio pravila turizma. Danas je izuzetno važno pokazati pratiocima gde smo otišli na odmor, „čekirati“ se u centru neke svetske metropole ili na egzotičnoj plaži, jer – ako nemate fotografiju s putovanja, kao da niste ni bili tamo. Ako ste već imali sreće da se na tom mestu nađete, onda uživajte svim čulima i ne posmatrajte njegove atrakcije kroz kameru na telefonu. Snimajte tek kada se nagledate.

Možemo li da se zaljubimo u osobu koju nismo upoznali lično, sa kojom se nikad nismo sreli? Izgleda da je u ovoj digitalnoj eri sve moguće. Dvoje od petoro ljudi između 22 i 50 godina trenutno koriste ili su bar jednom koristili neki onlajn servis za upoznavanje, u šta spadaju i aplikacije i društvene mreže. To je oko 40 odsto svetske populacije. I svi prvo padaju na fotografiju, iako su svesni da je verovatno prošla kroz najmanje dva filtera. Za prvi utisak je važan nečiji lik, ali za nešto dugotrajnije presudna je – ličnost. Osoba koju „upoznajete“ preko društvenih mreža samo je pola ličnosti. Druga polovina je ono sa čime ćete biti u vezi i što se računa u stvarnom svetu. Zato budite na oprezu.

Pozitivna slika o sebi

“Fejsbuk“, „Instagram“ i ostali virtuelni „virusi“ ozbiljno mogu da ugroze vaše zdravlje. Ne samo mentalno, koje je svakako prvo na udaru. Pored anksioznosti, depresije i insomnije, prete glavobolje, kao i oboljenja kostiju i kičmenog stuba, jer ste zbog držanja telefona i tipkanja po ekranu uvek u istom položaju. Problem je toliko uzeo maha da su oformljene i ozbiljne onlajn grupe pomoći zavisnicima od društvenih mreža, sa kojima rade stručnjaci iz oblasti psihologije.

Foto:Guliver/Getty;  xandro Vandewalle on Unsplash

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA