Turističko hodočašće zbog LOTOSA

Četiri lotosova jezera u Jevrejskoj autonomnoj oblasti, u Dalekoistočnom federalnom okrugu Rusije, ovih dana su mesto masovnog turističkog hodočašća ne samo Rusa, već i stanovnika Japana i Kine, zbog cvetanja retke vrste lotosa, navodi „Glas Rusije“.

Manje od mesec dana traje cvetanje egzotičnih vodenih biljaka sa velikim zelenim listovima, koje postoje više od sto miliona godina. To je lotos Komarova, nazvan u čast poznatog ruskog botaničara i geografa Vladimira Komarova, koji je istraživao krajem XIX i početkom XX veka floru Dalekog istoka.
 

Ta reliktna biljka postojala je još u mezozoiku i preživela je ledeno doba. Seme biljke ima karakteristiku da u nepovoljnim uslovima ne niče, već pada u anabiozu, pri čemu se biološki procesi usporavaju i cvet preživljava, rekao je za Glas Rusije rukovodilac Direkcije za posebno zaštićene teritorije Jevrejske autonomne oblasti, Jurij Panin. Lotos na ovim jezerima počinje da cveta oko 20. jula, i to traje do sredine avgusta.

Ali ove godine prvi pupoljci su počeli da se pojavljuju već 16. jula, zbog visokih temperatura. Na jezerima dežuraju ekolozi koji upozoravaju turiste da je cveće zabranjeno brati, a i ne bi imalo svrhe jer za sat vremena cvet počne da se osipa i od njega ništa ne ostaje.
 

U zemljama Jugoistočne Azije pripadnici raznih religija vekovima su poštovali lotos kao svetu biljku. Indusi su, na primer, predstavljali Zemlju kao gigantski lotos, koji raste na površini voda. Raj je često predstavljan kao predivno jezero na kojem rastu ogromni roze lotosi, gde počivaju duše pravednika.

Od davnina lotos je poznat i kao vredna prehrambena i lekovita biljka. U Kini su od njega pravili lekovita sredstva još nekoliko hiljada godina pre nove ere, a i danas njegovo seme ulazi u sastav preko 200 preparata, zbog aktivne supstance koje povećavaju tonus i jačaju čovekov organizam.
 
Izvor: RTS