Manjak empatije? Da li smo prestali da saosećamo sa drugima?

Ceo svet je u krizi usled pandemije koronavirusa. A da li zbog toga opada i nivo empatije?

by | 2 aprila, 2021

Empatija predstavlja sposobnost da život posmatramo iz perspektive nekog drugog, u cilju razumevanja šta ta druga osoba oseća. Međutim, istraživanja pokazuju da je empatija sve ređa, usled posledica koje ostavlja pandemija koronavirusa. Zašto u vreme kada nam je empatija potrebnija nego ikada, gubimo sposobnost da razumemo druge?

Iz redakcije magazina „Natural Health“

Empatija i njeni neprijatelji

Mnogo je neprijatelja empatije, a neki od njih su manjak vremena i stres, kaže Mimi Niklin (miminicklin.com), lajfkouč i voditeljka emisije “Empatija za doručak” (Empathy for Breakfast show).

Karantin, policijski čas i sve ono što je pandemija donela sa sobom imaju ogroman uticaj na količnu stresa kroz koju prolazimo, ali i na emocionalni velnes i to više nego ikada ranije u istoriji. Trenutno, svi smo u modusu “preživljavanja” i postajemo egocentričniji, okrenuti sebi i sve više introvertni. Stoga, sve nam je teže da aktiviramo delove mozga odgovorne za empatiju. (Pročitajte i… Šta je adrenalinski umor i patite li od njega? Proverite!)

Istraživanja pokazuju da ljudi zapravo kognitivno isključe empatiju kada nisu u mogućnosti da pomognu drugome. Globalna pandemija je pojačala taj osećaj te se sve više okrećemo – sebi.

Kada se ljudsko biće bori s problemima ili je emotivno “istrošeno” (nakon dugog vremena tugovanja, na primer), “pali” se instinktivni senzor za samopreživljavanje, objašnjava psiholog i lajfkouč Majkl Padraig Akšn.

– Najjednostavniji primer je panična kupovina početkom pandemije. Ljudi nisu razmišljali o drugima u tim trenucima.

Kako pobediti manjak empatije

Dobra vest je da smo svi rođeni s empatijom. Ali način na koji je negujemo zavisi i od toga koliko ćemo biti saosećajni.

Sjajna stvar u vezi s empatijom jeste to što nas jednostavna odluka da budemo saosećajniji zaista i čini saosećajnijima, kaže Mimi.

Delovi mozga zaduženi za empatiju na taj način će se aktivirati češće, a na posletku i instinktivno.

Kako razviti empatiju?

1 Prihvatite različitosti

Kada vidimo osobu sa tetovažama ili ćemo pomisliti kako je to kul ili ćemo misliti da su tetovaže bezveze. To se naziva “projektovanje” misli na nešto ili nekog, posmatrajući kontekst, osećanja i stečeno mišljenje. Istetovirana osoba može biti veoma srećna rok zvezda ili pak tetovažom skriva ožiljak. Istina je da ne možemo sebe staviti u tuđu kožu ako prvi utisak o određenoj osobi odredimo na osnovu sopstvenih projekcija, predubeđenja i uverenja.

Savet je da se povežemo s osobom koja je potpuno različita od nas. Kada saznamo dovoljno o njoj i njenom načinu života, povećaćemo empatiju i razumevanje.

2 Razgovarajte s strancima

Radoznalost nas dovodi do razumevanja, a što više novih ljudi upoznajemo, dublje ih razumemo.

Svakoga možemo razumeti, kaže Mimi. Stoga, nemojte se stideti da pričate i s nepoznatim ljudima. Pripremite se da ih uistinu slušate i razumete.

3 Vežbajte empatiju i saosećanje svakodnevno

Pokušajte da zamenite mesta i da se stavite u kožu druge osobe. Razmišljajte o tome kako se ona oseća u datom trenutku. Isto tako, pomozite drugima. Ako vidite stariju osobu da nosi tešku torbu, ponudite se da pomognete. Uradite svakodnevno nešto što nije u vašoj zoni komfora, nešto što će pomoći drugima.

Iz samo jednog lepog gesta dnevno učimo mnogo o sopstvenom ponašanju i karakteru. Ljubaznost je namera i pomaže nam da povećamo empatiju, zaključuje Majkl.

 

 

Natural Health Dumitru Ochievschi / iStock via Getty Images

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.