Namirnice za bolje raspoloženje: Proverite da li su na vašem jelovniku!

Saznajte koje to namirnice utiču na bolje raspoloženje i promenite svoje prehrabene navike već danas.

by | 2 marta, 2021

Iz redakcije magazina „Natural Health“

Mnoge od nas pogađa prolećni bluz, tj. sezonski afektivni poremećaj, a ovog proleća – u kombinaciji sa stresom usled pandemije – pogotovo. Zato, više nego ikada želimo da učinimo sve što je moguće, a da je pritom zdravo za naš organizam i u skladu s prirodom, što će uticati na bolje raspoloženje.. (Pročitajte i… 5 načina da popravite raspoloženje)

Prema šefu zdrave kuhinje Gabrijeli Mejsfild (Gabrielle Masefield), sve počinje od pitanja šta smo odlučili da stavimo na tanjir. – Hrana ima moćan uticaj na naše raspoloženje, na to kako ćemo se osećati. Počevši od podnevnog pada šećera pa do složenih mehanizama putem kojih mikronutrijenti izazivaju određene reakcije i hormonske odgovore u našem telu- ,  kaže Gabrijela. A broj istraživanja koji pokazuju vezu između mentalnog zdravlja i ishrane sve je više.

Najbolje namirnice za bolje raspoloženje

Zgrabite neku zdravu grickalicu i krenite s nama u potragu za odgovorima na pitanje kako hrana zapravo može da utiče na bolje raspoloženje.

Više omega-3

Baš kao što su omega-3 masne kiseline neophodne za pravilno funkcionisanje mozga, tako su povezane i s našim raspoloženjem, naročito kad je u pitanju eliminacija negativnih emocija, kao što su stres i anksioznost. – — Masne kiseline, kao što su omega-3, služe da se izgrade blokovi za molekule triptofana – amino-kiseline koja je važna za proizvodnju serotonina-, kaže Gabrijela. – To je neurotransmiter povezan sa osećanjem sreće i smanjenjem anksioznosti-, dodaje.

U kojim namirnicama ćete pronaći omega-3 masne kiseline?

Masna riba – losos, skuša i sardine – ne samo što su bogate omega-3 nego sadrže i visok nivo vitamina D. Kako Gabrijela objašnjava- To je XwinX kombinacija jer vitamin D pomaže neurotransmiterima da dobiju više serotonina (hormona sreće), dok omega 3-masne kiseline regulišu pretvaranje esencijalne amino-kiseline triptofana u serotonin.-

Pomozite svojim crevima

Želudac i ceo sistem za varenje često se nazivaju i drugim mozgom, jer imaju ogromnu ulogu u iskazivanju i kontroli emocija. – Posmatrajući vezu između stomaka i mozga primetili smo da su loše stanje sistema za varenje i manjak dobrih bakterija u želucu povezani s depresijom– kaže Gabrijela. Ipak, na mentalno zdravlje ne utiče samo manjak bakterija u crevima – i njihov prevelik broj može se odraziti na raspoloženje. Kako bismo imali zdravu količinu crevnih bakterija, Gabrijela predlaže ishranu zasnovanu na biljkama koje sadrže velik procenat nerastvorljivih vlakana, kao što je zeleno lisnato povrće, zatim žitarice i voće. Uključite i fermentisane namirnice poput kiselog kupusa, kimčija i kefira. Probiotske namirnice, poput ovih, pomažu da se održi optimalan nivo crevnih bakterija, čime se podržava dobro varenje.

Da li je još neka hrana dobra za creva?

Jabuke. Prema istraživanjima, jabuka na dan povećava raznovrsnost crevne mikroflore, a može da sadrži i do 100 miliona mikroba. Možda ovo voće zaista ima moć da otera bolesti, kako se oduvek verovalo u narodu.

Vitamin D kao gorivo

Prema lajfkouču Marijani Kilburn (Marianna Killburn, avogel.co.uk), vitamin D je primarno poznat kao nutrijent, ali se klasifikuje i kao hormon. – To ga čini jedinstvenim. Naročito kada uzmete u obzir da je, za razliku od ostalih vitamina i minerala, naš primarni izvor vitamina D – sunce-.  kaže Marijana. To objašnjava vezu između manjka nivoa vitamina D i sezonskog afektivnog poremećaja. Oba stanja su tipična za period u godini kada smo minimalno izloženi sunčevoj svetlosti. Zapravo, veruje se da jedna od pet osoba pati od manjka vitamina D, što je zabrinjavajuća statistika, naročito kad uzmemo u obzir simptome: umor, slab imunitet, bol u zglobovima i mišićima, loše raspoloženje i smanjena gustina kostiju. – Konzumiranje dosta zelenog povrća, jaja, pečuraka, tunjevine,  ostriga, sardina i tofua omogućiće vam optimalan unos vitamina D-. kaže Gabrijela. Takođe, u ishranu uvrstite i proizvode sa dodatim vitaminom D, kao što su mleko, jogurt i neke vrste cerealija.

Navalite na zeleno lisnato povrće

Tužni ste? Nedavna studija pokazala je da osobe koje konzumiraju velike količine zelenog lisnatog povrća ređe osećaju depresiju. Gabrijela objašnjava: – Zeleno lisnato povrće, kao što su spanać i kelj, sadrži malo kalorija, ali je bogato ključnim vitaminima i mineralima, uključujući i folate – vitamine grupe B koji utiču na
neurotransmitere odgovorne za raspoloženje.-  Ako imate depresivne epizode, moguće je i da imate povišene nivoe enzima pod nazivom monoamino-oksidaza, što dovodi do niže koncentracije serotonina i dopamina u telu. – Ishrana bogata voćem i povrćem umanjuje nivo tog enzima i smanjuje rizik od depresije za čak 65%-.  kaže Gabrijela. Svakodnevno konzumiranje voća i povrća (u najmanje sedam dnevnih porcija) čini nas srećnijim, smirenijim i poletnijim, a ima i pozitivan efekat na sve segmente zdravlja, uključujući i raspoloženje, koje može da se prenese i na naredni dan!

Više o magazinu Natural Health saznajte ovde.

Natural Healthbit245/ Getty Images via Guliver

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.