Još su drevne discipline, poput joge, dah nazivale inteligencijom tela, a disanje povezivale s vitalnom energijom koja nas održava u životu. Kako god razmišljali o disanju – kao o pukoj razmeni gasova koja nas održava u životu ili kao o načinu da povratimo ravnotežu uma i tela – bićemo u pravu. Zbog svog jedinstvenog dvostrukog kvaliteta, istovremeno automatskog i voljnog, disanje je sve to, i mnogo više.

Od svih funkcija našeg autonomnog nervnog sistema, samo disanjem možemo po volji da upravljamo i pristupimo onim njegovim delovima zaduženim za regeneraciju, duboku relaksaciju, introspekciju, san ili energizaciju, fokus, akciju, povezivanje. Pored toga, disanje je povezano i sa mišićnim i koštanim tkivom. Prilikom svakog udaha i izdaha pokreće se čitav niz velikih i malih mišića, zglobova, kostiju i koščica. I samo disanje je pokret, promena oblika grudne i abdominalne šupljine, i u tom pokretu učestvuju i unutrašnji organi zajedno sa tkivom fascije, prepunim neurona koji stalno pričaju, prenose poruke između organa i s kraja na kraj čitavog tela.

Tako dah može da umiri, opusti, ojača, neguje, uspava, izoštri, oporavi, otkloni bol, odmori, rastereti, oraspoloži, ali i postane ključ za razumevanje svega onoga što se u telu u tom trenutku dešava. U isto vreme, dah je pravi učitelj balansa između onoga na šta možemo da utičemo i svega onoga čemu je potrebno da se prepustimo. Bili mi svesni svog disanja ili ne, ono će se svakako dešavati jer živimo u atmosferi koja želi da dišemo. Stoga je za efikasan dah potrebno samo da sklonimo prepreke i napravimo prostor da telo s lakoćom, neprimetno i prirodno, samo udahne i otpusti izdah.

Kako pravilno da dišemo?

Ono što prvo naučimo na časovima joge disanja jeste da ne postoji samo jedan pravilan način da dišemo. Disanje se nikad ne dešava van konteksta i na njega utiče mnogo toga, od uzrasta, psihofizičkog stanja, trenutne potrebe za energijom, sve do položaja tela. Različito ćemo disati kad se odmaramo i kad trčimo, a sposobnost našeg tela da disanje lako i brzo prilagodi svim našim potrebama ono je što želimo da razvijemo. Ako već govorimo o pravilnom disanju, onda bi to bilo svako ono kojim telo adekvatno odgovori na trenutne metaboličke potrebe. U stanju mirovanja optimalno disanje bilo bi ono koje se odvija kroz nos, nečujno i ritmično, uz dobro usklađeno kretanje grudnog koša i stomaka. (Pročitajte i… Pod stresom ste? Ove jednostavne tehnike disanja umiruju um za 60 sekundi!)

Međutim, baš kao što možemo da se prejedemo, tako možemo i da „predišemo” ili hiperventiliramo i tako smanjimo ishranjenost tkiva kiseonikom. Disanjem kroz nos ćemo prirodno umiriti i produžiti dah, pospešiti cirkulaciju i prokrvljenost, ali i pojačati lučenje pljuvačke, što je jedan od znakova da se nervni sistem umiruje, a telo relaksira i obnavlja.

Zanimljivo je da i ishrana ima uticaj na kvalitet disanja. Prerađena hrana pojačava lučenje sluzi i kiselost u organizmu, na šta reaguju bubrezi i disanje koje se ubrzava, kako bi se telo vratilo u ravnotežu. Tako jedna od prvih stvari koju možemo uraditi za kvalitet svog disanja jeste da pretežno ili potpuno konzimaramo integralnu, prirodnu hranu. Zatim i da dišemo kroz nos.

A dalje, duboko ili plitko, tiho ili čujno, čak i zaustavljanje daha može imati svoju funkciju, te vežbanjem otkrivamo kako disanjem možemo uticati na unutrašnja stanja, kako da se lakše krećemo, vratimo telo u prirodan položaj, oslobodimo napete mišiće… Ono što je važno da znamo u radu s dahom jeste da pratimo lakoću i prijatnost disanja, a jasan pokazatelj da je potrebno da zastanemo i vratimo se korak unazad jeste kad se zadišemo ili ostanemo bez daha. I najvažnije od svega što možemo naučiti jeste da se prepustimo i uživamo u svakom novom udahu i izdahu.