Fashion kraljice

Manekenke, kreatorke, stilistkinje… one su junakinje iz bajke, okićene čipkom, svilom, bleštavim nakitom, vrhunskom šminkom. Moda je posao o kojem sanjaju devojčice širom sveta. Jelenini, Zoranini i Vesnini snovi su se ostvarili.

GLAM HALJINE NJIHOVA SU SVAKODNEVICA

Kad se gleda sa strane, svet mode izgleda šaren, razigran i lepršav, deluje tako kao da je onima koji su u njemu – svaki dan pesma. Međutim, ženama koje su angažovene u modnom svetu, posao nije nimalo lak. Da bi se neko bavio modom, neophodno je da ima smisao za lepo, osećaj za meru u izboru garderobe. Pa čak i ako imate sve ove kvalitete, ni to nije garancija da ćete uspeti. Za uspon u svetu mode neophodni su i sreća i harizma i velika upornost. Evo šta o tome kažu naše sagovornice…

„Moda je surov posao“

JELENA IVANOVIĆ, bukerka agencije „Women“ i bivša manekenka

Modna evolucija 

Moda je lep, ali i vrlo težak, posao, jer su manekenke u funkciji prodaje određenog proizvoda – haljine, kupaćeg kostima, sunčanih naočara… Ljudi, čiji je primaran cilj da taj njihov proizvod što bolje prođe na tržištu, vrlo surovo procenjuju naš izgled, građu, kožu… Kao i sve manekenke, želeći da sebe u svakom trenutku predstavim u najboljem svetlu, nastojala sam da uvek budem maksimalno doterana. Kad sam prestala da radim taj posao, postala sam opuštenija, što ne znači da ne vodim računa o tome kako izgledam. Razlika je u tome što se sada više trudim da ugodim sebi nego onima koji me gledaju. Najvažnije je da se u nečemu osećam prijatno i da sebi izgledam lepo.

Pet godina u Gotjeovom ateljeu 

Tokom deset godina, koliko sam provela radeći kao manekenka, imala sam priliku da nosim najskupoceniju odeću. Posebno mi je bila draga haljina Žan-Pola Gotjea, izrađena ručno, od nanizanih perli. Sasvim je prirodno da se čovek oseća drugačije kad tako nešto obuče. Imala sam čast da pet godina radim sa njim, u njegovom ateljeu. Bila sam njegova inspiracija za kolekcije visoke mode, koje su se mahom sastojale od korseta.

„Rok trajanja“ odeće 

U svom ormanu čuvam stvari koje sam nosila još u srednjoj školi, a moja mama bi me sada podsetila na suknju koju smo šile kad sam bila u sedmom osnovne. Odeću koju više ne nosim, nikad ne bacam, već je poklanjam, a stvari koje su mi posebno drage čuvam. Nedavno sam popravljala rajsferšlus na pink suknji koju sam kupila u Milanu, kad sam prvi put kao manekenka boravila u tom gradu. Dugo sam je nosila, pa neko vreme nisam, a sada je ponovo našla mesto u mom ormaru.

Odnos cene i kvaliteta

Smatram da cena, kao ni robna marka, ne garantuje kvalitet. Nisam pobornik brendiranih stvari. Mogu da se divim fantastičnim idejnim rešenjima nekih kreatora, ali sigurno nisam osoba koja kupuje stvari zato što na njima piše „ovo ili ono“ ime. Na ozbiljnim modnim tržištima, kao što su Milano, Pariz i Njujork, nije prisutna odeća na kojoj je upadljiv logo. Čini mi se da su najbogatiji ljudi najpristojnije obučeni – osim retkih izuzetaka, vrlo su elegantno, uredno i, reklo bi se, jednostavno obučeni. Iako je sve što nose veoma skupo, na njima ništa ne „vrišti“.

Fashion TV

„Fashion TV“ informiše, ali ne edukuje. Ljudi ne razumeju da se ono što gledaju na modnim revijama ne nudi u radnjama. Na revijama kreatori predstavljaju svoja najbolja idejna rešenja za tu sezonu, a svaka njihova kolekcija ima nekoliko linija, među kojima većinu čine „nosiviji“ modeli. Fashion TV kod mladih devojaka može da stvori pogrešan utisak o onome što je lepo. Manekenke su uvek u službi modela i zato su mršavije od „normalnih“ žena. Na takvom telu haljina lepše viori nego na onom prosečne građe, ali treba imati u vidu da je početak i kraj te priče marketing. Uvek ističem da devojke treba da nađu sopstveni balans. Onima, koje mi se obraćaju sa željom da postanu manekenke, kažem da to ne može biti svako, baš kao što vrhunski sportista ne može da postane svaki momak koji dobro igra basket ispred zgrade ili mali fudbal sa drugarima.

„Stil se ne kupuje u prodavnici“

ZORANA ILIĆ, stilistkinja

Treba li zavideti stilistima?

Mnoge žene, verovatno, misle da nema lepšeg posla od onog koji se sastoji iz svakodnevnog obilaska prodavnica. Međutim, najveće zadovoljstvo predstavlja šoping, a ne šetnja od jednog do drugog butika. U situacijama koje se godinama ponavljaju, početno zadovoljstvo prelazi u naviku, tako da tu nema posebne draži. Tako je, bar, u mom slučaju. Nekada, u potrazi za odgovarajućim delom kostima, moram da prođem ceo grad.

„Promašene“ kupovine 

U našem poslu ih nema, jer se sve kad-tad može iskoristiti. Tu je i opcija poklanjanja stvari, pa ako shvatim da nešto ne odgovara meni, znam za koga od mojih prijatelja može da bude savršen poklon. Znači, male su šanse da kupim nešto sa čim ne znam šta bih. Pre bih rekla da neke komade garderobe ili nakita retko nosim, pa se gomilaju u mom, sad već prilično velikom fundusu.

„Efekat ogledala“

Po mom mišljenju, u prodavnicama se ne pronalazi i ne kreira dobar stil – on se stvara šivenjem garderobe po meri. To je ono pravo! U tom slučaju, zaštićeni ste od jednoličnosti i izbegavate „efekat ogledala“, koji je zasnovan na principu „svaka devojka svakoj devojci sliči“. Žene kupuju iste stvari, isto se šišaju, kosu farbaju u istu boju, sve su preplanule jer je moderno odlaziti u solarijum…

Kako rasporediti budžet?

Iz godine u godinu, izbor garderobe i asesoara sve je veći i bolji. Broj robnih marki, prisutnih na našem modnom tržištu, konstantno raste. Dizajneri sve uspešnije plasiraju svoje kreacije, pa je veća ponuda i autorskih stvari. Dakle, nešto što se može pronaći u našim prodanicama, u kombinaciji sa nekim autorskim komadom – i ja sam zadovoljna. Smatram da je uvek bolje kupiti nekoliko skupljih stvari, nego mnogo jeftinih. Dobro odabrana tašna, par cipela ili vredan komad nakita predstavljaju savršen detalj u svačijoj garderobi. Ukoliko na njima postoji autorski pečat, odnosno ako su rad nekog umetnika, onda nema greške. Budite sigurni da ćete biti zapaženi!

Na šta staviti akcenat?

Uvek na tašnu! Pre više od deset godina, sa prijateljicama Snežanom Veljković i Ankicom Krasić, počela sam da kreiram i proizvodim tašne u ateljeu porodice Petrović, u Vrnjačkoj Banji. Mada smo bile prilično zapažene, manufakturu smo, vremenom, zamenile drugim vidovima stilizacije. Nadam se da ću, uz pomoć nekolicine vanredno talentovanih ljudi, uskoro realizovati svoju prvu samostalnu izložbu tašni. Suština cele ove moje priče može se svesti na „volim dobru torbu!“ Uz nju, obavezno, treba da idu i isto toliko „dobre cipele“ ili, kako je sada moderno, patike. Od materijala, prihvatam isključivo kožu i, eventualno, platno, a sintetiku treba izbegavati po svaku cenu.

„Naučite da kombinujete stvari“

VESNA MATIJEVIĆ, kreatorka

Sama sebi najbolja reklama

Budući da kreiram stvari koje mi se dopadaju, razumljivo je što one čine devedeset posto moje garderobe. Za samo nekoliko minuta mogu da odlučim šta ću obući. Iako, naravno, imam pravo da ostavim sebi svaki komad odeće koji stvorim, to ne činim, jer mislim da ne treba imati previše garderobe. U modi je najvažnije kombinovanje, pa zato kupce treba edukovati kako da stvar koju su upravo odabrali uklope sa onim što već imaju. Nažalost, ovde još uvek vlada mišljenje da ono što je proizvedeno u našoj zemlji nije dovoljno dobro i kvalitetno. Mislim da je takav stav posledica činjenice da smo neko vreme bili „zatvorena sredina“, pa smo mnogo čega bili željni. No, verujem da će se to postepeno promeniti, te da će se žene od sada češće odlučivati za originalnost i kvalitet.

Nisu presudne godine, već izgled

Mini suknja zaista nije za ženu koja više nije mlada, ali ne zbog njenih godina, već zato što njena koža nije dovoljno sveža i lepa, da bi noge smele da budu potpuno otkrivene. Takođe, devojci koja je jedva punoletna neće dobro stajati ozbiljna, večernja haljina, jer ona ne ume da je „iznese“. Najviše mi smeta što naše žene, u određenim godinama, zaključe da neke boje više nisu za njih.

Modno vaspitanje

Smeta mi to što se kod nas ne zna šta se nosi tokom dana a šta uveče, u čemu treba ići u pozorište, bioskop, na trening… Zaboravlja se čak i to da sportski stil ne podrazumeva nošenje trenerke od jutra do mraka! Devojke iskombinuju trenerku sa šljokicama i sandale na štikulu i misle da su se lepo obukle. To, jednostavno, ne ide! Poslednjih godina, mnogo se govori o poslovnom dres kodu. Mislim da je važno znati da se on vremenom menja, te da se više ne ide na „suvu“ klasiku, već se prave fine kombinacije. Dizajnerski, lepo je kad su sako i suknja različitih boja, pa čak i kad su od drugačijih tkanina. Svaka boja može da bude prihvatljiva za poslovnu odeću, samo je važno da nismo odabrali njenu napadnu nijansu, već zagasitu. Podrazumeva se da ne treba birati ni agresivne dezene.

Šta kupiti ove jeseni

Haljinu, i to nekoliko komada. Lepršave haljine odlično se kombinuju sa džemperima, debljim čarapama i čizmama. Dobro će doći i jedna prava, zimska haljina, od deblje trikotaže. Potrebna je dobra rolkica i, obavezno, lep kaput. Bez obzira na sezonu, pre nego što krenete u kupovinu, stanite pred ogledalo i budite iskreni: „Ovde imam manjak, ovde višak“. U zavisnosti od toga, birajte stvari. Nikad ne kupujte „na silu“, samo zato što je moderno ili vam se dopalo kako stoji nekom drugom. Samokritičnost će vas poštedeti mnogih „nesrećnih“ kombinacija.

Boje „u najavi“

Ciklama, braon i njihove kombinacije, siva, ljubičasta… Ako neku boju do sada niste imali u svom ormaru, postepeno je uvodite. Ne dopada mi se kad vidim banalni spoj crne i žute ili crne i crvene, ali zato sivu rado uklapam sa svim bojama, a i braon je u tom smislu vrlo zahvalna. Zapravo, skoro svaka boja ima veliki potencijal kombinovanja, samo kad se nađu dve odgovarajuće nijanse. Kad se nosi nekoliko stvari u istoj boji, ali različitih nijansi, treba voditi računa da li su iz iste palete. Ne mogu da ne pomenem da se, mada kao kreatorka pomno pratim trendove, ne odevam u skladu sa njima. Namerno nosim boje koje nisu aktuelne, jer ne želim da se utopim u masu.

Tekst: Brankica Treskavica