Šta nas je UBIJALO u 20. veku: Mračna ISTORIJA GRIPA

U poslednjih sto godina svinjski grip je samo jedan od ‘masovnih ubica’ toga tipa, ni približno najsmrtonosniji. Milionske žrtve su uzimali prvo azijski, a potom honkonški grip, pre njih španska groznica. Neki istoričari čak tvrde da nije bilo te groznice, možda ne bi bilo ni Drugog svetskog rata.

Grip kroz istoriju

U poslednjih sto godina svinjski grip je samo jedan od ‘masovnih ubica’ toga tipa, ni približno najsmrtonosniji. Milionske žrtve su uzimali prvo azijski, a potom honkonški grip, pre njih španska groznica. Neki istoričari čak tvrde da nije bilo te groznice, možda ne bi bilo ni Drugog svetskog rata.

Američki predsednik Vudrou Vilson i gotovo ceo njegov pregovarački tim koji je u Versaju radio na mirovnom sporazumu, oboleli su od gripa. Vilsonu je u završnici tih pregovora bilo tako loše da je zamalo umro, a nagađa se da je baš zato sporazum, za koji je on dobio i Nobelovu nagradu za mir, ostao „pretvrd“ za Nemačku, što je 14 godina kasnije dovelo Hitlera i svo potonje zlo.

Španska groznica

Uzročnik španske groznice identifikovan je tek pre neku godinu u uzorcima iz tela vojnika koji je bio zamrznut u večnom ledu. Bio je to – H1N1 i tri, doduše, njegova gena koji su taj grip učinili tako smrtonosnim.

Ni danas, međutim, ne zna se gde je virus tačno nastao. Samo se pretpostavlja da je ‘napad’ na svet krenuo 1917. iz Tibeta, a svetom je španska groznica počela da hara dok je rat još trajao. Koban je bio masovni povratak vojnika s ratišta nakon završetka rata.Tako je sa vojnicima stigao i virus koji je na kraju pokosio gotovo dvostruko više ljudi nego sam rat.

Prvi udar i nije bio tako smrtonosan, no kada je prešao u Ameriku, virus je mutirao. Brodovima sa vojnicima je ova opasnija varijanta dospela u Francusku, zatim i u Španiju, po kojoj je i nazvana. Španija je tada bila neutralna, pa je štampa bila slobodnija. Bez cenzure novine su pisale o novoj epidemiji, što drugi nisu činili zbog – morala vojski. Tako je taj grip dobio pridev španski.

Bolest je bila strašna. Najviše su umirali ljudi između 20 i 40 godina i to u gadnim mukama. Lekari su bili šokirani i nemoćni. Već nekoliko sati nakon što bi oboleli stigli u bolnicu, počelo bi krvarenje iz nosa, ušiju, želuca i creva. Njihova pluća bi se punila tekućinom i oni bi umirali gušeći se.

Azijski i honkonški grip

U Americi je od španske groznice obolelo 28 odsto stanovništva i umrlo 675.000 ljudi. Vojni lekar Džozef Roj je opisao kako je to izgledalo u njegovom vojnom logoru u Bostonu, u kojem je bilo 50.000 ljudi: „Za par sati su se na licima obolelih javljale takve mrlje od cijanoze da više nisam mogao razlikovati ko je crnac a ko belac“.

U SAD je nošenje maske od četiri sloja guste hirurške gaze bilo zakonska obaveza, a u nekim gradovima, poput San Dijega, kazna za one koji je ne nose bila je – mesec dana zatvora. Kako se španska groznica polako gasila, tako su lekari sticali iskustvo u borbi sa zarazom. Ta iskustva bila su dragocena u pandemijama 1957. i 1968.

Azijski grip je 1957, nošen virusom H2N2, pogodio takođe ogroman broj ljudi, a računa se da je umrlo jedan do četiri miliona. Inače, te godine je prvi put proizvedena i upotrebljena vakcina protiv gripa.

Najblaža od tri pandemije u 20. veku bio je honkonški grip 1968. Tada je, takođe, veliki broj ljudi bio zaražen virusom H3N2, a umrlo je više od jednog miliona. Najviše su umirali ljudi iznad 65 godina i hronični bolesnici. 

Tekst: Fonet