Zdravlje bez GRANICA

Sezona godišnjih odmora otvara uobičajena pitanja – kakve su cene aranžmana i prevoza do željene destinacije, kako „projektovati“ džeparac… Međutim, glavobolju turistima zadaju i „nevidljivi“, dodatni troškovi, kao što su cena vize, zdravstvenog osiguranja, registracione ili aerodromske takse.
Čini nam se da su nekako najmanje jasni upravo pojmovi u vazi sa osiguranjem putnika u inostranstvu. Čemu ono služi?

Međunarodno putno zdravstveno osiguranje namenjeno je svima koji turistički ili poslovno putuju van granica svoje zemlje. Naravno, u Srbiji smo (skoro) svi zdravstveno osigurani i obezbeđene su nam medicinske usluge uz overenu zdravstvenu knjižicu, ali pitanje je kako ćete se lečiti ako vas bolest ili povreda zateknu na putu, van granica naše zemlje. Zahvaljujući putnom osiguranju, u slučaju potreba za hitnim medicinskim uslugama, dobijate adekvatnu pomoć.

Na primer, „Europ Assistence“ je specijalizovana kuća za pružanje hitnih medicinskih usluga, i to u 200 zemalja širom sveta. Onaj ko se na putovanju razboli ili povredi, dobija najkvalitetniju bolničku uslugu, i ne brine o troškovima lečenja koji su u nekim zemljama basnoslovno skupi jer padaju na teret osiguravajuće kuće. Putnici koji se razbole u stranoj zemlji, a nemaju polisu osiguranja, plaćaju punu cenu zdravstvene usluge – što može biti veliki atak na budžet.

Pored toga što je, kad putujete, izuzetno korisno imati polisu međunarodnog zdravstvenog osiguranja, jer se nikada ne zna da li ćete se razboleti, one su obavezne u okviru dokumentacije za dobijanje većine viza, pa i šengenskih. Potrebno je da period boravka koji napišete u zahtevu za dobijanje vize u potpunosti bude pokriven polisom osiguranja. Ukoliko tražite vizu na duži period od onog na koji vam je ispisana polisa, u ambasadi će vam izdati vizu sa rokom koji se poklapa sa trajanjem polise. Nemojte da štedite na osiguranju!

To su Turska, Tunis, Egipat, Crna Gora, Makedonija i druge zemlje koje nisu potpisnice Šengenskog sporazuma, a njihova granica se prelazi bez viza. Kod njih je osiguranje opciono. Sami treba da razmislite kolika je verovatnoća da ćete „zakačiti“ neki zdravstveni problem u zemljama u kojima higijenski uslovi ili infrastruktura nisu jednaki našim. Procenite koliko ste osetljivi ili podložni bolestima i infekcijama, ali preporučujemo vam da se osigurate. Novac koji ćete dati nije velik, a sigurnost je izvesna.

Države su podeljene u grupe A, B, C i D, koje se razlikuju u visini iznosa potrebnog za pokrivanje troškova lečenja, ukoliko imate polisu osiguranja. U grupu A spadaju zemlje Šengenske zone, uz Švajcarsku, Lihtenštajn, Sloveniju, Češku, Slovačku i Bugarsku, i one plaćaju trškove lečenja u vrednosti do 35.000 evra. Grupu B čine sve zemlje Evrope bez onih iz grupa A i C i njihova nadoknada je 15.000 evra. Grupu C čini samo Turska, i tamo je visina nadoknade 10.000 evra, dok u grupu D spadaju prekookeanske zemlje – SAD, Kanada, Australija, Japan… Jednom rečju, „ostatak sveta“, gde je limit podignut na 30.000 evra.

Možete odabrati polisu između tri ponuđene opcije: standard, green i gold nivo. Ukoliko za vreme boravka u insotranstvu dođe do nesrećnog slučaja ili iznenadne bolesti, svi medicinski troškovi biće pokriveni. Tu spada ambulantno lečenje, prepisani lekovi, medicinska pomagala i pomagala za hodanje, rendgen, hospitalizacija, operacije i stomatološke usluge. Naravno, plaćena je i evakuacija u bolnicu, bilo da je specijalizovana ili obična, kao i put do zemlje prebivanja posle završenog lečenja. Green i gold polise omogućavaju i da se dobije administrativna pomoć ako putnik ostane bez dokumenata za vreme putovanja, ako ga pokradu, izgubi prtljag, ukoliko mu zatreba prevodilac, šlep-služba, kao i ako mora da pošalje hitnu poruku. Tu su i novčane pozajmice u slučaju razbojništva, plaćanje advokata ili čak kaucije u slučaju da se dospe u zatvor… Gold polisa omogućava i da se deca koja su ostala bez staranja vrate u zemlju o trošku kompanije.

Polisu bi trebalo uvek nositi sa sobom, a u slučaju nužde poziva se jedan od kol-centara, na primer „Europ Assistencea“, u zemlji u kojoj se boravi. Sa pozvanog broja uputiće vas na konkretnu medicinsku ustanovu ili lekara. Kada stignete u lokalnu ambulantu ili bolnicu, dajete polisu na uvid njihovoj administraciji, i to je sve!

Vrednost polise varira i zavisi od nekoliko faktora: perioda njenog važenja, „rizične grupe“ (deca plaćaju najmanju vrednost, a osobe preko 65 godina najveću vrednost jer nose najveći rizik osiguranja), kao i od visine pokrivenih troškova i klase polise. Osiguranje za Tursku je najjeftinije, i 10 dana za odrasle u standardnoj klasi košta 911 dinara. Cena polise za iste klase i za jednak period proveden u Italiji je 1.135 dinara. Za Grčku postoje posebno povoljni cenovnici, i tamo jedan dan za odrasle u standardnoj klasi košta 83 dinara, otprilike 1 evro. Upamtite, polisom ne „prizivate zlo“, to je samo mudra zaštita od nevolje.

Takst: Žikica Milošević; Foto: PR Wolford