Beleške iz kuhinje: Makrobiotika na vašem tanjiru

Makrobiotika me je oduvek privlačila. Tačnije, mnogi makrobiotički principi ishrane mi se dopadaju i zato sam uvek raspoložena da isprobam poneki makrobiotički recept.

Piše: Jasmina Ubiparip

Ono što sam htela da kažem ovim uvodom je sledeće:

Apsolutno nije uslov da se u potpunosti prebacite na određeni sistem ishrane – da biste isprobali poneki recept. Miksujte i kombinujte svoju ishranu kako vama odgovara, vodeći se zdravim razumom (da birate zdravije opcije) i ne robujući pravilima. A ako volite da isprobavate, možda ćete biti radoznali i poželeti da se i poneko makrobiotičko jelo nađe na vašem tanjiru. Obogaćivanje sopstvene kuhinje namirnicama i receptima koji dolaze iz različitih kultura, sa različitih podneblja ili, pak, iz različitih pristupa – kakva je i makrobiotika – put je ka zanimljivijoj i zdravijoj ishrani.

Upravo zato sam bila veoma zainteresovana kada sam saznala da je objavljena knjiga autora Mičija Kušija (zaslužnog za popularizaciju makrobiotičke kuhinje na Zapadu) i Aleksa Džeka, pod nazivom Ishrana za prevenciju raka – Makrobiotički pristup za prevenciju i ublažavanje raka (Harmonija knjige). Poželela sam da naučim više o ovom principu ishrane, ali i da isprobam neka makrobiotička jela. Neću uopšte ulaziti u zdravstveni aspekt ove ishrane (to je vrlo složena tema o kojoj je, ukoliko imate zdravstvenih problema, neophodno posavetovati se sa stručnjacima). Ali evo nekoliko osnovnih informacija.

Šta je, u stvari, makrobiotička ishrana?

Razvio ju je japanski filozof Džordž Osava, kao deo holističkog pristupa zdravlju, koji uključuje različite aspekte životnog stila: od vežbanja i meditacije pa do ishrane. Prema njemu, makrobiotički princip ishrane treba da uskladi organizam s prirodom i donese ravnotežu i harmoniju telu, pa se uzimaju u obzir jin i jang energije određenih namirnica.

Makrobiotička ishrana je pretežno biljna, fokusirana na odabir organskih, lokalno uzgajanih i sezonskih proizvoda. Piramida makrobiotičke ishrane izgleda ovako:

• 40-60% dnevnog unosa čine integralne žitarice, poput smeđeg pirinča, ječma, ovsa, heljde…
• 20-30% dnevnog unosa dolazi od povrća i voća
• 10-25% zastupljene su mahunarke i proizvodi od mahunarki, kao što su tofu, miso i tempeh. Tek povremeno, u malim količinama, konzumiraju se riba i meso.

Važnu ulogu u makrobiotičkoj ishrani imaju i alge, a posebna pažnja se poklanja načinu pripreme hrane, posuđu, kao i samom konzumiranju obroka – dugom žvakanju i tzv. principima svesnosti i zahvalnosti.

Pročitajte i… Kako makrobiotička ishrana deluje na naš organizam? P&O sa dr sc. med. Ninom Bulajić

Isprobajte recepte: Makrobiotika na tanjiru

#1 Miso supa

Jedan je od najpoznatijih recepata iz makrobiotičke kuhinje, a evo verzije recepta koju donosi pomenuta knjiga:

Potrebno: 8 cm suve vakame alge, 1 šolja tanko nasečenog crnog luka, 2 i po šolje izvorske vode, 1 ¼ kašičice miso paste, sitno iseckani mladi luk, peršun, narendani đumbir ili potočarka

Priprema: Na brzinu isperite vakame u hladnoj vodi, potopite ih na tri do pet minuta i isecite na delove od otprilike jednog centimetra. Stavite vakame i crni luk u lonac i dodajte vodu. Sačekajte da proključa, smanjite plamen i ostavite da se krčka od 10 do 20 minuta ili dok ne omekša. Smanjite plamen još malo, tako da supa ne ključa. Sipajte miso u činijicu ili suribači (posuda za mlevenje). Dodajte ¼ šolje bujona i gnječite dok se miso potpuno ne rastvori u tečnost. Uspite ga u supu i ostavite na vrlo blagoj vatri (ne sme da ključa) tri do pet minuta. Poslužite začinjeno mladim lukom, peršunom, đumbirom ili potočarkom.

Napomena: Nemojte zaboraviti da smanjite plamen dok se miso kuva, kako bi se sačuvali korisni enzimi u misu. Opšte pravilo je da na svaku šolju vode u supu ide pola kašičice miso paste. Supa ne sme da bude previše slana ili previše blaga.

#2 Makrobiotički prelivi za salate

Proleće i leto pravo su vreme za sveže salate, a pomenuta knjiga donosi zanimljive ideje za prelive:

1. Jednu umeboši šljivu ili kašičicu umeboši paste možete dodati u pola šolje izvorske vode i napraviti pire u suribačiju.
2. Razblažite nekoliko kašičica misa u toploj vodi i grejte nekoliko minuta. Dodajte nekoliko kapi pirinčanog sirćeta.
3. Koristite stone začine kao što je gomašio.
4. Poprskajte s nekoliko kapi umeboši sirćeta.
5. Dodajte nekoliko kapi šoja i soka od limuna.

#3 Puding od pirinča

I na kraju, jeste li za zdrav desert? Evo recepta za puding od pirinča:

Potrebno: ½ šolje badema, 3 do 4 kašike tahinija, ¾ šolje izvorske vode, 3 ½ šolje skuvanog smeđeg pirinča, ½ šolje soka od jabuka, ¾ kašičice morske soli, 1/3 do ½ šolje izvorske vode

Priprema: Skuvajte bademe i tahini u ¾ šolje vode i usitnite ih u blenderu. Pomešajte sve preostale sastojke, dodajte im izblendani badem, pa preručite u posudu za pečenje ili kaserolu s poklopcem. Pecite na 175 stepeni C od 45 do 60 minuta.