LZ FORUM: Da li je u ishrani zdravije koristiti mast ili ulje?

by | 9 septembra, 2013

Razvojem prehrambene industrije i pojavom ulja, mast je skoro potpuno potisnuta iz upotrebe, a danas je koriste uglavnom ljudi koji žive na selu i sami je proizvode. S obzirom na to da se upotreba masti povezuje sa mnogim savremenim bolestima, ljudi uglavnom kupuju rafinisano ulje, misleći da time daju veliki doprinos svom zdravlju.

Da li vi u svakodnevnoj ishrani radije koristite mast ili ulje? Učestvujte u diskusiji na LZ FORUMU i pronađite korisne savete o zdravom načinu ishrane!

ulje



Masnoće su neophodne za normalno funkcionisanje organizma, ali je činjenica da nam one mogu obezbediti i zdravlje i bolest, u zavisnosti od vrste, procesa njihove proizvodnje, načina upotrebe i količine koju unosimo.

Ulje ili mast – šta je zdravije?

Iako je svinjska mast već odavno otišla u zaborav, još uvek se vode polemike oko toga šta je zdravije koristiti u ishrani – ulje ili mast. Kada se pomene ulje, uglavnom se misli na ono koje se danas najviše upotrebljava – rafinisano suncokretovo.

Istina je da pre sto godina ljudi nisu koristili ulje i da su se retko suočavali sa kardiovaskularnim bolestima. Infarkt i šlog pogađali su isključivo stare, a danas je sve više ljudi koji već u četrdesetim godinama obolevaju od ovih opasnih bolesti.

Sigurno je da ovo nije jedini razlog ovakve promene, ali se transmasti iz rafinisanih ulja i margarina smatraju namirnicama koje su osumnjičene za ovo stanje. Takođe, neki stručnjaci ističu da je mast pogodnija za prženje jer je otpornija na visoke temperature, dok se prilikom zagrevanja ulja oslobađa velika količina slobodnih radikala koji dokazano izazivaju bolesti kao što su ateroskleroza i kancer.

Pozitivna strana masnoća

Danas se pojam masnoća uglavnom pogrešno dovodi u vezu sa mastima u telu i povećanjem telesne težine. Masno tkivo ne nastaje samo zbog prekomernog unosa hrane bogate mastima, već i preterivanjem u konzumiranju ugljenih hidrata – šećera i testenina.

Treba istaći da masno ne znači obavezno i nezdravo. Čovek ne može da živi bez masti i neke od njih su izuzetno važne za zdravlje. Kada bismo ih potpuno izbacili iz ishrane, izazvali bismo čitav niz poremećaja, a na kraju i smrt.

Masti su izvor esencijalnih masnih kiselina, prevashodno omega-3 i omega-6, koje naš organizam ne može sam da proizvede, pa se moraju unositi hranom. Verovali ili ne, masti su odlični saveznici u borbi protiv gojaznosti, a važne su pre svega zbog toga što omogućavaju apsorpciju vitamina A, D, E i K, štite određene organe, čuvaju zdravlje kože i vid, te obezbeđuju pravilan razvoj dečjeg organizma. Naravno, nije svejedno koja se vrsta masnoća koristi.

Ukoliko se ishrana bazira na namirnicama životinjskog porekla i svakodnevno unosi crveno meso, slaninu, mesne prerađevine, margarin, rafinisana ulja – zagarantovan je put u bolest. S druge strane, ako se u ishranu uvedu hladnoceđena biljna ulja, semenke i jezgrasti plodovi (orasi, lešnici, bademi), biće to veliki doprinos očuvanju zdravlja.

Zašto je rafinisano ulje štetno?

Nažalost, proizvodnja ulja se u odnosu na stara vremena drastično promenila. Danas proizvođači zagrevaju semenke i zrnevlje na visokim temperaturama pri čemu se gube hranljive materije, a zatim u njih dodaju hemijske supstance kako bi ulja bila stabilnija u kontaktu sa suncem, vazduhom i toplotom.

Ljudi najčešće kupuju ova ulja i to uglavnom zato što su jeftinija, ali i stoga što, za razliku od hladnoceđenih, nemaju miris i ukus pa ne „maskiraju“ ukus omiljene hrane. Rafinisana ulja predstavljaju ekvivalent belom šećeru i belom brašnu, pa je samim tim jasno da ih treba izbegavati. Dokazano je da redovna upotreba takvih masnoća povećava nivo holesterola, ali i rizik od nastanka raka, smanjuje insulinski odgovor, remeti enzimske aktivnosti u jetri…

Čuvajte se zasićenih masti!

Kada se konzumiraju u većim količinama, zasićene masti povećavaju rizik od začepljenja arterija, a samim tim i srčanog udara i šloga. Takođe, utiču na povećanje holesterola u krvi i doprinose pojavi šloga i infarkta.

Ove masti se nalaze u namirnicama životinjskog porekla, ali i u nekim biljnim uljima, kao što su palmino, kokosovo i kernelovo ulje (pravi se od palminih semenki) i kokosov buter. To su zapravo ulja koja se na sobnoj temperaturi nalaze u čvrstom stanju i treba ih potpuno izbaciti iz ishrane.

Nezasićene masnoće – prijatelji organizma

Nezasićene masti se dele na mononezasićene i polinezasićene i treba da budu dominantan tip masnoća u balansiranoj ishrani jer smanjuje rizik od kardiovaskularnih bolesti. Mononezasićene masti se nalaze u maslinovom i susamovom, kao i ulju uljane repice, ali i avokadu i jezgrastom voću. Izvori polinezasićenih masti jesu kukuruzno, suncokretovo, laneno i sojino ulje.

Koja ulja treba upotrebljavati u ishrani?

Maslinovo: U poslednje vreme ovo ulje se promoviše više kao lek nego kao životna namirnica i zaista, dokazano je da ljudi u podnebljima gde se u svakodnevnoj ishrani koristi ređe obolevaju od raka debelog creva, dojke i prostate, kao i od srčanih bolesti. Maslinovo ulje ima najbolji odnos omega-3 i omega-6 masnih kiselina. Korisno je u prevenciji i lečenju gastritisa i čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, protiv senilnosti, olakšava probavu, potpomaže pražnjenje žuči, usporava starenje… Dnevno ne treba konzumirati više od dve kašike maslinovog ulja. I, naravno, pri kupovini je neophodno voditi računa o tome da na deklaraciji piše ekstra devičansko maslinovo ulje, a ne od komina maslina.

Susamovo: U makrobiotici ovo ulje je dominantan tip masnoće. Koristi se čak i za prženje jer se smatra da je otpornije na visoke temperature. Naravno, reč je o hladnoceđenom ulju. U azijskoj kulturi se susamovo ulje koristi kao lek protiv mnogih zdravstvenih poremećaja, uključujući i kardiovaskularne bolesti i rak. Takođe, preporučljivo je za jačanje imuniteta, snižavanje krvnog pritiska, ali i prevenciju upala. Može da se koristi i kao sredstvo za negu kože i kose.

Bundevino: Hladnim presovanjem semenki bundeve dobija se vrlo korisno i ukusno ulje bogato vitaminima A, B1, B2, B6, D, C, E i K, mineralima i nezasićenim masnim kiselinama. Pored toga, ovo ulje obiluje kvalitetnim proteinima, a povoljno deluje na ceo organizam. Njegovo blagotvorno dejstvo naročito se ističe u slučaju bolesti prostate. Može se koristiti kao začin za salate, sosove, kao dodatak kolačima…

Ulje od semenki grožđa: Ovo ulje dosta dobro podnosi visoke temperature pa spada u jedno od najpogodnijih za pečenje i prženje. Polifenoli iz semena grožđa štite ćelije od štetnih oksidacionih dejstava slobodnih radikala, čuvaju krvne sudove od taloženja holesterola i jačaju zidove krvnih sudova, smanjujući opasnost od tromboze. Ulje semena grožđa podiže nivo dobrog, a snižava nivo lošeg holesterola, poboljšava vid, korisno je u prevenciji raka, povoljno deluje na prostatu i impotenciju i ublažava tegobe koje prate menopauzu. Ima i protivupalno dejstvo, smanjuje stres i usporava proces starenja. Izvrsno je i za negu kože i prevenciju strija.

Suncokretovo: Ovo ulje nema dobar balans omega kiselina, ali je zato prava riznica vitamina E. Hladno ceđeno ulje suncokreta ima jači ukus i miris pa ga ne vole baš svi, ali dobro je za pripremu jela i podnosi termičku obradu. I što je najvažnije, odlična je preventiva kod srčanih bolesti i povećava imunitet.

Autor: Life Content

Tagovi:

2 reagovanja na “LZ FORUM: Da li je u ishrani zdravije koristiti mast ili ulje?”

  1. voja kaže:

    Treba koristiti a narocito uprzenju hladno cedjena ulja ili svinjsku mast, buter, maslac.
     Zasto drzava dozvoljava proizvodnju nezdrave hrane, ako beli hleb, ta nekakva ulja, pa i beli secer i belo brasno, umesto brasna od celog zrna.
     U mom kvartu, kroz prozor gledam dok vezbam, kako ljudi iznose iz prodavnice i po 2,3 pa i 4 bela hleba…….STRASNO i oni misle da su kupili hranu, nisu svesni da ih taj hleb truje i ubija.

  2. aleksandra kaže:

    Iz ishrane treba izbaciti sva rafinisana biljna ulja, dakle ova ulja koja se masovno koriste u domaćinstvima npr. suncokretovo rafinisano ulje.
    Umesto toga za spremanje hrane treba koristiti svinjsku mast, maslac/puter/buter, ekstradevičansko kokosovo ulje, ekstradevičansko maslinovo ulje

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.