Čisto spavanje: Zdrav san je važniji od fitnesa i dijete!
Čisto spavanje (Clean sleeping) u stvari podrazumeva spavanje onoliko koliko nam je potrebno. Redovan i pun san su veoma važni za naše zdravlje. ...
Pitali smo specijalistkinju radiologije: Poremećaj štitaste žlezde – simptomi, uzroci, dijagnostika i prevencija
Poremećaj štitaste žlezde – ukoliko je ovo vaš problem, ovaj tekst je idealno mesto da započnete da prikupljate informacije. Nastao je u saradnji sa stručnjacima DokTok platforme za besplatne medicinske savete.
Piše: Dr Ivana Šešić, specijalistkinja radiologije
Štitasta žlezda je endokrina žlezda, oblika leptira ili štita i lokalizovana je na prednjoj strani vrata, neposredno ispod Adamove jabučice. Normalna, zdrava štitasta žlezda se ne palpira niti je vidljiva. Produkuje hormone (tireoidne hormone), koji regulišu metaboličke procese, kao i hormon kalcitonin, koji reguliše koncentraciju kalcijuma u organizmu.
Poremećaj štitaste žlezde: Simptomi i uzroci
Užurban način života, stres, nedostatak fizičke aktivnosti, neadekvatna ishrana, pušenje – neki su od faktora rizika za oboljenja štitaste žlezde. Pregled štitaste žlezde se savetuje kad se pojavi otok u predelu vrata sa ili bez bola, gubitak telesne težine i pored dobrog apetita, nervoza, znojenje, lupanje srca, genetska predispozicija.
Oboljenja štitaste žlezde češće su prisutna kod ženske populacije, smatra se kao posledica prisustva veće koncetracije estrogena nego kod muškaraca.
Postoji nekoliko najčešćih oboljenja štitaste žlezde:
- Hipotireoidizam – smanjena sinteza tireoidnih hormona;
- Hipertireoidizam – povećana produkcija tireoidnih hormona;
- Hašimotova bolest – poznatija kao hronični limfocitni tireoiditis, karakteriše ga visok stepen naslednosti;
- Graves – ova bolest je poznatija kao autoimuni poremećaj;
- Struma – nekancerozno uvećane štitaste žlezde. Može biti toksična usled povećane koncentracije tireoidnih hormona u krvi i netoksična kao posledica nedostatka joda u krvi (oko 70-80% joda je uskladišteno u štitastoj žlezdi).
Nodozne promene štitaste žlezde – maligne i benigne. Smatra se da su kod više od polovine odrasle populacije u svetu prisutne nodozne promene štitaste žlezde.
Simptomi koji prate oboljenja štitaste žlezde podeljeni su u dve grupe u zavisnosti od toga da li je oboljenje praćeno povećanjem ili smanjenjem koncentracije hormona štitaste žlezde u krvi.
Simptomi koji prate hipotireozu su osećaj umora, pospanosti, povećenje telesne težine, češći i obilniji menstrualni ciklusi, opstipacija, suva koža. S druge strane, hipertireozu prate osećaj nervoze i uznemirenosti, nesanica, neredovni menstrualni ciklusi, palpitacije, ubrzan rad srca, gubitak telesne težine, uvećanje štitaste žlezde, pojačano znojenje.
Pročitajte i… Poremećaj štitaste žlezde – znakovi za uzbunu
Dijagnoza
Oboljenja štitaste žlezde se dijagnostikuju:
- kliničkim pregledom;
- laboratorisjkim testovima – FT3, FT4, TSH, T3, T4, anti-TPO at i anti TG At;
- ultrazvučnim pregledom – bezbolna, pouzdana, lako dostupna i jeftina metoda kojom se dobijaju informacije o veličini i zapremini štitaste žlezde, vaskularizaciji, prisustvu nodusnih i/ili cističnih promena;
- biopsijom – kod sumnje na pojavu malignih nodusa i izvodi se pod kontrolom ultrazvuka.
Prevencija i saveti
U prevenciji oboljenja štitaste žlezde preporučuje se ishrana bogata vitaminima i mineralima, zatim upotreba voća i povrća koji sadrže antioksidanse, kao i unos ribe, jer sadrži omega 3 nezasićene masne kiseline. Kao prevencija strume (gušavosti), još pre oko 50 godina započeto je jodiranje kuhinjske soli.
Naravno, savetuju se i redovni lekarski pregledi (najmanje jednom godišnje), koji podrazumevaju klinički pregled, laboratorijske analize hormona štitaste žlezde uz ultrazvučni pregled.
Oboljenja štitaste žlezde nije teško lečiti. Redovna terapija i redovni lekarski pregledi uz promene načina života u smislu zdrave ishrane, prestanka pušenja, redovne fizičke aktivnosti omogućavaju normalan kvalitet života.
Više konsultacija, informacija, saveta dostupno preko DokTok aplikacije, potpuno besplatno.
Dr Ivana Šešić, specijalistkinja radiologije
Osnivačica i vlasnica centra za ultrazvučnu dijagnostiku Doutora, specijalistkinja radiologije i kardiovaskularnog imidžinga ima 14 godina radnog iskustva u Univerzitetskoj bolnici Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje i nekoliko privatnih bolnica u Beogradu. Poseduje značajna iskustva na svim dijagnostičkim modalitetima kao što su konvencionalne radiografije, ultrazvučna, CT i MR dijagnostika. Magistrirala je na prestižnom univerzitetu Brandeis u Sjedinjenim Američkim Državama. Usavršavala se u čuvenim bolnicama Medicinskog Fakulteta Harvard (Massachusetts General Hospital & Brigham Women Hospital) u oblasti veštacke inteligencije, akademskih istraživanja i kliničkih studija. Prisustvovala je i izlagala na mnogobrojnim stručnim i naučnim skupovima u SAD i regionu, koautorka je radova iz oblasti veštačke inteligencije, članica mnogobrojnih domaćih i internacionalnih radioloških i kardioloških udruženja. Ponosna volonterka američkog Crvenog krsta i zaljubljenica u kapueru (brazilska borilačka veština).
Kristina Paukshtite via Pexels
Povezani Lepota&Zdravlje članci
Probiotik i antialergen: Zašto je kefir tako dobar za zdravlje?
Koje su dobrobiti kefira za zdravlje i kada je bolje piti ga- ujutru ili uveče? Ukoliko su zdravlje i ishrana aspekti o kojima vodite računa, on...
Gore vam uši? Evo zašto vam se to događa (i ne, ne stižu vam vesti)
Kada uho iznenada počne da crveni i svrbi, pojavljuju se nelagodnost, osećaj toplote, obično kažemo "gore nam uši". U narodu postoje brojna verova...
Šta je folna kiselina, ko treba da je koristi i kada?
Folna kiselina termin je s kojim se najčešće susreću žene prilikom začeća ili tokom trudnoće. A zašto je ona toliko važna? [lwptoc] Najčešće, žen...
