Sajberuvce: Naše uvo je puž koji peva
Da li znate da naše uvo, ne samo da prima, već i proizvodi zvuke? Da, da…„puž“ u našem uvu „peva“. U pitanju su tonovi male jačine i zovu se OTOAKUSTIČNE EMISIJE – OAE, ili u prevodu zvučne emisije uha. Zvuči poznato?
Otoakustične emisije su tonovi koje proizvodi „puž u uhu“ – kohlea, i ćelije u kohlei nazvane simpatično – dlakave ćelije (o tome koliko su ove ćelije posebne već smo pisali ovde).
Kada „čuju“ zvuk, dlakave ćelije se pokreću i proizvode slabe tonove, koji se zovu otoakustične emisije (OAE). Ovi tonovi su toliko tihi, da su mikrofoni kojima mogu biti snimljeni napravljeni tek 1970. godine.
Danas, OAE test predstavlja osnovu svakog objektivnog pregleda sluha. Mnogopominjani neonatalni skrining (skrining sluha tek rođenih beba), najčešće se vrši upravo merenjem otoakustičnih emisija uva kod beba.
Čemu služi OAE test?
Samo uvo koje pravilno funkcioniše proizvodi otoakustične emisije. Uvo čije oštećenje sluha prevazilazi 25-30 decibela (dB) ne pravi ove veoma tihe zvuke.
OAE testom se utvrđuje pravilnost rada spoljašnjeg i srednjeg uha, kao i kohlee-puža. Ukoliko postoji problem na tom delu puta slušanja, OAE će na njega ukazati.
Ipak, za utvrđivanje tačnog praga sluha osobe tj. šta i u kojoj meri čuje (frekvence i decibeli) potrebni su dodatni, detaljniji testovi.
Kako se vrši OAE test?
Sam OAE test je bezbolan i traje tek nekoliko sekundi – po uhu.
Sastoji se iz:
(1) umetanja sonde sa gumenim vrhom u ušnu školjku deteta,
(2) propuštanja odgovarajućih zvukova ka uhu (u vidu klikova – TEOAE ili više frekvenci istovremeno – DPOAE) i
(3) merenja odgovora uha tj. otoakustičnih emisija.
OAE testiranje je ekonomično i brzo. Procenjeni prosek je jedan aparat za merenje na 1000 beba. Za veća porodilišta, gde se godišnje rađa i po nekoliko hiljada dece, neophodan je i veći broj aparata za kontinuirano testiranje.
Ostatak teksta pročitajte OVDE.