Kako da ublažite neprijatna osećanja i da se izborite sa njima, savetuje psiholog sa platforme DokTok.
KAKO SE IZBORITI SA NEPRIJATNIM OSEĆANJIMA?
Tehnike relaksacije mogu biti od velike pomoći u kada se osećamo loše. Direktno utiču na fiziološke procese u organizmu koji su u vezi sa stresom (npr. opušta mišićni tenziju). Relaksacija započinje zauzimanjem udobnog položaja tela koji dopušta postepeno opuštanje svih njegovih delova. Opuštanje prati kontrola disanja, lagani udah kroz nos, zadražavanje vazduha, a potom duži izdah kroz usta. Ponavljajte nekoliko minuta, sve dok ne osetite olakšanje.
Kada ublažimo početna neprijatna osećanja, damo im prostora, ona neće biti toliko intenzivna kao na početku. Registovali smo ih, tu su i idemo dalje. Sada nam ostaje prostor da se posvetimo i drugim senzacijama. Obratite pažnju na pozitivne emocije, pozitivnu stranu problema, šta je to što je dobro u svemu ovome. Otkrivamo težnje za odgovornije ponašanje, inicijativu i sposobnosti. Realistično sagledavamo situaciju i postižemo spontane uvide.
Postižemo uviđanje zahvaljujući sagledavanju neprijatnih osećanja, kao i pozitivnih, sagledavamo sebe, pojedine aspekte svog iskustva kao celinu u novom svetlu (a ne kao na početku kada vidimo samo deo nečega). Uviđanjem postajemo sposobni da shvatimo svoj udeo u postojećem nesporazumu, problemu, uočavamo protivrečne težnje u sebi, manje smo skloni da okrivljujemo druge.
Postizanjem uvida u vezi vlastitih protivrečnosti postavlja se pitanje daljeg ponašanja u vezi sa tim. Osoba sebe sagledava jasnije, ali može biti u nedoumici šta dalje raditi. Potrebno je razmotriti mogućnosti, osvetljavanje mogućih izbora. Upoznajemo svoja osećanja u vezi sa različitim opcijama i osetiti koja za nas ima najveću vrednost.
Kao rezultat svojih mogućnosti, javlja se inicijativa. Preuzimaju se akcije koje su pre izgledale neizvodljivo. Preuzimanjem inicijative stiču se novi uvidi, ona upotpunjuje samorazumevanje i ohrabruje nas da potpunije sagledamo vlastite postupke. Kada radimo nešto konkretno, povećavamo veru u sebe, pouzdamo se u svoje snage (samopouzdanje). (Još saveta pročitajte na: Kako podstaći razvoj govora kod prevremeno rođene dece?)
Savetuje vas dr Milica Mikić Grčkarac
Master psiholog i psihoterapeut u edukaciji iz polja integrativne psihodinamske psihoterapije (OLI metod). U svom radu, osim psihodinamskog pristupa, kombinuje tehnike i alate kompatibilnih modaliteta poput Geštalta, Transakcione analize, KBT-a, REBT-a, Psihodrame. Iskustvo je stekla u savetodavnom radu sa adolescentima i odraslima iz oblasti partnerskih i porodičnih odnosa, anksioznih i depresivnih poremećaja, paničnih napada. Osnovne akademske studije završila na Filozofskom fakultetu u Nišu, na departmanu za psihologiju, a nakon toga i Master akademske studije pri čemu je stekla zvanje Master psiholog. Masterirala na temu “D tip ličnosti, depresivnost, anksioznost i samopoštovanje kod osoba obolelih od dijabetes mellitusa tip 2”
