Lečenje steriliteta kod žena: Do bebe podmlađivanjem jajnika

Sterilitet se definiše kao nemogućnost jednog para da ostvari trudnoću posle godinu dana redovnih seksualnih odnosa, kao i nemogućnost da se ostvarena trudnoća održi do predviđenog termina porođaja.

Foto: Guliver/Thinkstock

Smatra se da u Srbiji postoji oko 250 do 300 hiljada parova sa problemom infertiliteta. Kod parova do tridesete godine starosti period pokušaja posle koga bi bilo neophodno ispitivanje razloga i lečenje steriliteta je dve godine. Do četrdesete godine starosti ovaj period je godinu dana, a posle toga pola godine bez trudnoće je razlog za isptivanje i lečenje steriliteta.

Pročitajte i… Oslušnite svoje telo: Top 15 ranih simptoma trudnoće

Postoje brojni faktori koji mogu uzrokovati sterilitet. Kod muškaraca je najčešće u pitanju loš kvalitet sperme, posledica smanjenog broja ili pokretljivosti spermatozoida u ejakulatu ili izostanka proizvodnje spermatozoida. Kod žena su to pre svega hormonski poremećaji, neprohodnost jajovoda, endometrioza, upalni procesi u maloj karlici, poremećaji imuniteta, nasleđa, internistička oboljenja i drugo.

Do ovih promena mogu dovesti anatomski poremećaji, hormonski, infektivni, nasledni i drugi faktori. Stres, pušenje, prevelika fizička aktivnost mogu uticati na smanjenje oplodne moći kod oba pola. Godine starosti, takođe, igraju veliku ulogu – kod dvadesetpetogodišnjakinja stvara se 90% zdravih, a 10% izmenjenih, nekvalitetnih i nenormalnih jajnih ćelija, a dvadeset godina kasnije, u 45. godini, 90% je nenormalnih, a samo 10% normalnih, kvalitetnih ćelija.

Na koji način pomaže i olakšava začeće metoda podmlađivanja jajnika pročitajte na sledećim stranama…  

Foto: Guliver/Thinkstock

Jedan od uzroka steriliteta jeste i prevremeni gubitak normalne funkcije jajnika ili takozvana prevremena insuficijencija jajnika. Kako objašnjava naš vodeći ekspert na polju vantelesne oplodnje prof. dr Aleksandar Ljubić iz Bolnice za ginkologiju s porodilištem Jevremova MediGroup, “to znači da jajnici ne stvaraju jajne ćelije, stvaraju manji broj ćelija ili su one lošeg kvaliteta”.

Pročitajte i… Da li je moguće da žena ne zna da je trudna?

Ovo stanje se pojavljuje kod jedne od 1.000 žena između 15-29 godine, i kod 1 u 100 žena između 30-39 godine. Prevremena insufijencija jajnika se može javiti naglo ili, mnogo češće, tokom više godina – objašnjava prof. dr Ljubić i dodaje: „Prevremenu insuficijenciju jajnika povezuju sa prevremenom menopauzom, ali ova dva stanja nisu u potpunosti jednaka. Žene kod kojih dođe do prevremene insuficijencije jajnika mogu da imaju nerednovne ili povremene cikluse godinama, a mogu i da ostanu u drugom stanju. Žene kod kojih dođe do prevremene menopauze, nemaju cikluse i ne mogu da ostvare trudnoću prirodnim putem.“

Kod žena koje imaju normalnu funkciju jajnika, hipofiza stvara hormone tokom menstrualnog ciklusa koji utiču na folikule u jajnicima da stvaraju zrele jajne ćelije. Uobičajeno je da mesečno jedna ćelija sazri. Kada folikul sazri, on prska i jajna ćelija napušta jajnik. Ona, zatim, odlazi u jajovode gde je moguća oplodnja koja može da rezultira trudnoćom.

Foto: Guliver/Thinkstock

Kod prevremenog gubitka normalne funkcije jajnika, pak, mali broj folikula odgovara na signal hipofize da je otpočelo ispuštanje folikostimulirajućeg hormona (FSH). Folikuli i dalje postoje ali “ne komuniciraju” i, samim tim, ne ulaze u proces sazrevanja jajne ćelije. Ukoliko folikuli ne sazrevaju, menstruacija postaje nepravilna ili potpuno prestaje. Sa njom počinje i atrofija materice i jajnika.

Pročitajte i… Ovi simptomi otkrivaju sindrom policističnih jajnika

Kako naglašava prof. dr Aleksandar Ljubić, postoje različite metode kojima se rešavaju ovakvi problemi koji onemogućavaju začeće. Jedna od metoda je i podmlađivanje jajnika koja za cilj ima poboljšanje njihove hormonske funkcije, rasta folikula i pojave jajnih ćelija, te većeg broja trudnoća.

„Ova intervencija obavlja se tokom jednog dana, u prvoj fazi ciklusa, od drugog do četvrtog dana po početku menstrualnog krvarenja. Sastoji se od nekoliko faza, a prethodi joj detaljno ispitivanje mogućih uzorka popuštanja funkcije jajnika, obrade naslednih, hormonskih i imunoloških faktora. U prvoj fazi postupka pacijentkinji se vadi određena količina krvi, a u zavisnosti od njene konstitucije i stepena popuštanja funkcije jajnika, kliničke slike i prognoze. U drugoj fazi specijalnim sistemima se iz krvi izdvajaju i prečišćavaju odgovarajuće ćelije, pripremaju i potom se aktiviraju. U trećoj fazi aktivna supstanca dobijena iz krvi pacijentkinje “vraća” se u tkivo jajnika, van krvnih sudova. Efekti podmlađivanja jajnika su pojava rasta folikula i dobijanje jajnih ćelija u spontanom i stimulisanom ciklusu, kao i popravljanje hormonske funkcije jajnika. Ovo omogućava njihovu oplodnju i dovodi do većeg broja trudnoća“, objašnjava prof. dr Aleksndar Ljubić.