Psorijaza: Odgovori stručnjaka na najvažnija pitanja

by | 23 juna, 2021

Šta je psorijaza, kakvi su simptomi i kako se ona leči? Na najvažnija pitanja o ovom oboljenju odgovara prof. dr Mirjana Milinković Srećković, specijalistkinja dermatovenerolog.

Za početak, recite nam nekoliko osnovnih informacija o psorijazi, kakvo je to oboljenje?

Psorijaza je hronična, sistemska, inflamatorna bolest koja je uslovljena genetskim i imunološkim karakteristikama osobe. Izražene promene na koži nisu jedina manifestacija bolesti, već se kod težih oblika mogu javiti pridružene bolesti – dijabetes tipa 2, kardiovaskularna oboljenja, metabolički sindrom, psorijazni artritis, inflamatorne bolesti creva, depresija. Psorijaza ne poznaje granice, može da oboli svako i bilo kada. Muškarci i žene podjednako obolevaju, a najčešće se javlja između 15. i 25. godine života.

Koliko je česta pojava psorijaze? Koji procenat obolelih ima tešku formu bolesti?

Procenjuje se da od psorijaze boluje oko 2% ljudi u Evropi, kao i u Srbiji, što znači oko 140.000 ljudi. Većina pacijenata ima blagu do umerenu formu psorijaze. To znači da se javlja dominantno na laktovima, kolenima, leđima i da pokriva manje od 10% površine kože. Većinu ovih pacijenata moguće je lečiti samo lokalnom terapijom, koja je najčešće efikasna i bezbedna. Smatra se da oko 30% obolelih ima umerenu do tešku formu bolesti, kad ona pokriva više od 10% površine kože i psorijazne ploče imaju određene teže karakteristike. Pored toga, za procenu težine bolesti, veliku ulogu ima i posebna lokalizacija bolesti. Psorijaza dlanova, tabana, genitalija i glave može se smatrati teškom formom, bez obzira na to što zahvata malu površinu.

Kako psorijaza utiče na kvalitet života obolelih?

Oboleli su često stigmatizovani od okoline, koja doživljava psorijazu kao zaraznu bolest, što apsolutno nije tačno! Prilikom određivanja uticaja psorijaze na svakodnevni fizički, socijalni i psihički život bolesnika najčešće se koristi dermatološki indeks za procenu kvaliteta života. Tu se jasno vidi koliko prisustvo psorijaze na koži utiče na izbegavanje fizičkih aktivnosti, odlazak u teretanu, na plažu, kod frizera, u školu ili na posao, kao i probleme u kontaktu sa kolegama, emotivnim ili seksualnim partnerom, čak i nepoznatim ljudima… Kao posledica višegodišnjih neprijatnosti razvija se nesigurnost, anksioznost, povlačenje u sebe i ozbiljna depresija, ponekad čak i pokušaj samoubistva.

Koji su savremeni vidovi lečenja PsO?

Kada lokalna terapija ne pokazuje zadovoljavajući efekat, kao i kod pacijenata sa umerenom do teškom psorijazom, indikovana je primena sistemske terapije. Ona može biti konvencionalna, kao što su fototerapija i primena određenih klasičnih imunomodulatornih lekova, ili može biti moderna biološka terapija, koja postoji u svetu poslednje dve decenije, a kod nas, o trošku RFZO-a, poslednje dve godine. Biološka terapija je visoko efikasna, dobro se podnosi i komforno dozira kao potkožna injekcija jednom mesečno ili jednom u tri meseca. Promene sa kože se povlače, a znatno smanjuje rizik od nastanka pridruženih oboljenja.

Koji su najveći izazovi u lečenju PsO?

U prošlosti smo bili zadovoljni ako se psorijaza delimično povuče ili ublaži. Međutim danas, uz savremenu biološku terapiju, izazov je postići potpuno čistu ili skoro sasvim čistu kožu, odličan kvalitet života, kao i sprečavanje pojave brojnih pridruženih oboljenja. Kod nekih pacijenata se ovo može postići nama dostupnim lekovima, ali kod nekih pacijenata, nažalost, ne može.

Da li postoji potreba za još efikasnijim lekovima?

Za odrasle pacijente u Srbiji o trošku RFZO dostupna su samo dva biološka leka, koje primenjuje već skoro 400 naših obolelih od psorijaze. U Evropi, uključujući i zemlje u okruženju, primenjuje se dvadesetak bioloških lekova. Svakako postoji potreba za primenom još efikasnijih lekova, s obzirom na to da nauka napreduje i da se danas znaju ciljni molekuli od ključnog značaja za nastanak ove sistemske bolesti, na koje bi ciljano delovali upravo najnoviji biološki lekovi.

Stručna saradnica: Prof. dr Mirjana Milinković Srećković, specijalistkinja dermatovenerolog, Klinika za dermatovenerologiju, Univerzitetski Klinički centar Srbije, Medicinski fakultet Beograd

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.