Ergonomija radnog mesta: Kako da ga prilagodite svom telu?

by | 16 jula, 2021

Ergonomija radnog mesta izuzetno je važna kako bismo izbegli čitav niz negativnih posledica: od deformiteta kičme i bolova u leđima, preko glavobolja, do nesanice i niskog samopouzdanja.

Šta možemo preduzeti? Zahvaljujući platformi DokTok pred nama su objašnjenja medicinskih stručnjaka. Dr Dijana Bujaković, specijalistkinja fizikalne medicine i rehabilitacije, objasnila nam je kako radno mesto da prilagodimo svom telu.

Zašto je važna ergonomija radnog mesta?

Naše telo je prevashodno namenjeno kretanju, a ne sedenju. Prirodni procesi koji su kroz vekove oblikovali ljudsko telo, nisu nas pripremili na savremeni način života. Zaposleni provode više od 8 sati dnevno na radnom mestu u nepravilnoj, prinudnoj posturi za računarom. Mišići vrata i ramenog pojasa se nalaze u izometrijskoj kontrakciji u toku koje dolazi do nakupljanja metaboličkih kiselih produkata i pojave bola i napetosti u mišićima, gubitka elastičnosti i nastanka miogeloza. Skraćuju se mišići pregibači kuka i grudni mišići, a izdužuju i slabe mišići gornjeg dela leđa.

Šta se dešava sa posturom tokom dugotrajnog rada za računarom?

U položaju dugog rada za računarom glava klizi put napred i ka dole, lopatice se rotiraju ka spolja, dolazi do uvećanja kifoze grudne kičme i ispravljanja lordoze slabinske kičme. Protruzija glave odnosno pomeranje glave put napred dovodi do pojačanog mišićnog opterećenja. U tom položaju na vratu se stvara pritisak od oko skoro 30 kg, kao da nam 8-godišnje dete sedi za vratom. Poremećaj normalne posture kičmenog stuba dovodi do preopterećenja struktura pršljenskih zglobova, diskusa, ligamenata i mišića, što rezultira nastankom degenerativnih promena na kičmenom stubu.

Koje su zdravstvene posledice dugotrajnog rada za računarom?

Dugotrajan rad za računarom može dovesti do različitih patoloških stanja kao posledice dugotrajnog statičkog opterećenja kičmenog stuba, nefiziološkog položaja i ponavljanih pokreta ekstremiteta: deformiteta kičme, glavobolja, tegoba sa spavanjem, lošom cirkulacijom, visokim pritiskom, kompresijom nerava, sklonosti ka gojaznosti, lošim raspoloženjem, manjkom samopouzdanja.

Kako izgleda pravilna ergonomija radnog mesta?

Ergonomski dobar nameštaj je najbolje prilagođen ljudskom telu, umanjuje stres, napor, povećava bezbednost i dovodi do kvalitetnijeg, zdravijeg rada, izbalansiranog odnosa između mišića i skeletnog sistema u kojem nema nepotrebnog gubitka energije.

Stolica

Stolica treba da ima naslone za ruke koji ne smeju da ometaju pokrete. Naslon za sedenje treba da je dovoljno velik da obuhvati sve delove leđa. Ramena treba da su opuštena, vrat relaksiran i oslonjen na kičmeni stub, glava uspravna kako bi mogla da se okreće na sve strane. Stopala treba da budu udobno naslonjena na pod ili drugu površinu, da budu malo ispred kolena. Površina za sedenje mora biti barem 2-3 cm veća od širine kukova. Ukoliko je neudoban deo za sedenje, može se postaviti disk za sedenje. On rasterećuje gornji deo tela i podstiče rad mišića leđa bez vežbi.

Radni sto

Prema normativima EU, visina radnog stola trebalo bi da bude od 68-72 cm. Preporučena radna površina stola trebala bi da bude 160 cm širine i dubine do 80-90 cm. Najoptimalnije je ako postoji mogućnost kombinovanja stajanja i sedenja, odnosno podesiv kompjuterski sto.

Monitor

Vrh ekrana monitora treba da bude udaljen 5 do 8 cm iznad visine očiju. Udaljenost monitora od očiju preporučuje se da bude oko 60 cm, kada je zamor očiju najmanji, direktno ispred glave, ne postavljati ga tako da se vrat krivi put napred. Udaljenost možemo meriti dužinom svoje ruke, ne bi trebao biti bliži od vrha prstiju kada ispružimo ruke ispred sebe.

Miš i tastatura

Ne postoje miš i tastatura koji su idealni. Tastatura treba da je iznad prepona tako da ruke budu blizu tela, a podlaktice paralelne sa podlogom podržavajući prirodni položaj ruku. Laktovi i ramena moraju biti pod uglom od 90 stepeni, miš u istoj ravni sa tastaturom. Šake treba ravno da stoje uz podlogu sa blago savijenim prstima. Kada se pomera miš, to treba raditi celom rukom, a ne iz ručnog zgloba.

Osvetljenje

Osvetljenje radnog prostora treba da bude takvo da površina ekrana monitora nije direktno izložena izvoru svetlosti, bez odraza prozora ili nekog lokalnog izvora svetla koji direktno umanjuje čitljivost i izaziva dodatni napor očiju. Preporučuje se da se prave češće pauze, a na svakih 15 minuta treba treptati i tako značajno redukovati štetni uticaj.


Savetuje vas dr Dijana Bujaković, specijalistkinja fizikalne medicine i rehabilitacije

Diplomirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a položila specijalistički ispit iz oblasti Fizikalna medicina i rehabilitacija u KC Srbije.

Hospitovala je na Univerzitetskoj klinici Felix Plater, Odeljenje reumatologije u Baselu. Radila kao načelnica Službe za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Dom zdravlja Prijepolje, ZC Užice, kao i kao šefica Odeljenja za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Opšta Bolnica Prijepolje, ZC Užice.

Članica je Sekcije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju pri SLD i Sekcije istorija medicine pri SLD.

Poseduje sertifikate o uspešno položenim kursevima iz oblasti: laseroterapije, kineziotejpinga, lečenju kompresivnih neuropatija, terapiji osteoporoze; učešće na domaćim i evropskim kongresima fizikalne terapije i osteoporoze i osteoartroze.

Obavlja fizijatrijske preglede dece (novorođenčadi sa poremećajem mišićnog tonusa, tortikolisom, urođenim deformitetima stopala, sistematski pregledi dece) i odraslih sa neurološkim, ortopedskim, reumatskim tegobama…

Pročitajte i… Jutro bez bola u leđima – Izaberite pravi položaj za spavanje

Icons8 Team via Unsplash

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.