Važno: Gojaznost nosi rizik za mnogobrojne bolesti
Kardiovaskularne bolesti, dijabetes, maligne bolesti, hronične opstruktivne bolesti pluća, insulinska rezistencija, bolesti koštano-zglobnog sistema, poremećaji crevne mikrobiote, različite bolesti gastrointestinalnog sistema, pre svega nealkoholna masna jetra posledica su odnosno prekomerne telesne mase i gojaznosti.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za ceo svet kažu da 1,9 miljardi ljudi starijih od 18 godina ima prekomernu telesnu masu, a da je 600 miliona osoba od tog broja gojazno. U Republici Srbiji 58,6% odraslog stanovništva ima prekomernu telesnu masu, a 24,8% od njih je gojazno. Prema predviđanjima SZO za našu zemlju do 2030. godine 48% odraslog muškog i 31% odraslog ženskog stanovništva će biti gojazno.
Profesor dr Budimka Novaković, sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, kaže da su preobilna ishrana visoke energetske gustine (veliki procentualni udeo masti i dodatih šećera, visok sadržaj soli) i nedovoljna fizička aktivnost osnovni uzroci prekomerne telesne mase i gojaznosti.
– Prekomerna telesna masa i gojaznost jesu bolesti i imaju svoju šifru u međunarodnoj klasifikaciji bolesti, ali su istovremeno i rizik za nastanak mnogobrojnih bolesti koje aktuelno najviše opterećuju društvo kako globalno tako i u Republici Srbiji, a to su kardiovaskularne bolesti, dijabetes, maligne bolesti i opstruktivne bolesti pluća – kaže dr Novaković.
Posledice prekomerne telesne mase
Dr Budimka Novaković podseća da su insulinska rezistencija, bolesti koštano-zglobnog sistema, poremećaji crevne mikrobiote, različite bolesti gastrointestinalnog sistema, pre svega nealkoholna masna jetra posledica ishrane visoke energetske gustine, odnosno prekomerne telesne mase i gojaznosti. ,,Sleep apnea’’ (kratkotrajni prestanak disanja u snu) i posledični neurološki problemi su takođe posledica gojaznosti, izrazito centralne gojaznosti i u poslednje dve decenije su sve učestaliji.
– Posebno zabrinjiva ubrzani rast učestalosti gojaznosti kod dece starosti ispod pet godina i epidemiološki podaci SZO kažu da je globalno 46 miliona dece navedenog uzrasta gojazno što je zabrinjvajuće. Ukoliko deca sa prekomernom telesnom masom i gojaznošću na promene način ishrane i ne povećaju fizičku aktivnost rizici za navedene bolesti su veliki i neke od njih pojaviće se već u adolescentnom uzrastu – dodaje dr Novaković.
Smanjenje energetskog unosa
Promena načina ishrane podrazumeva smanjenje energetskog unosa, pre svega smanjenje unosa masti i dodatih šećera. Veće količine šećera unosi svakodnevno veliki broj ljudi što doprinosi visokoj učestlosti prekomerne telesne mase i gojaznosti.
Kako smanjiti unos šećera, a omogućiti uživanje u slatkom ukusu? Dr Novaković kaže da su velika pomoć u medicinskoj nutritivnoj terapiji prekomerne telesne mase i gojaznosti niskokalorijski zaslađivači. Upotrebom niskokoklorijskih zaslađivača može se potpuno izostaviti unos šećera i posledično značajno umanjiti energetska gustina namirnica.
Stevia
– Korišćenjem niskoklorijskih zaslađivača postiže se smanjenje telesne mase, održavanje poželjne telesne mase, ali se omogućava i dalje uživanje u slatkom ukusu omiljenog bezalkoholnog napitka – ističe dr Novaković.
Povećanje svakodnevne fizičke aktivnosti je neophodno da bi se smanjio rizik za nastanak gojaznosti i posledičnih oboljenja, a deo je svake terapije prekomerne telesne mase i gojaznosti. Vrstu, intezitet, trajanje i učestalost fizičke aktivnosti bi trebalo odrediti zajedno sa lekarom koji vodi brigu o zdravlju pojedinca. Hodanje je fizička aktivnost koji svaki građanin može da upražnjava svakodnevno bez obzira na uzrast i zdravstveno stanje.