Health and More: Zašto bi bilo dobro da pravite svoj, prirodni, suvi biljni začin?

by | 14 oktobra, 2021
Hristina Lazarević Milošević

Suvi biljni začin sastavni je deo naše tradicionalne kuhinje. Stavlja se u mnoga jela: od supe pa do paprikaša, gulaša i specijaliteta s mlevenim mesom. O tome zašto bi bilo dobro da ga pravimo sami piše mr ph Hristina Lazarević Milošević, sa Instagram profila Health & More.

Piše: Hristina Lazarević Milošević

Ako bismo pogledali detaljno namirnice na policama naše kuhinje, iznenadili bismo se koliko hemije i štetnih aditiva tu ima!

Okruženi smo hemijskim supstancama, štetnim po naše zdravlje, a da toga nismo ni svesni. Neprimetno su se ušunjale u naše domove, bez najave, bez da kažu da štete našem zdravlju! Znamo za njihove prednosti, neke omekšavaju veš, neke poboljšavaju ukus hrane, neke čiste fleke. Ali, koje su njihove loše strane?

Imaju ih i te kako, samo mi o njima malo znamo.

Ove nedelje, dotakla bih se priče o čuvenom, industrijski proizvedenom, suvom biljnom začinu, koji gotovo svaka domaćica koristi, bez koga se ne može zamisliti priprema hrane, kako za odrasle, tako, na žalost, i za decu.

Da li ste se ikada zapitali šta je to što daje taj primamljivi ukus suvom biljnom začinu koji kupujete u marketu? Šta je to što nas mami da ga kupimo, da ga dodamo u zdravu supicu, čorbu, glavno jelo?!

To je, dragi moji, MSG ili monosodium glutamat, aditiv koji gotovo svaki suvi biljni začin na našem tržištu sadrži. Ako mi ne verujete, samo okrenite kesicu začina koji imate u kuhinji i pročitajte sastav. Pronaći ćete – monosodium glutamate ili mononatrijumov glutamat ili skraćenicu MSG.

Tužno, koristimo ga svakodnevno, godinama unazad, a ni ne znamo šta je, ni koliko je štetan. Niko nas nije o tome obavestio.

Zato danas, malo menjamo stvari. Učim vas šta je MSG, pa onda odlučite da li ga želite u svojoj kuhinji ili ne. Fer plej, tako se beše kaže? 😊

Šta je to MSG ili mononatrijumov glutamat?

MSG je skraćenica za monosodium glutamat, veoma čest korišćen aditiv koji se može pronaći pod oznakom E621 i koristi se za poboljšavanje ukusa. Hemijski, to je natrijumova so glutaminske kiseline, kristalni beli prah, po izgledu sličan šećeru ili soli.

Glutaminska kiselina je neesencijalna aminokiselina (naše telo je može proizvoditi iz vitamina i drugih aminokiselina) koja se normalno nalazi u organizmu i potpuno je bezopasna, za razliku od MSG.

Da pojednostavimo.

U našem organizmu možemo pronaći glutaminsku kiselinu prirodnog porekla i glutaminsku kiselinu sintetskog porekla. Jedna je potpuno bezbedna i potrebno je da je imamo, jer ima važnu funkciju u našem organizmu. Dok druga, ukoliko se koristi u većim količinama, može napraviti totalnu zbrku u organizmu.

Dvaput pogađajte koja je koja?!

Glutamska kiselina iz MSG-a, sintetska glutaminska kiselina, lakše prolazi krvno-moždanu barijeru i brže razara neurone, preteranom stimulacijom. Osim toga, znatno lakše se može apsorbovati u našem organizmu, jer nije vezana unutar velikih proteinskih molekula koje naše telo treba da razgradi. Na taj način, dobijamo veću koncentraciju glutamske kiseline u našoj krvi, nego kada je unosimo prirodnim putem.

Šta se dešava ako imamo previše glutamske kiseline u krvi?

Glutaminska kiselina je ekscitatorni neurotransmiter u našem mozgu, što znači da omogućava prenos signala od jedne nervne ćelije do druge, što je veoma bitno, neophodno i prihvatljivo.

Unošenjem MSG-a u naš organizam, putem suvog biljnog začina, kocki za supu, čipseva, naglo povećavamo koncentraciju glutaminske kiseline u krvi i kao bičem udaramo po našim nervnim ćelijama.

Upravo zbog ovoga, MSG je označen kao „ekscitotoksin“, odnosno toksin koji dovodi do oštećenja i odumiranja nervnih ćeija usled prevelike aktivnosti. Ova ekscitotoksikacija usled prekomerene količine glutamata, povezana je s nekim bolestima mozga, uključujući Alchajmerovu bolest, epileptične napade i moždani udar.

Najveći strah od MSG-a pojavio se davne 1969. godine kada je sprovedeno istraživanje tokom koga su novorođenim miševima ubrizgavane veće doze MSG-a. To je dovelo do ozbiljnih nervnih oštećenja na ispitivanim uzorcima.

U svetu postoji jasno definisano stanje koje se naziva MSG symptom complex, koje se dijagnostikuje kod pacijenata osetljivih na prisustvo MSG-a. Takve osobe ne smeju da konzumiraju namirnice koje imaju dodati monosodium glutamat, jer se kod njih javljaju jake glavobolje, zatezanje mišića, utrnulost, žmarci, crvenilo kože i slabost.

Kod takvih pacijenata, pojava ove bolesti povezuje se s ranim detinjstvom, pri čemu je uočeno da su majke takvu decu hranile kašicama sa dodatkom industrijski proizvedenog suvog biljnog začina, kako bi deca lakše prihvatila hranu, obiljem čipseva, supama iz kesice.

Dobra vest je da je MSG prvobitno korišćen u svetu, a tek kasnije došao i kod nas.

Loša vest je da mali broj ljudi zna šta unosi u svoj organizam i čime hrani svoju decu.

Zato, ukoliko ste već stigli do kraja teksta, pojasnite svojim bližnjima, uputite ih u činjenice, jer na kraju krajeva, ni nas naše majke nisu hranile ukusnom hranom punom industrijskog suvog biljnog začina, jer su nam želele zlo, nego zato što nisu znale. Proširite priču, ne dozvolite da živimo u neznanju!

U nastavku, ostavljam vam recept za PRIRODNI SUVI BILJNI ZAČIN, koji možete napraviti u svojoj kuhinji, bez MSG-a!

Recept za prirodni suvi biljni začin

Potrebno:
  • 2 šargarepe
  • 1 vezica peršuna
  • koren celera
  • 1 manji paškanat
  • 1 glavica crnog luka
  • kurkuma (2 kašike)
  • so (2 kašike ili više, zavisno od vašeg ukusa)
Priprema:

Povrće operite, očistite i iseckajte na sitnije delove (savetujem da crni luk i peršun seckate ručno, dok ostalo možete i uz pomoć secka). Povrće možete osušiti ili u dehidratoru ili u rerni, u plehu na pek papiru. Ukoliko sušite u rerni, temperatura pogodna za sušenje je oko 50 stepeni i sušite dok povrće ne postane dehidrirano i krckavo pod rukama. Povrće sušite pojedinačno, jer se razlikuje vreme potrebno za sušenje (list peršuna se suši brže nego koren paškanata). Osušeno povrće pomešajte, dodajte so prema ukusu i kurkumu i rešite se aditiva, barem iz suvog začina!

Ostalo ćemo, korak po korak. 😊

Alternativu imate, recept je tu, na kraju ostaje na vama da se zapitate – da li je MSG poboljšivač ukusa ili ubica našeg mozga? I pre svega, da li nam je zaista neophodan!?

Ima i zdravijih varijanti.

Do narednog druženja!

Ljubi vas i voli,

Vaša Hristina

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.