Categories Zdrava ishrana

Mina je sa porodicom izbacila meso iz ishrane. Sa dobrim razlogom

Kada te život satera u ćošak, tada ni ne postavljaš uobičajena pitanja – “kako, zašto, da li, moram li”… Tada, oberučke prihvataš sve što ti je servirano i pokušavaš da isti taj život promeniš iz korena. Kod nekih ta promena ima smisla i dovede do hepi enda, dok se drugi mačuju sa životom do iznemoglosti i, na kraju, izgube bitku.

Guliver/Getty Images
Guliver/Getty Images

Sve je počelo kada smo smo saznali maminu dijagnozu. Tumor pluća. Zanemeli smo. Opet set pitanja: “Zašto baš ona?”, “Gde smo pogrešili?”…

Iskreno, tada se takva pitanja ne postavljaju. U tim situacijama je pribranost jedini saveznik. Visoka vibracija, um koji doseže i nemoguće granice i podrška ono je što bi trebalo da poseduje svako ko sazna ovu ili sličnu dijagnozu.

Srećom, moja mama pripadala je onoj “srećnoj” kategoriji, kojima je onaj isti život dao još jednu priliku. Na tome smo mu beskrajno zahvalni.

Operacija, oporavak brzo prođu, ali sve ono što dolazi posle trebalo bi da bude samo u rukama te osobe i njenih najbližih. Lekari će prepisati lekove i terapije, ukoliko je potrebno, ali za nastavak tog krstarenja kroz buduće godine, sami smo odgovorni.

Guliver/Getty Images
Guliver/Getty Images

Žena koja me je rodila je najhrabrije biće na planeti, barem po mojim merilima. Snaga i volja u jednom biću upravo je ono što nas razlikuje. U trenutku maminog oporavka, tata i ja smo svakodnevno opsedali kompjuter, pronalazeći najbolji način da zdrav život ponovo vratimo na stara vrata.

Poznato je da se ćelije raka hrane šećerom. Tada smo sa svoje liste “zdrave ishrane” odmah izbacili svaki vid slatkiša – kolače, torte, pudinge, čokoladice…

Kako su nam doktori savetovali, bilo je naročito važno izbaciti meso. Uopšte nije važno njegovo poreklo. Svetska zdravstvena organizacija nedavno je industrijski obrađeno meso proglasila kancerogenim, što znači da su se slanina i šunka našle u istoj grupi kao cigarete, gama zračenje i formaldehid. Samo 50 grama suhomesnatih proizvoda dnevno povećava šanse za razvoj stomačnog raka za 18 odsto, zaključili su stručnjaci.

Kada se ovakvim stvarima posvetite, čitate i saznajete porađžavajuće informacije, glava vas zaboli, ali do mozga ipak dopru neki pozitivni zraci. Kada pomislite da ste srećni što ćete se sa voljenom osobom smejati još mnogo godina, što ćete imati priliku da je zagrlite i da joj kažete koliko vam znači – da li to može da se meri u kilogramima nekog buta, plećke…? Nikako.

Guliver/Getty Images
Guliver/Getty Images

Tada smo tata i ja odlučili da budemo mamini “saputnici” i da i mi “podlegnemo” čarima hrane koja ne uključuje meso. Priznajem, za nas koji smo “mesožderi”, veoma je teško navići se na ovo. Odlučili smo da počnemo da uzimamo sirovu hranu. U blender, na koji smo godinama unazad zaboravili, počeli smo da mućkamo najmoćnije sokove sa zelenom salatom, peršunom, cveklom, jabukama, celerom, šargarepom, kupusom… Dodavali smo semenke i orašaste plodove i pravili najdivnije obroke. Možda vam ne zvuči primamljivo i dovoljno hranljivo, ali verujte da je ukusnije od prasenceta koje se okreće na ražnju.

Ponekad bismo razmenili po koju o tome kako nam unos mesa nedostaje u ishrani, ali na tome se uglavnom završavalo. Tata je počeo da izmišlja neodoljive recepte, posle kojih su mamine prijateljice tražile parče papira da zapišu. Postao je glavni kuvar, a mama i ja glavni konzumenti.

Meso nam je sve manje nedostajalo. Ja sam samo nekoliko puta prekršila dogvor jer su prilike u kojima sam bila tako nametale stvari, ali sam se uvek vraćala “tatinoj kuhinji”. Mama je bila sve bolje, a i nama se vratila potrebna energija. Imali smo više snage da izguramo dan, što ranije nije bio slučaj. Ranije bismo posle ručka, kako ko, samo tražili gde ćemo se smestiti i spustiti glavu.

Guliver/Getty Images
Guliver/Getty Images

Ovim režimom ishrane bavili smo se godinu dana. Organizam nam se potpuno očistio. Koža, kosa i nokti bili su nam sveži čvrsti zbog velikog unusa voća i povrća. Nakon godinu dana ovakve ishrane, počeli smo lagano, ali baš lagano, da uvodimo meso – ribu, piletinu… Male količine i u receptima koji nisu iziskivali njihovu drastičnu obradu. Ne, nemojte da mislite da smo se predali. Organizam sam počinje da signalizira kada mu je dosta, a na vama je da to prepoznate.

Danas svi opet jedemo meso, ali ne i mesne prerađevine. Ukoliko odlučite da meso zaista mora da bude “glavni lik” vaše trpeze, onda se dobro informišite koje je domaće, kako su ga i na koji način gajili. Takođe, važno je da ga konzumirate u što manjim količinama. 

Ako započinjete ishranu bez mesa, najpre se posavetujte sa lekarom jer možda vaš organizam ne može bez ove namirnice.

Da moja porodica i ja nismo prošli kroz ovakav izazov, i dalje bismo bili jedni od onih koji ručak ne mogu da zamisle bez bilo kog komada mesa. Život nas različito obradi – nekome je važno šta će jesti, a nekome da li će se probuditi.

Razmislite o svojim prioritetima!

Zapratite nas na Viberu! Učestvujte u kreativnim razgovorima i prvi čitajte najinteresantnije vesti sa portala “Lepota i zdravlje” >>> http://www.viber.com/lepotaizdravlje 

3 komentara

  1. Taman sam se ponadala čitajući članak kako ću pročitati komačmno nešto retko razumno, kada na kraju članka videh da su svi ponovo počeli da jedu meso?!?! Potpuna besmislica. Umestp da su ostali na zdravoj hrani? Ne razumem zašto su ponovo svesno počeli da truju sebe?!

  2. Ni meni nije jasna poenta ovog teksta…Kad prigusti i dodjemo do ivice pocinjemo da se ponasamo razumno,a onda,kada nam Bog pruzi jos jednu sansu da se popravimo i vratimo na pravi put,odmah zaboravimo kroz kakav smo pakao prosli i okrecemo se starim navikama koje su nas i dovele do kraja?!Besmisleno…Ako im je takav nacin ishrane pomogao da se izbore sa bolescu,cemu onda zakljucak da se bez mesa ne moze?Tipicna ljudska priroda…

  3. Živeti od nečije smrti….Životinje koje umiru u najtežim mukama, bolu i patnji, mladunčad oteta od svojih majki pa pojedena od strane nas “naprednih bića”…šta mi ljudi posle možemo da očekujemo? Bolesti. Zašto mislimo da je naš život vredniji od života jednog malog živećeg teleta, divnog stvorenja. Svako ko malo razmisli zna da živeti od smrti drugih živih bića ne može doneti ništa dobro. Deo tvoga tela postaju leševi drugih živih bića. Strašno. I to je kao normalno danas. Nikad se u istoriji čovečanstva nije jelo meso u ovim količinama u kojima se danas jede.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA