Od čega zavisi naša telesna težina?

Naša telesna težina ne zavisi samo od ishrane već i od drugih faktora, na koje ne možemo uvek da utičemo.

by | 2 novembra, 2013

Ima nas svakakvih – visokih, niskih, gojaznih, mršavih i sve između toga. Ali, zbog čega smo takvi kakvi jesmo? To je pitanje na koje nije nimalo lako odgovoriti. Koliko se vaše telo lako goji i mršavi, regulišete li lako telesnu težinu, imate li problema s masnoćama ili šećerom, zavisi od različitih faktora, jednim delom i od toga kako se hranite i bavite li se redovno fizičkom aktivnošću (to su faktori na koje možete uticati), zatim, naravno, od genetike, te kakve ste građe (faktori na koje ne možete uticati).

Nasleđe
Fizičke osobine koje nasleđujemo od svojih roditelja igraju veliku ulogu u tome kakve ćemo biti građe, visine i težine. Zanimljivo je spomenuti da gojazniji ljudi u suštini imaju takav metabolizam da im treba mnogo manje energije iz hrane, nego mršavima. Tako da sve viškove skladište, što na kraju rezultira određenim stepenom gojaznosti. Iako do određene mere svi možemo kontrolisati svoj metabolizam, nikad nije u potpunosti moguće pobediti prirodu.

Telesna građa
Sigurno ste mnogo puta čuli da je neka osoba jače telesne građe, odnosno da ima velike ili teške kosti. U suštini radi se o osobama koje imaju snažniju i težu koštanu masu, a to često i podrazumeva veću telesnu težinu u odnosu na osobe slabije i nežnije koštane mase. Zbog toga neke osobe iste visine i težine ne izgledaju jednako debelo (ili mršavo).

Sve je predodređeno
Prema nekim teorijama, rođenjem nam je predodređeno koliku će količinu masti imati naš organizam. Na koji način organizam kontroliše količine uskladištene masnoće, još uvek nije do kraja sigurno, a verovatno je usko povezano s hipotalamusom koji se nalazi u mozgu, jer se pretpostavlja da je upravo tu lokacija centra za regulaciju masnoća u organizmu. Naime, hipotalamus nadgleda i prati nivo masnoća u organizmu, a zadatak mu je da reguliše njihov nivo, pa prema tome i regulaciju apetita s fizičkom aktivnošću, te naravno potrošnju i nakupljanje zaliha masnoća.

Godine i stil života
Svakih 10 godina naš metabolizam uspori za 10 odsto, računajući od 25. godine života. Iako možda ovo usporavanje može biti povezano sa starenjem, usporavanje metabolizma može biti povezano i s promenom stila života. Mlađe osobe češće su mnogo aktivnije fizički nego starije osobe, što podrazumeva i veličinu mišićne mase. Naime, mišići su aktivno tkivo koje se razvija, raste, troši i obnavlja, a za to je potrebna energija. Masno tkivo nije aktivno, ono je samo skladište koje počinje da se prazni povećanom fizičkom aktivnošću i smanjenjem unosa kalorija. Redovnom fizičkom aktivnošću kojom se povećava mišićna masa i pravilnom ishranom smanjivaće se zalihe masnoće.

Ishrana
Sama kultura ishrane, pa tako i lične navike svakog od nas uveliko određuju našu telesnu težinu. Tu je najveći uticaj porodice, odnosno načina pripremanja hrane, kao i količine konzumirane hrane. Naravno, ako porodica ima naviku da jede masniju hranu, punu zasićenih masnoća, šećera i slično, velika je mogućnost da će ti pojedinci imati veću težinu. Tu utiče i količina i sastav međuobroka, šta i koliko se jede u posebnim prilikama i slično. Na količinu pojedene hrane utiče i koliko brzo neko ima naviku da jede. Oni koji brže jedu, mogu više da pojedu nego osobe koje jedu sporo. U principu, ako iz svoje ishrane izbacite 500 kalorija dnevno, svakog meseca ćete izgubiti pola kilograma do kilogram, što znači da redovnim vežbanjem i pravilnom ishranom možete izgubiti i do 12 kilograma godišnje, što je jedan od načina zdravog i uravnoteženog mršavljenja.

Fizička aktivnost
Ovo je jedna od komponenti koju svaki čovjek može da kontroliše. Sami možemo izabrati koliko ćemo biti aktivni i čime ćemo se baviti. Imajte na umu da vežba gradi mišićnu masu i sagoreva zalihe masti. Osobe koje imaju više mišićne mase su vitkije, njihovo telo je čvršće, agilnije, otpornije, što definitivno razlog više za redovnu fizičku aktivnost.

Hormoni
Hormonalne abnormalnosti uveliko mogu uticati na preterano povećanje ili smanjenje telesne mase. Na vrhu tog spiska su definitivno poremećaji štitne žlezde, tačnije hipertireoza i hipotireoza. Kao drugo, problem s težinom mogu izazvati policistični jajnici, tumori na hipofizi i nadbubrežnoj žlezdi, nedovoljna proizvodnja polnih hormona i tako dalje. Nijedan od tih poremećaja i bolesti ne sme se zanemarivati, jer oni mogu izazvati mnogobrojne druge probleme i hronične bolesti, koje su direktno ili indirektno povezane s gojaznošću.

Izvor: Zena.hr

Anna Shvets via Pexels

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.