Categories Zdrava ishrana

Sve što treba da znate kako biste pravilno organizovali svoje obroke

Nedostatak balansa u ishrani jedan je od glavnih uzroka neefikasnosti rigoroznih dijeta. Da bi dijeta bila efikasna potrebno je da budemo upućeni u odnos ugljenih hidtata, proteina i masti, koje tokom ishrane unosimo u naš organizam, a mi smo se potrudili da za vas izdvojimo najvažnije informacije, koje će vam pomoći da što bolje planirate svoje obroke i izbalansirate ishranu.

Proteini

Proteini su možda i najzapostavljeniji nutritijent pri planiranju naših obroka, a oni moraju biti osnova obroka, ako želimo da efikasno izgubimo na težini. Proteini nas duže drže sitima, obezbeđuju energiju neophodnu našem metabolizmu, kako bi sagoreo višak masnih naslaga i potpomažu izgradnju mišićnog tkiva, koje troši mnogo više energije od masnih ćelija u našem organizmz. Ishrana bogatija proteinima, sa manjom količinom ugljenih hidrata povećava profil lipida u krvi, ubrzava metaboličke procese a samim tim nas štiti od dijabetesa i srčanih oboljenja.

Ugljeni hidrati

Ukoliko drastično smanjite unos ugljenih hidrata i svoju ishranu bazirate na proteinima, u vrlo kratkom roku izgubićete na težini. Prosti ugljeni hidrati dovode do brzog povećanja šećera u krvi, što za posledicu ima pojavu gladi u vrlo kratkom periodu nakon obroka. Ipak nije dobro potpuno izbaciti ugljene hidrate iz ishrane, već proste i nezdrave zameniti složenim i zdravim ugljenim hidratima, koji bi trebalo da budu deo zdravog doručka, jer se najbolje razgrađuju u našem organizmu u prepodnevnim časovima.

Vlakna

Unos voća, povrća i celovitih žitarica veoma je važan kako bi se povećao unos vlakana, koja su nužna za probavu, a ujedno povećavaju osećaj sitosti i smanjuju potrebu za dodatnim unosom kalorija.

Zdrave masti

Orašasti plodovi su definitivno najbolji izvor zdravih masti, neophodnih u našoj ishrani. Iako su jako kalorični, orašasti plodovi su istovremeno bogat izvor proteina, vlakana i zdravih masti, pa bi u određenoj količini trebalo da budu deo naše ishrane na dnevnom nivou, recimo kao jedna od dve dnevne užine.

Alkohol i zaslađeni napici

Mnoga naučna istraživanja iz ove oblasti potvrdila su da alkohol i zaslađeni napici utiču na povećanje telesne težine, a uz to povećavaju i rizik od dijabetesa tipa dva pa se preporučuje da se konzumacija ovih napitaka svede na minimum.

Doručak i veličina porcije

Dokazano je da preskakanje doručka ima posledice u vidu povećanja telesne težine. Uz to, preporuka je da se dnevni unos kalorija podeli na 5 manjih obroka, kako bi metabolizam tokom celog dana radio i uspešno sagorevao unete kalorije.

Foto: GettyImages

6 saveta o zdravoj ishrani koji će vas dovesti do ravnog stomaka, bez izlaganja rigoroznim dijetama

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA