Vitaminske bombe s juga

Južno voće, koje uglavnom konzumiramo tokom zimskih meseci, pravi je izvor dragocenih vitamina, minerala i ostalih korisnih sastojaka koji će sačuvati naše zdravlje i učiniti nas lepšim. Naš nutricionista Maja Milenković-Astalos vam otkriva kako sve možete koristiti ove ukusne plodove…

Banana
Nutricionisti preporučuju da svakodnevno pojedete jednu bananu jer ovo voće sadrži sve što je organizmu potrebno, između ostalog svih osam aminokiselina koje organizam ne proizvodi sam zbog čega moramo da ih unesemo putem ishrane. 100 g banane obezbeđuje 100 kcal i mnogo vitamina i minerala. Posebno se preporučuje deci i osobama izloženim pojačanom fizičkom i umnom naporu. Jedina zabrana važi za dijabetičare. Banane su dobar izvor vlakana (2,7g/100g), kalijuma (357mg/100g), vitamina C (10 mikro grama), ugljenih hidrata tj. Skroba (20,4g/100g), vitamina grupe B, vitamina E, magnezijuma, gvožđa, kalcijuma, bakra. Banane se ne preporučuje osobama s povišenom telesnom težinom. Zanimljivo je da se u Istočnoj Africi od banana pravi pivo.

Maska od banane i jogurta: Izmešajte jednu šoljicu jogurta i pola banane. Nanesite smesu na lice odmah nakon pilinga. Na ovaj način ćete omekšati i nahraniti kožu.
Protiv crvenila i otoka: Zbog prisustva kalijuma i vitamina A banana je odlična u smirivanju crvenila i otoka. Izgnječite četvrtinu banane i pomešajte sa pola kafene kašičice ulja i nekoliko kapi soka od limuna. Ostavite da deluje 15 min, a potom isprerite. Sok od banane je izvrstan za jačanje ogranizma i u slučaju avitaminoze (nedostatak vitamina). U Brazilu se upotrebljava za smirivanje kašlja.

Kivi
Kivi izvorno potiče s Novog Zelanda, a ime je dobio po ptici koja živi u tim krajevima. Danas se kivi uzgaja na Mediteranu, te u Južnoj Africi, Americi i Rusiji.
Ovo voće obiluje vitaminima. Sto grama kivija obezbeđuje 85 mg vitamina C, što je dovoljan razlog da tokom zimskim meseci svakodnevno pojedete jedan kivi i tako obezbedite sebi dovoljnu količinu ovog vitamina koji ćevas odbraniti od brojnih sezonskih bolesti – prehlada i gripa. Kivi ima i druge važne sastojke: kalijum koji ima presudnu ulogu u regulisanju krvnog pritiska, folnu kiselinu važnu za sintezu proteina, lutein – fitohemijski sastav koji štiti vid. Najzad, kivi je veliki saveznik linije: 100 g ovog voća sadrži samo 44 kcal. Vitamin C, neutralisanjem slobodnih radikala, štiti ćelije od starenja, smanjuje holesterol u krvi, čisti organizam od otrova. Imajte na umu da svetlost i toplota uništavaju vitamin C zbog čega bi kivi trebalo da jedete svež.

Protiv bora: Ako imate više od 25 godina trebalo bi da koristite ovu masku barem jednom nedeljno. Oljušteni kivi umutite mikserom, ocedite višak vode i dodajte kašičicu meda, nanesite masku na lice i ostavite je da deluje 20 min. Visok sadržaj vitamina C podstiče regeneraciju kože.

Mandarina
Ovo slatko i ukusno voće sadrži brojne hranljive materije koje pomažu u odbrani od bolesti. Najznačajniji su flavonoidi i terpeni, kao i vitamini C i A. Nije slučajno što ovo voće dozreva upravo u doba kad se bude prehlade i zbog toga se i preporučuje kao prevencija. Vitamin A iz mandarine dobija se u obliku beta karotena koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Uloga ovog vitamina je očuvanje sluzokože i kože – prve linije odbrane od virusa i bakterija. Mandarina je idealna poslastica za sladokusce, koja ne ugrožava liniju.
Sok od mandarina je izvrstan dijetalni proizvod koji jača imunitet, poboljšava varenje, ubrzava metabolizam, leči upalu bronhija i gornjih disajnih puteva, olakšava kašalj. Sok od mandarina je efikasno sredstvo protiv gljivičnih oboljenja. Sto grama ovog voća sadži 72 kcal.

Pomorandža
Kombinacija vitamina C i flavonoida (važni antioksidansi) jača imunoloski sistem. Vitamin C deluje stimulativno na zidove želuca i poboljšava apetit. Plodovi pomorandže sadrže ugljene hidrate i fruktozu, organske kiseline, azotne i obojene materije, celulozu, fitoncide i veliku količinu vitamina A1, B1, B2, C. Sok od pomorandže sa dodatkom vode omogućava čvrstoću i elastičnost, odlično jača nokte i daje im lep sjaj. Fitoncidi koji se nalaze u soku imaju antiseptička svojstva i sa uspehom se koriste za lečenje rana i čireva koji dugo ne mogu da zarastu. Pomorandža ima 35 kcal/100 g.

Maska za odmorniji izgled: Oljuštite pomorandžu i izmiksajte je u mikseru. Dobijenu kašu rasporedite po licu izbegavajući predeo oko očiju i ostavite da stoji 3 min. Nakon toga temeljno isperite lice toplom vodom i izgledaćete preporođeno.
Protiv otečenih kapaka: Na kapke stavite kriške pomorandže i ostavite da stoje 10 min. Materije koje snabdevaju kožu vlagom učiniće da vaše oči ponovo budu zanosne.

Limun
Karakterističan miris limunu daje citral, aldehid. U samom sočnom plodu nalazi se obilje vitamina A, B i C, i dosta mineralnih materija – kalijuma i kalcijumovih soli, gvožđa, magnezijuma, fosfora i bakra. I u soku i limunovoj kori ima dosta flavonida, dok u belom delu kore ima pektina. Limun sadrži i voćne kiseline i šećere: fruktozu, glukozu, saharozu i dr. Sok limuna se preporučuje protiv nervoze, nesanice, kao i za dobru ishranu nerava jer sadrži mnogo vitamina, minerala i oligoelemenata. Zbog svog sedativnog i diuretskog delovanja limun je koristan i kao dodatno sredstvo u lečenju hipertenzije. Jedino treba biti oprezan kod pojačanog lučenja želudačne kiseline (gorušica) jer je limun sam po sebi pun kiselina. Kod trovanja bazama limun je odličan protivotrov jer sa njima gradi neutralne soli. Ovo voće jača krvne sudove i sprečava spontano krvarenje, koje je često kod virusnih infekcija i skorbuta. U stanjima stresa i pada imuniteta u organizmu bitno je smanjen nivo noradrenalina (važan sastojak koji proizvodi nadbubrežna žlezda) koji može da se nadoknadi uzimanjem vitamina C iz limuna koji gvožđe iz trovalentnog oblika pretvara u dvovalentno, čime učestvuje u sintezi noradrenalina.

Losion protiv bubuljica: 300 ml soka od limuna, 30 g meda i 200 ml vode pomešati i promućkati. Više puta dnevno naneti na bubuljice.
Maska za osetljivo lice: pola žumanceta (sirovog), pola kašike maslinovog ulja, 4 kapi soka od limuna umutiti i naneti na lice. Kad se stegne, masku skinuti komadićem vate natopljenom toplom vodom. Nakon toga naneti hranljivu kremu.

Grejpfrut
Bogat vitaminima C i A, grejpfrut treba jesti nakon obroka zato što ubrzava pretvaranje masti u energiju. Ovo voće nadoknađuje izgubljenu tečnost i mineralne soli. Osobe koje pate od čira na želucu verovatno smatraju da ne bi smele da konzumiraju grejpfrut zbog njegove kiselosti. Međutim, nove studije pokazuju upravo suprotno. Naime, ekstrakt ovog voća pomaže u lečenju čira jer obiluje antioksidansima, a u kombinaciji s terapijom lekovima ima naročito povoljno dejstvo. Sok od grejpfruta sadrži šećer, organske kiseline, mineralne soli, pektin i mnogo vitamina – A, B, C, D, P i tako predstavlja pravu riznicu isceljujućih materija koje imaju osobinu da zaustave krvarenje. Pored toga, on jača apetit, poboljšava varenje, i veoma je koristan u slučaju poremećaja rada jetre. Posebno se preporučuje ljudima koji pate od povećanog umora, posle preležanih bolesti i teških operacija.

Za negu kose: Grejpfrut je pravo voće za kosu sa minivalom jer neutrališe alkalne sastojke koji se nalaze u kiselini za minival. Pre nego što nanesete šampon, dodajte mu nekoliko kapi soka od grejpfruta.

Ananas
Nutricionisti veruju da bromelin, sastojak anansa, podstiče varenje. Pored toga, ovo voće je odlično za ublažavanje otoka i bolova u artritičnim zglobovima, čime se postiže bolja pokretljivost tela. Ananas je dobar i za zdravlje usta i ždrela, jer vitamin C ublažava bolesti desni i paradentozu. Bromelin podstiče i brže zarastanje rana pa ga sportisti često koriste prilikom povreda, bolova u mišićima, istegnuća i uganuća. Osim vitamina C, ananas obiluje vlaknastim materijama i mineralom manganom koji je neophodan za čvrste kosti. Sadrži još i alfahidroksilne kiseline koje ublažavaju bore na licu i podstiču regeneraciju kože.

Protiv neželjenih jastučića: Odavno je poznato da je sok od ananasa odličan za masažu onih delova tela na kojima se javljaju naslage sala, jer voćne kiseline deluju kao piling. Osim što razgrađuju masnoće i podstiču cirkulaciju, ovi sastojci čine kožu glatkom i zategnutom.

Tekst: Maja Milenković-Astalos, nutricionista