Categories ZDRAVLJE

JEDAN DONOR MOŽE DA SPASI VIŠE ŽIVOTA!

“Ne prođe ni dan a da ne pomislim na donora i njegovu porodicu. Ni ne znam ko su oni, ali svejedno, mislim na njih. Pružili su mi šansu da živim. Ne postoje reči kojima bih im zahvalio, jer su smogli snage i u najtežem trenutku odlučili da nekim drugim, nepoznatim ljudima spasu živote.”

 

Ovako glase izjave najvećeg broja ljudi kojima je izvršena transplantacija nekog organa. Ljudi od kojih su dobili srce, jetru, bubreg, pluća ili neki organ, nalazili su se u stanju moždane smrti, koja je nepovratna, a njihova porodica je u tim najtežim trenucima morala brzo da donese odluku da se organi njihovih najmilijih doniraju i tako spasu neki tuđi životi. Lekari navode slučajeve iz prakse, kada je jedan donor spasao živote i do 8 osoba.

PRIČA MAGDALENE BLAGOJEVIĆ

« Razbolela sam se još kao mala. Imala sam svega četiri godine kada mi se prvi put pojavio problem sa bubrezima, ali su lekari rekli da je to infekcija i da će antibiotici sve da izleče.
Prvi jak napad bubrega sam imala sa 7-8 godina. Tada su mi na Institutu za majku i dete rekli da imam najteži stepen oboljenja i da će pokušati sve da učine da ne dođe do dijalize, jer bih ja to tako mala jedva izdržala. I do moje 13. godine su se iskreno borili i pokušavali raznim terapijama i operacijama da zaleče moj bubreg, ali bezuspešno. «

PRIČA IVANE JOKSIĆ

« Te 2016. godine, krajičkom oka sam zapazila kampanju o zaveštanju organa « Najvažniji poziv u životu », prošla pored bilborda, odmahnula glavom u stilu to meni ne može da se desi. Početkom 2018. godine sam otišla kod svoje doktorke, koja je savetovala da ambulantno uradim sve analize kako bismo utvrdili šta mi je, jer se nisam osećala dobro. I to je trajalo pola godine. Tek u avgustu sam stigla do hirurga koji se bavi jetrom. On me je posle magnetne rezonance pitao da li mi je neko pominjao transplantaciju ? Tada sam saznala da imam autoimunu cirozu jetre i da je jedini lek transplantacija. «

U Srbiji samo na transplantaciju bubrega čeka 780 ljudi. Na listi čekanja za transplantaciju jetre nalaze se 42 osobe. Pozivu za nove otkucaje srca nada se 39 pacijenata. Da li će oni i koliko živeti, zavisi od nas.

STATISTIKA IZ 2018. GODINE – BROJ DONORA U ZEMLJAMA EU

ZEMLJA UKUPAN BROJ REALIZOVANIH DONORA BROJ DONORA NA MILION STANOVNIKA
Srbija

23

3

Hrvatska

151

37

Slovenija

40

19

Mađarska

167

17

Austrija

202

23

Belgija

335

29

Španija

2241

48

SRBIJA NA ZAČELJU KOLONE

Zbog malog broja donora – svega tri na milion stanovnika, Srbija je na začelju Evrope. Da bi se situacija promenila, neophodno je da imamo 10 donora na milion stanovnika. Kampanja Hemofarm fondacije « I ja sam donor. Jer navijam za Srbiju » u kojoj učestvuju naši najbolji sportisti – Ivana Španović, Maja Ognjenović, Dejan Stanković, Dejan Savić, Branko Lazić, Dragan Škrbić, Zoran Tošić  poziva Vas da se uključite i doprinesete širenju istine, borbi protiv predrasuda, povećanju broja donora i spašavanju života ljudi. U ovoj « utakmici života » svi smo deo istog tima i svi zajedno moramo stići zemlje u okruženju i Evropi gde je donorstvo prihvaćeno otvorenih ruku kao najhumaniji čin i izraz ljubavi prema drugom ljudskom biću.

NAJČEŠĆA PITANJA

1. Ko može biti donor?

Svako može biti potencijalni donor organa i tkiva – bez obzira na uzrast, rasu, pol i medicinsku istoriju. Potencijalni donori organa i tkiva mogu biti čak i osobe sa više hroničnih oboljenja.

2. Kako da postanem donor?

Zakon o presađivanju ljudskih organa predviđa da su svi punoletni građani potencijalni donori organa, ukoliko se tome ne usprotive tokom života ili njihova porodica ne odluči drugačije. Sa odlukom da želite da budete donor upoznajte svoje najbliže. Ukoliko ne želite da budete donor o tome obavestite svog izabranog lekara.

3. Šta u slučaju da ne želim da budem donor?

Ukoliko ne želite da budete donor, dovoljno je da o tome obavestite porodicu a kod svog izabranog lekara u Domu zdravlja ispunite obrazac Izjave o zabrani uzimanja organa. Lekar će, nakon toga, izjavu proslediti Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja. Izjava o zabrani uzimanja organa daje se u tri primerka. Jedan primerak Izjave (prvi), izabrani lekar u Domu zdravlja, odmah po potpisivanju šalje pismenim putem Upravi za biomedicinu, radi upisa u evidenciju izjava o zabrani uzimanja organa. Drugi primerak Izjave se prilaže, evidentira i čuva u zdravstvenom kartonu. Treći primerak Izjave se daje potpisniku izjave.

Odgovore na sledeća pitanja potražite OVDE:

4. Šta je transplantacija?
5. Šta predviđa Zakon o presađivanju ljudskih organa?
6. Transplantacija organa od živog davaoca
7. Transplantacija organa sa umrlog davaoca
8. Gde mogu da potpišem donorsku karticu?
9. Kakav je stav crkve po pitanju doniranja organa?

MITOVI I PREDRASUDE

MIT #1
LEKARI SE NEĆE TRUDITI DA MI SPASU ŽIVOT KAKO BI MI UZELI ORGANE

Jedan od najčešćih mitova je da se lekari neće truditi da mi spasu život kako bi mi uzeli organe.  Istina je da je spasavanje života prioritet broj jedan svakog lekara. Doniranje organa i tkiva se može uzeti u obzir tek u slučaju moždane smrti, koja je nepovratna i definitivna. U samom procesu transplantacije , učestvuje do 100 lekara i medicinskog osoblja. Doktori koji rade u transplantacionom timu su odvojeni od doktora iz urgentnog odeljenja i doktora koji utvrđuju moždanu smrt. U slučaju moždane smrti, porodica ili bližnji preminulog donose konačnu odluku da li će organi biti donirani ili ne, a ne doktori.

MIT #2
BOGATI I POZNATI LJUDI IMAJU PREDNOST NA LISTI ČEKANJA I PRIORITET PRILIKOM TRANSPLANATCIJE ORGANA

Još jedna predrasuda koja prati temu doniranja organa i transplantacije. Istina je, međutim, da se prednost određuje isključivo na osnovu medicinskih kriterijuma i dužine čekanja, zbog čega je i stvoren Nacionalni sistem liste čekanja. Materijalno stanje i društveni status ne mogu uticati na distribuciju organa i određivanje primaoca. Ono što se stvarno računa jeste ozbiljnost bolesti, vreme čekanja, podudarnost tkiva, krvna grupa, telesna konstrukcija primaoca i druge medicinske informacije. Mogućnost zloupotreba dodatno smanjuje činjenica da eksplantacije i transplantacije izvode zasebni lekarski timovi.

MIT #3
DEŠAVA SE DA SE LJUDI PROBUDE IZ MOŽDANE SMRTI

Ovo je jedan od popularnijih mitova. Istina je da moždana smrt nije koma. Moždana smrt je klinička i pravna definicija smrti. Lekari je utvrđuju striktnim neurološkim testom, kojim potvrđuju da nema moždane aktivnosti, kao i da je dotok krvi u mozak prekinut, a moždane ćelije nepovratno uništene. Pošto je definitivno utvrđeno da ne postoji mogućnost da mozak ikada više funkcioniše, pacijent se proglašava moždano mrtvim. Do moždane smrti dolazi nakon velike i nepovratne povrede mozga i moždanog sistema. Kao posledica povrede, uprkos svim medicinskim naporima, mozak otiče i sprečava sopstveni dotok krvi. Bez krvotoka, a samim tim i bez snadbevanja kiseonikom, moždana tkiva odumiru velikom brzinom. Životne funkcije (disanje i rad srca), mogu biti produžene mehaničkim uređajima nekoliko sati ili dana, ali ne dugotrajno.

Obavestite se o najhumanijoj od svih životnih odluka i sa ponosom recite #IJASAMDONOR

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA