Kako se klimatske promene odražavaju na naše zdravlje, prema rečima meteorologa

Ovog aprila u čast meseca planete Zemlje, postavljamo pitanje: Kako se klimatske promene odražavaju na naše zdravlje? Nadamo se da će pokretanje većeg broja ekoloških tema i održavanje diskursa o održivosti uticati na to da sve više nas uvede navike koje mogu dovesti do zelenije budućnosti.

U proteklih nekoliko godina, svedoci smo različitih prirodnih katastrofa. To je mnoge nagnalo da se zapitaju da li klimatske promene utiču na esktremne promene vremenskih uslova? I da li ekstremne promene vremenskih uslova imaju posledice i po naše zdravlje?

Kako se klimatske promene odražavaju na naše zdravlje

Naučnici su dokazali da određeni toplotni talasi, poplave i suše imaju direktne veze s klimatskim promenama izazvanim ljudskom rukom. Globalno povećanje prosečne temperature povećava i intenzitet, ali i samo trajanje ekstremnih promena vremenskih uslova.

Za portal Mind Body Green, meteorološkinja Boni Šnajder je objasnila da su katastrofe uzrokovane klimatskim promenama samo jedan od uzročnika promena psihičkog i fizičkog stanja ljudi. Drugi uzročnici su i veća izloženost bolestima nastalim usled viših temperatura i veća izloženost alergenima. Uz sve to, povećao se i rizik od prenosa zaraznih bolesti.

Istraživači su otkrili da sezona alergija traje 20 dana duže nego pre jedne decenije. A polen nije jedini faktor koji izaziva simptome alergije.

Pročitajte i… Evo kako klimatske promene pogoršavaju alergiju

Šumski požari, kojih je sve više i koji se brže šire, ispuštaju čestice koje su četiri puta sitnije od polena ili prašine. A te čestice prodiru duboko u pluća i krvotok, te povećavaju rizik od srčanih i plućnih oboljenja, kao i dijabetesa.

Studija Istraživačkog centra Kardiovaskularna istraživačka tehnologija iz 2018. godine otkrila je da se rizik od srčanog udara povećava dan nakon šumskog požara. Neki procenjuju da je udisanje tog dima jednako kao pušenje sedam cigareta dnevno, navodi Boni Šnajder.

Toplija planeta takođe donosi i duže toplotne talase tokom leta. Za one koji žive u gradovima temperature mogu da budu i za 6 do 12 stepeni više nego u ruralnim sredinama. Zdravstveni problemi izazvani toplotom pogoršavaju se usled klimatskih promena. Procenjuje se da će do 2030. godine ljudi doživeti od četiri do čak osam puta više letnjih dana sa temperaturama iznad 35 stepeni nego danas.

Pročitajte i… Šta znači postati eativist?

Klimatske promene i mentalno zdravlje

Sama pomisao na ekstremna upozorenja prirode kod mnogih stvara teskobu. A kod onih koji imaju eko-anksioznost (termin koji se definiše kao hronični strah od propasti planete), gledanje slika i izveštaja o bilo kakvoj prirodnoj katastrofi može da izazove napade panike. Nedavna globalna anketa pokazala je da 56% mladih ljudi smatra da je „čovečanstvo osuđeno na propast“.

Stručnjaci za mentalno zdravlje kažu da provođenje vreme u prirodi (šetanje, baštovanstvo, učestvovanje u eco-friendly aktivnostima), može da pomogne u borbi sa eko-anksioznošću. Kada se takve aktivnosti rade u društvu, to ima i dodatne benefite.

Naučne studije indikuju da vežbanje majndfulnesa i meditacije takođe može da bude od koristi kod ljudi koji pate od ove vrste teskobe.

Zaključak je da klimatske promene utiču i na svakog od nas pojedinačno (na telo, um i duh), baš kao i na čovečanstvo na globalnom nivou. I dalje nije kasno da preduzmemo korake koji će smanjiti klimatske promene, a samim tim ćemo i optimizovati zdravlje i dobrostanje svakog od nas, pojedinačno.

Krenite od sebe. Već danas.

Pročitajte i… Plogging je ekološki fitnes trend koji osvaja svet