Dom zdravlja „Dr Ristić“: Odgovori na vaša pitanja (psihologija)

by | 16 aprila, 2013

Odgovara: Aida Zonjić, dipl. psiholog

P: Molim vas pomozite mi… Uginuo mi je pas kojeg sam jako volela, bio mi je kao beba, ne mogu nikako da ga prebolim. jako mi nedostaje, u dvorištu, u kući, svuda, sve me podseća na njega. Imao je tri godine i plačem kad god me nešto podseti na njega. Ne osećam se dobro, potištena sam i sve mi se srušilo. Prazno je dvorište bez njega ,a i duša, i sad plačem dok pišem. Nabaviću drugog psa, ali to nije onaj moj stari koji, samo što nije pričao koliko je bio pametan. Šta da radim? Nada

O: Poštovana, potpuno je razumljiv Vaš osećaj, s obzirom na stepen Vaše vezanosti za kućnog ljubimca, odnosno Vašeg voljenog psa. I sami kažete da Vam je bio kao beba. Ovo što sada doživljavate je svojevrsna depresivna reakcija na stres zbog gubitka nekoga ko Vam je bio dote mere drag, i kome ste bili do te mere privrženi da ste maltene i svoj život identifikovali sa njegovim postojanjem. Naravno, i to što sada doživljavate neće trajati večno, a moguće je da ćete uvek osećati tugu kada ga se budete sećali jer ste se suviše vezali za tog psa..samo budite svesni da mora proći taj period tugovanja. Ne znam kako inače provodite svoje slobodno vreme, koliko se družite sa ljudima i koje su Vam životne peokupacije, imate li decu, porodicu. Ipak je nužno da nastavite sa svojim redovnim životnim aktivnostima, da što pre nabavite novog psa ako za tim osećate potrebu, ali ono što je najvažnije je da ovo vreme iskoristite kako biste došli u kontakt sa sobom i svojim emocijma, razmislili o tome koliko živite ispunjen i smislen život i koliko stavljate akcenat na nečemu van sebe, a ne u sebi.

P: Imam jako negativno razmišljanje u svakom pogledu. Pre svega, strahujem za život i zdravlje. Šta predlažete da uradim kako bih se rešila tih misli u potpunosti, koji ponekad znaju da me uznemire, a svesna sam da nemam nikakve osnove za takvo razmišljanje? Unapred zahvalna, N.L.

O: Poštovana, veoma se mladi, a tako negativno već sada razmišljate i imate negativan pogled na svet kao da ste doživeli neke ružne stvari u svom mladom životu! Ja ne mogu znati šta je to što Vas na to navodi, a kažete i sami da nemate osnova za to. Stoga bi trebalo ipak otići kod nekog stručnjaka na psihoterapijski razgovor jer se jedino tako može doći do „ključa“ za takav Vaš stav prema životu. Gotovo da je pravilo da u ovakvim slučajevima u osnovi leži nagomilan strah od nečega, a šta je to treba utvrditi kroz psihoterapiju i dublje ulaženje u potisnute i nesvesne sadržaje. Isto tako, treba iznova naglasiti da se u osnovi svih strahova najčešće nalazi strah od smrti, a pošto ste još veoma mladi, Vi se nalazite u procesu sazrevanja (odrastanje, adolescencija) i samim tim pred nekim životnim pitanjima o smislu života (koji su uvek skopčani i sa uviđanjem da je smrt nužan i i neizbežan ishod života i njegov neodvjivi deo), u spoznaji sebe i svog identiteta, jednom rečju, odrastanje je prilično bolan i ponekad protivurečan tok koji nužno prolazimo kako bismo postali zrela ljudska bića i kako bismo pronašli sebe (samoostvarenje, individuacija – Jung ) u pravom smislu te reči. Ponekad nam je na tom putu potrebna pomoć i podrška. Ne libite se da je zatražite!

Imate pitanje? Obratite se stručnjacima iz Doma zdravlja “Dr Ristić”. Kliknite ovde.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.