Ovo su novi trendovi u stomatologiji

Danas na tržištu postoji toliko sredstava za izbeljivanje zuba, da se stiče utisak da će uskoro i njih reklamirati kao deterdžente, po sistemu „da belo bude belo“. Gledajući to, poželeli smo da saznamo da li se na tolikoj belini insistira i kad se rade krunice i fasete, pa smo se obratili poznatom beogradskom stomatologu Miodragu Barjaktareviću.

Priredila: Brankica Treskavica

Foto: Guliver/Thinkstock

Zub se sastoji iz kruničnog i korenskog dela, a krunični – koji je vidljiv – čine gleđ (staklasti, prozirni sloj) i dentin (zubna kost). Dentin je žućkasto-narandžast i netransparentan. Boja zuba, faktički, zavisi od njega, ali bitan uticaj ima i debljina gleđi, koja nije na celoj površini zuba ista. No, bitan je i kontekst u kom se nijansa posmatra. Ako je koža lica osunčana, a žena stavi taman ruž – čak i žućkasti zubi će delovati belo i obrnuto. Ukoliko istu nijansu zuba ima žena svetle puti, koja nosi neutralan karmin – zaključićete da su žućkasti. U svemu, pa i ovde, treba naći meru. Kad je reč o boji, veličini, obliku i položaju zuba, bitno je da se intervencija uradi tako da se ne vidi „na kilometar“ da je nešto menjano. Danas, čak i oni koji su nekada imali protetske nadoknade po estetskim standardima devedesetih i početka dvehiljaditih, žele da ih promene. U tom peridou se insistiralo da svima bude jasno da su zubi „rađeni“.

Zahvaljujući prvenstveno tehnologiji i pojavi novih materijala, sada se postižu takve protetske rekonstrukcije da – kad se dobro urade – ne možete da razlikujete prirodne i veštačke zube, čak i ako je npr. jedna jedinica prirodna, a druga veštačka. Značajno je i što se u okviru implantologije toliko toga stalno dešava. Umesto metalnih šrafova, koji su bili nosači kruna, stavljaju se keramički i to individualno rađeni. Zahvaljujući tome, zub je istog oblika, boje i položaja kao i prirodni.