Kontrole u trudnoći: Šta je i kada se preporučuje fetalna ehokardiografija?

by | 6 novembra, 2014

dr Aleksandra Novakov MikicPiše: prof. dr Aleksandra Novakov Mikić,
spec. ginekologije i akušerstva, supspecijalista perinatologije

Poliklinika Novakov logo

 

 

 

Srčane anomalije su jedne od najčešćih anomalija koje se viđaju kako pre tako i posle rođenja bebe i javljaju se u oko 1% živorođenih beba.

Bebino srce se formira neposredno posle začeća i započinje svoj razvoj kao cevasta struktura koja se okreće i deli i na kraju razvije u srce podeljeno na dve pretkmore, komore, zaliske i velike krvne sudove. Srčane mane se najčešće javljaju jer nije došlo do normalnog „uvrtanja“ i deljenja srca.

Faktori rizika za razvoj srčanih mana su uzimanje različitih lekova, alkohola i nekih oboljenja majke – šećerne bolesti, na primer, kao i ako postoji srčana mana kod najbižih članova porodice, ali u ogromnoj većini slučajeva srčane mane se javljaju u tzv. „nepreselektiranoj“ populaciji – bez nekih posebnih razloga ili rizika za to.

Urođene srčane mane mogu biti blage, srednje teške i teške – neke se same reše, već tokom trudnoće ili tokom prve godine života bebe, neke zahtevaju operativne zahvate tokom sledećih godina života, neke tokom prvih dana života, a neke, nažalost, mogu samo delimično da se reše i nemaju dobru prognozu.

fetalna ehokardiografija 1

Fetalna ehokardiografija je detaljan pregled srca bebe – izgleda srca, brzine njegovog rada i brzine protoka kroz velike krvne sudove srca. Pregled se započinje tzv. „četvorošupljinskim presekom“, gde se proverava izgled dve komore, dve pretkomore i zalistaka koji se nalaze između njih, međusobnh odnosa komora i pretkomora i krvnih sudova pluća koji se ulivaju.

Kao dodatak pregledu koriste se i druge vrste ultrazvučnih pregleda – pulsni Dopler, kolor Dopler, „power“ Dopler, M mode…. Oni se koriste za pregled brzine protoka kroz srce, brzine i ritma srčanog rada, smera kretanja krvi u srcu, mešanja krvi između različitih struktura… Nekad se, radi dobijanja još više uvida u stanje srca, koriste i drugi pristupi, recimo 4D ultrazvuk.

fetalna ehokardiografija

Fetalnu ehokardiografiju bi bilo idealno raditi u svakoj trudnoći, ali se svakako preporučuje:

  • ako kod majke, oca ili braće i sestara postoji podatak o postojanju srčane mane
  • ako u porodici postoji podatak o naslednim genetskim bolestima tipa Marfanovog sindroma ili tuberozne skleroze
  • ako se kod bebe tokom rutinskog ultrazvučnog pregleda posumnja na postojanje poremećaja hromozoma, anomalije srca ili bilo kakve druge anomalije
  • kod patoloških nalaza nakon invazivnih metoda kariotipizacije (biopsije horionskih čupica/amniocenteze/kordocenteze),
  • kod patoloških nalaza nakon skrininga hromozomopatija u prvom trimestru (posebno ako je deo iza bebinog vrata – nuhalna translucenca) bio 3,5 mm i više
  • ako je majka uzimala lekove poput izorezinoinskih preparata ili litijuma
  • ako majka ima prethodna oboljenja poput šećerne bolesti, fenikletonurije, autoimunih bolesti – sistemskog lupus eritematozusa
  • ako se tokom trudnoće utvrdi postojanje primarne infekcije rubelom ili citomegalo virusom (CMV)
  • ako se tokom ultrazvučnog pregleda vidi poremećaj ritma srca…

Ako je nalaz fetalne ehokardiografije normalan, mogu se isključiti velike srčane mane. Male srčane mane, kao i mane koje se javljaju u kasnijoj trudnoći ili se razvijaju odnosno pogoršavaju tokom trudnoće, ne mogu se isključiti – u te mane spadaju manje komunikacije između komora ili pretkomora (defekti septuma komora ili pretkomora), posledice nedovoljnog rasta širine velikih krvnih sudova, određene mane ulivanja plućnih krvnih sudova u levu pretkomoru, mane aorte koje se razvijaju tek nakon rođenja bebe…

Fetalna ehokardiografija se može raditi već nakon 17 ili 18 nedelja gestacije, ali idealno vreme je posle 20. nedelje, oko 24 nedelje. Novim ultrazvučnim aparatima se već sa 12 nedelja vide komore i pretkomore, ali je tada prerano za donošenje definitivnih odluka i one se odlažu do sigurnijeg perioda kada je i srce veće. Mora se imati na umu da čak i u kasnijoj gestaciji ultrazvučni preged ima svoja ograničenja, kako od strane ultrazvučnog aparata, tako i od toga kako je beba okrenuta, kolika je, koliko ima plodove vode i kolika je debljina prednjeg trbušnog zida majke.

Kada se nađe srčana mana, konsultuju se dečji kardiolozi i kardiohirurzi, predlaže određivanje kariotipa bebe jer srčane mane često idu sa poremećajima hromozoma, te na osnovu tih nalaza, vrste mane i činjenice da li postoji dodatna anomalija na drugim organima, razgovara sa roditeljima o prognozi i daljim koracima i pregledima.

Jedno reagovanje na “Kontrole u trudnoći: Šta je i kada se preporučuje fetalna ehokardiografija?”

  1. DALIBORKA kaže:

    DALI OVIM PREGLEDOM MOZE DA SE USTANOVI DAL BEBA IMA SITUS INVERSUS.POSTO SAM JA RODILA BEBU SA SITUS INVERSUSOM  TOTALES , A GINEKOLOG MI JE REKAO NAKON PORODJAJA DA NI NA JEDAN NACIN NIJE MOGO DA VIDI KAKO SU BEBI BILI ORGANI DOK JE BILA KOD MENE U STOMAKU, UNAPRED HVALA, 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.