„Pod stresom sam, šta da radim?“ Poslušajte savet stručnjaka

Šta je stres i kako organizam reaguje na njega?

by | 9 aprila, 2021

Koliko puta tokom samo jednog dana čujemo ili izgovorimo ovu reč? Složićete se, nebrojeno mnogo. Ali, šta možemo uraditi? Za početak, važno je da razumemo šta je zapravo stres i kako organizam reaguje na njega.

Zahvaljujući platformi DokTok i ove nedelje pred nama su objašnjenja medicinskih stručnjaka. Savete za ublažavanje stresa dobili smo od psihoanalitičarke Vesne Brzev-Ćurčić.

Kako organizam reaguje na stres?

Iza reči „stres” zaista stoji osećanje uznemirenosti, nespokojstva, plahovitosti, ljutnje, depresivnosti, nesanice, spremnosti za svađu, povlačenja. S druge strane, javljaju se bolovi u stomaku, osećaj gušenja, „knedla u grlu“, ubrzan ili nepravilan rad srca, problemi s pritiskom, štitastom žlezdom, gubitak apetita ili prejedanje, osećaji trnjenja u celom telu ili samo udovima. Nisu retki ni nevoljni trzaji glavom, nekada igra jedan ili oba kapka.

Šta je, tačno, stres?

Neki od ovih simptoma su fizičke, somatske prirode, neki psihičke. U suštini, svi simptomi govore o trpljenju kome smo izloženi. Uzročnik trpljenja je omraženi stres. Stres bi mogao da se definiše kao odgovor celokupnog organizma na određene faktore u okruženju. Izaziva fizičku i psihičku reakciju koja je uvek u skladu s onim kakav je neko kao struktura ličnosti. Ne postoje dve osobe koje imaju identičan odgovor na stres, niti je stres univerzalan za sve ljude. Naravno, postoje „kolektivni“ stresovi kao što su elementarne nepogode, ratovi, pandemije. Gubici bližnjih, posla, preseljenja, čak i lepi događaji kao što su rođenja, venčanja, diplome, takođe mogu da budu stresovi. (Pročitajte i… Vaš vodič za manje stresa)

Stres zavisi od ličnosti, ali i sredine u kojoj živimo

Određeni događaji, tj. promene u uobičajenim dešavanjima u životu i okruženju, ne moraju nužno da budu stresogeni za sve ljude, posebno ne na isti način. Svako od nas je senzibilisan za određene promene u zavisnosti od kapaciteta ličnosti, načina na koji je do tada rešavao probleme koji su uzrokovali slične vrste očekivanja od samog sebe, ali i okoline. Postoji hijerarhija životnih događaja koji uzrokuju težinu stresa, ali i ona nije univerzalna, već zavisi od sredine i kulture u kojoj neko živi.

I prijatan događaj može izazvati stres

U svakom slučaju, stres nije prijatan događaj u životu ili, bolje rečeno, u većini je vrlo neprijatan. Nekada, ipak, može da bude i prijatan, npr. kada se rodi dete, neko se venčava, sprema se proslava. Međutim, stres se u većini slučajeva obično vezuje za neprijatne, neočekivane i na izgled teško savladive promene u našim životima.

Učenje o uspešnom ovladavanju stresom

Dići ruke od hvatanja u koštac sa stresom znači predaju, a to ne želimo, zar ne? Uhvatiti se u koštac s njim nudi mogućnost nalaženja sigurnog puta za smanjenje stresa, rukovanje njim i eliminaciju njegovog štetnog uticaja. Iskustveno učenje uspešnim ovladavanjem stresom pomaže očuvanju i poboljšanju kvaliteta života nas samih, našeg celokupnog zdravlja, kao i onih koje volimo. Vredi truda.

Savetuje vas Vesna Brzev-Ćurčić, psihoanalitičarka, Psihoanalitičko društvo Srbije Specijalistkinja medicinske psihologije, psihoanalitičarka sa 46 godina kliničke prakse.
Radila je u KBC „Dr Dragiša Mišović“, a sada u Savetovalištu „Psihološki krugovi“ u Beogradu. Radni vek je posvetila radu s mladima, a sada i sa starijim uzrastom.
Bavi se prevencijom nasilja nad decom i mladima i radi sa žrtvama nasilja. Ima više od 90 objavljenih stručnih radova. Koautor je tri monografije. Bila je saradnica „Politikinog zabavnika“, „Bazara“, „Elle“-a i sada „Lilly magazina“ i portala „Tosamja.rs“. Autorka je nekoliko profesionalnih scenarija za TV serijale o mladima.

 

 

lepotaizdravlje.rsMaksim Goncharenok via Pexels

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.