Otpornost na antibiotike: Jedna od najvećih pretnji po javno zdravlje

by | 18 novembra, 2021
Otpornost na antibiotike

Otpornost na antibiotike je, prema istraživanjima, jedna od najvećih pretnji po naše zdravlje. Evo o čemu se radi.

Od 18. do 24. novembra obeležava se Svetska nedelja svesti o antimikrobima, u okviru koje se i obeležava i Evropski dan racionalne upotrebe antibiotika – 18. novembar.

Cilj je da se ukaže na opasnost koja preti javnom zdravlju zbog rezistencije (otpornosti) bakterija na antimikrobne lekove u koje se ubrajaju i antibiotici, a sa druge strane da se istakne pravilna upotreba antibiotika kako bi se bakterijske infekcije izlečile.

Prema proceni medicinskih stručnjaka, do 2050. može se očekivati i do 10 miliona smrtnih slučajeva uzrokovanih rezistencijom. Tema ovogodišnje kampanje je Širite svest, zaustavite otpor, a obeležava se pod sloganom Antimikrobna sredstva: rukujte pažljivo, kojom se naglašava da su antimikrobni lekovi dragocen resurs i da ih treba oprezno koristiti.

Otpornost na antibiotike

Antimikrobna rezistencija je, kako ističe Svetska zdravstvena organizacija (SZO), jedna od 10 petnji po javno zdravlje sa kojima se čovečanstvo suočava, te je neophodno da se poveća svest o racionalnoj primeni antibiotika. Antimikrobna rezistencija produžava hospitalizacije i povećava medicinske troškove i smrtnost. Jedan od 10 pacijenata dobije infekciju dok dobija medicinsku pomoć, navodi SZO.

Prema njihovim procenama, pristup bezbednoj vodi za piće, sanitarnim i higijenskim uslovima u domovima i zdravsrvenim ustanovama može smanjiti upotrebu antibiotika za lečenje infekcija za 60 odsto.

Kada su antibiotici počeli da se koriste to je probudilo nadu da će mnoge bolesti koje izazivaju bakterije biti iskorenjene, ali to se nije desilo zbog pojave otpornosti bakterija na antibiotike. Bakterije su sposobne da svojim mehanizmima odbrane stvore tu otpornost. Samo nekoliko godina od početka primene penicilina javili su se prvi penicilin rezistentni sojevi stafilokoka. Danas je situacija takva da ne postoji antibiotik koji se koristi u terapiji, a na koji nije zabeležena otpornost. Bakterije koje su otporne na antibiotike izazivaju oboljenja na koje antibiotici ne mogu da deluju. Pojava takvih infekcija posebno je opasna u bolničkoj sredini, gde borave imunološki oslabljeni pacijenti, ističe Dr Suzana Živadinović-Tasić na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda.

Pored ljudi, i životinje mogu biti nosioci rezistentnih bakterija koje se putem hrane mogu uneti u organizam čoveka.

Racionalna upotreba antibiotika može da doprinese prestanku razvoja i širenja rezistentnih bakterija i da pomogne da antibiotici sačuvaju svoju efikasnost i za buduće generacije, jer otkriće novih antibiotika ide sporo i ne obećava mnogo, što daje zabrinjavajuću sliku lečenja infekcija u budućnosti. Bakterije rezistentne na antimikrobne lekove postaju svakodnevna pojava u bolnicama širom Evrope, a infekcije izazvane njima povećavaju oboljevanje, dužinu lečenja i boravka u bolnici, često vodeći lošijem ili čak smrtnom ishodu, navodi Svetska zdravstvena organizacija.

Najmanje 28 odsto antibiotika koji se prepisuju u zdravstvenim ambulantama u SAD su nepotrebni, ocenjuju iz američkog Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Kako navode na svom sajtu, pet od šest Amerikanaca godišnje u ambulantama dobije recept za antibiotike.

Prema navodima ovog centra, više od 2,8 miliona infekcija otpornih na antibiotike javlja se u SAD svake godine, a od toga umre više od 35.000 ljudi. Mnogo više umire od komplikacija izazvanih infekcijama otpornim na antibiotike. Pored toga, 223.900 slučajeva klostridije dogodilo se u 2017. godini i najmanje 12.800 ljudi je umrlo.

-Poboljšanje načina na koji zdravstveni radnici propisuju antibiotike i način na koji uzimamo antibiotike, pomaže nam da održimo zdravlje sada, pomaže u borbi protiv rezistencije na antibiotike i osigurava da će ovi lekovi koji spašavaju živote biti dostupni budućim generacijama, ističu CDC.

Od 2015. godine Farmaceutska komora Srbije učestvuje u kampanji za racionalnu upotrebu antibiotika, koju sprovodio Ministarstvo zdravlja.

Pročitajte i… Kako obnoviti crevnu floru nakon upotrebe antibiotika?

Rezultati koji su postignuti kroz aktivnu medijsku i edukativnu kampanju dali su odlične rezultate, mogu slobodno reći i zahvaljujući aktivnom učešću farmaceuta. Potrošnja antibiotika smanjena je za 37.62 odsto, tako da se 2018. godine Srbija, posle dužeg vremena, našla u grupi evropskih zemalja sa umerenom potrošnjom antibiotika, kaže za Danas.rs direktorka Farmaceutske komore Srbije Tatjana Šipetić.

Uticaj pandemije Covid 19 na upotrebu antibiotika

Pandemija COVID-19 značajno je promenila upotrebu antibiotika u mnogim zemljama Evropskog regiona SZO.

– Neke zemlje su primetile pad upotrebe antibiotika kao neželjeni efekat mera predostrožnosti kao što su zaključavanje, fizičko distanciranje i poboljšana higijena ruku. Nažalost, u drugim situacijama upotreba antibiotika je alarmantno porasla, jer ljudi pogrešno veruju da će antibiotici pomoći u lečenju ili zaštiti od COVID-19 i kupiti antibiotike bez odgovarajuće konsultacije ili recepta. Osim toga, zbog nedostatka dijagnostike mnogi lekari su prečesto prepisivali antibiotike, pacijentima sa virusnim respiratornim oboljenjima, objašnjavaju iz SZO.

Kako sprečiti razvoj otpornost na antibiotike?

Razvoj otpornosti na antibiotik ne možemo potpuno sprečiti, ali je možemo usporiti pravilnom upotrebom antibiotika: samo na preporuku i po uputi lekara.

  • Antibiotici nisu lekovi za lečenje gripa i prehlade
  • Antibiotik nije lek za svaku grlobolju
  • Antibiotikom se leče bakterijske infekcije, ali ne i virusne
  • Antibiotik nije lek za snižavanje telesne temperature
  • Neracionalna upotreba antibiotika smanjuje njihovu delotvornost
  • Antibiotik treba uzimati samo po preporuci lekara
  • Nepravilnim uzimanjem antibiotika stvaramo otporne bakterije
  • Uzimanjem antibiotika nećete izlečiti grip ni prehladu
  • Antibiotik treba uzimati samo po preporuci lekara, u jednakim vremenskim razmacima i dozu treba popiti celu
  • Antibiotici se najčešće pogrešno koriste za lečenje prehlade, gripa i kašlja
  • Ne delite propisani antibiotik sa drugima, to je lek samo za vas
  • Popijte celu dozu antibiotika (Izvor: Institut za javno zdravlje Kragujevac)

Izvor: danas.rs

lepotaizdravlje.rs banjongseal324/iStock/Getty Images Plus via Getty Images

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.