Categories ZDRAVLJE

Pravi razlog zašto ste stalno umorni

Osećate li se svakog jutra umorno kad vas probudi alarm? Radite li dugo i osećate li se ceo dan umorno? Provodite li vikende u krevetu pokušavajući nadoknaditi nedostatak sna? Onda patite od socijalnog stresa. Iako zvuči kao moderna izmišljotina, naučnici su sve više uvereni da je socijalni stres ozbiljan problem koji nastaje zbog sve većih obveza, sve više radnih sati i veštačkih stimulansa poput kofeina i nikotina.

Zabrinjavajuće, socijalni stres nas ne čini samo tupima ili prgavima. Simptomi socijalnog jet laga su vrlo slični simptomima putnog jet laga: prati ga osećaj pospanosti tokom dana, nemirne noći, česta potreba za kaloričnom hranom i opšta mrzovolja. Razlika je u tome što se naše telo, kad sletimo u drugu vremensku zonu, prilagodi na novi ritam nakon nekoliko dana. Kada putujemo u druge vremenske zone, doživećemo snažni jet lag, kaže Russell Foster, profesor neuronauke na univerzitetu u Oksfordu. Ali čim se izložimo ciklusu tame i svetla u odredištu, naša tela se počinju sinhronizovati sa novim ritmom. Problem je u tome što je socijalni jet lag hronično stanje za mnoge od nas i ne damo telu priliku da se prilagodi.

Sistemi u organizmu – naša probava, mozak, mišići, metabolizam ili sposobnost da spavamo – rade u određenom ritmu, a razlog zbog kojeg znamo kad šta trebamo raditi je što tela izlažemo dnevnom svetlu. Receptori u oku registruju prisutnost svetla pa telo zna kad je dan ili noć. Nudući da je u moderni život uvedeno električno svetlo, naš biološki sat ne radi na način na koji je navikao. Više ne ustajemo sa svetlom i ne ležemo kada padne mrak. Naši su interni satovi potpuno izvan ravnoteže.

Tražimo od našeg probavnog sistema da radi kasno noću, kada se on prirodno usporava, prisiljavamo naše mišiće da ustanemo iz kreveta kad oni misle da bi im trebao biti odmor, veštačko stimulišemo mozak kofeinom kada je iscrpljen. Tome dodajmo i činjenicu da se od nas očekuje da budemo stalno dostupni na mobilnom i Facebooku. Krajnji rezultat? Nemamo kondicije, umorni smo i razdražljivi. Socijalni jet lag posredno uzrokuje i dugoročne zdravstvene probleme, jer zbog većeg socijalnog stresa više trošimo cigareta, alkohola i kofeina, a tu je i povećana verovatnoća da patimo od preterane debljine.

Da biste izračunali svoj lični socijalni jet lag, oduzmite broj sati spavanja prosečne radne nedelje noću kada se budite alarmom od broja sati spavanja kada ne koristite alarm da vas probudi. Dakle, ako ste otišli u krevet u 23 i ustali zbog posla u sedam, ali biste spavati do devet sati da vas ne budi alarm, vaš je socijalni jet lag dva sata. Poznato nam je da ljudi koji rade noćne smene imaju veću stope dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti nego ostatak populacije, kaže profesor Foster. I nemojte se zavaravati da ćete čašom vina kojim ste se opustili ili tabletom za spavanje otkloniti problem. Ako koristite alkohol ili tablete za spavanje da biste spavali, niste uživali u biološkom snu, nego ste se samo uspavali, kaže profesor Foster.

Pravilan san nam pomaže da konsolidujemo sećanja i osmislimo rešenja za složene probleme, ali uspavljivanje nam to neće dati. Ako idete na posao a da niste imali pristojan san, neprofesionalni ste kao da ste otišli raditi u prljavoj košulji ili neopranih zuba. Možda mislite da se, u više od 100 godina otkako je izumljena sijalica, naš organizam mogao naučiti kako da se nosi sa veštačkim svetlom, ali problem je što električno svetlo nije dovoljno svetlo. Prirodno jutarnje svetlo je oko 50 do 100 puta svetlije od veštačkog svetla koje imamo u našim domovima, a do podneva je ono 500 do 1000 puta svetlije – kaže profesor Foster.

Postoji li, ipak, rešenje? Duh života 24/7 ne možemo više vratiti u bocu, kaže profesor Foster. Ali možemo adaptirati ostale aspekte života kako bismo se nosili sa tim promenama. Pokušajte povećati izloženost jutarnjem svetlu. Trčite ili šetajte ujutro i to će vam pomoći da konsolidujete ciklus spavanja i buđenja. Profesor Foster takođe veruje da je potrebno potruditi se imati dobar san. San je prva žrtva našeg modernog načina života, ali je bitan ne samo za naše zdravlje, nego i sposobnost da efikasno funkcionišemo na poslu i u životu. Ustvari, spavanje je ključno da budemo kreativni, srećni pojedinci.

Duda Alapača: Mama ausvajs

Coaching by TaRa: Perfekcionizam – opterećenje ili podstrek

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA