Jednostavan trik: Evo šta bi trebalo da radite ako previše gledate u ekran i bole vas oči

by | 3 oktobra, 2020

Kompjuterski vid – bolest 21. veka

Od dr Katarine Bajec, koja je lekar i novinar, u emisiji – „Zdravi s Katarinom Bajec” – uvek čujemo nešto vrlo korisno vezano za zdravstvene probleme i to objašnjeno jednostavnim jezikom, približeno i laicima kada je medicina u pitanju.

Ovoga puta poznata doktorka pričala je na temu – sindrom kompjuterskog vida i kako možemo da eliminišemo njegove posledice. (Pročitaj: Oticanje lica i nogu – Šta vam poručuje vaše telo?)

– Plave svetlosti, koja dolazi iz kompjutera, mobilnog telefona, tableta, nismo svesni, jer nije vidljiva, ali i te kako može da ošteti oko. Na rožnjači napravi niz malih tačkica tj. prednja površina oka se suši, a mi osećamo peckanje, grebanje, vid nam se muti… Tome doprinosi i retko treptanje, jer kada gledate u kompjuter mnogo ređe trepćete nego inače. Zbog toga nema adekvatnog obnavljanja suznog filma, pa on postaje dodatno oštećen, a rožnjača se suši – ispričala je doktorka za Instagram profil @namojnacin i nastavila:

Kompjuterski vid – bolest 21. veka

– Sve zajedno stvara utisak da su nam oči umorne, čini nam se da imamo pesak u njima, a mnogi pacijenti mi se žale da im se tokom rada vid zamuti, ali da im bude bolje kad oči malo protrljaju. U stvari, to zamućenje vida znači da je došlo do pucanja suznog filma, a kada se oko zatvori, čak i bez tog trljanja, suzni film se obnovi i pogled se razbistri – priča doktorka Bajec i podseća nas na reči naših baka i deka:

Kompjuterski vid - bolest 21. veka

– Naše bake i deke su bile u pravu kad su govorili – izađi napolje i gledaj u zelenilo. Postoji pravilo da posle svakih 20 minuta rada treba 20 sekundi skrenuti pogled sa računara. Savetuje se pogled u daljinu od bar šest metara – savetuje doktorka i dodaje:

Kompjuterski vid – bolest 21. veka

– Druga stvar je nošenje zaštitnih naočara. Ne spadam u oftalmologe koji će vas ubeđivati da su vam potrebne i ako s vremena na vreme pogledate u mobilni telefon, ali ako dnevno provodite 6-8 sati ispred računara – nabavaite ih. Ukoliko je nužna i korekcija vida, jedne naočare obuhvataju obe potrebe. (Pročitaj: Da li plava svetlost sa ekrana može da ošteti vašu kožu?)

Postoji inovativni tip naočara kod kog ne samo da se štetni deo spektra (ultraljubičastog i plavog) anulira, već se transformiše u svetlost koja prija našem oku – kaže dr Katarina i priča o tome kako plava svetlost koju emituju ekrani utiče na psihu:

– Ta plava svetlost utiče i na naš mozak, tako što remeti ritam spavanja i budnosti. Melatonin reguliše taj ciklus, pa naš organizam zna da treba da se budi kad sviće dan, a da je vreme za spavanje kad padne mrak. Plava svetlost poremeti lučenje melatonina, jer veštački stvara utisak da postoji svetlost, a naš organizam, ipak, ne može da razlikuje dnevnu i veštačku – zaključuje doktorka Bajec.

lepotaizdravlje.rsGuliver/getty images

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.