Pobedite stres i budite srećni!

by | 19 aprila, 2009

Nesumnjivo, stres je bolest savremenog doba. Istraživanja pokazuju da polovina stanovništva u našoj zemlji oseća daleko veći stepen stresa i anksioznosti nego pre samo pet godina. Štaviše, pritisak, zbog sve više važnih stvari u životu, nastavlja da raste, a oko 40% ljudi oseća i fizičke posledice stresa. A one nisu nimalo bezazlene.

 

Naime, naučno je dokazano da stres povećava rizik od hipertenzije, gojaznosti, srčanih oboljenja, dijabetesa i kancera dojki. Imajući to na umu, jasno je da moramo da naučimo da kontrolišemo nivo tenzije. I to ne samo zbog očuvanja duševnog zdravlja i sreće, već i zbog opšteg fizičkog zdravlja.

 

Efekti stresa na telo: Šta se dešava u organizmu kada smo napeti:

1. Organizam proizvodi hormone koji aktiviraju „bori se ili beži“ reakciju. Nadbubrežne žlezde oslobađaju adrenalin, kao inicijalnu energiju koja nam je potrebna da se izborimo sa situacijom. Ovaj hormon, zajedno sa noradrenalinom, povećava krvni pritisak, ubrzava rad srca i podstiče znojenje.

2. Želudac počinje da proizvodi više kiseline zbog ubrzavanja procesa varenja preostale hrane i njenog pretvaranja u ekstra energiju. S druge strane, opšti proces varenja se usporava, jer organizam ne može da savlada ovaj zadatak u situaciji u kada treba da se izborimo sa problemom.

3. Srce sve brže radi zbog distribucije hormona stresa u organizmu, kao i ravnomerne prokrvljenosti glavnih grupa mišića.

4. Kortizol se oslobađa u organizmu nekoliko sati. To uslovljava porast šećera u krvi, kao važnog, ekstragoriva, koje je telu potrebno da se izbori sa stresnom situacijom.

 

stresIMA LEKA: USPOSTAVITE RAVNOTEŽU!

 

Srećom, eksperti smatraju da postoje načini, ne samo da prevaziđemo stres, već i da ga pretvorimo u motivacionu snagu. Iako većina ljudi često ne može da izbegne brojne zahteve koji im se postavljaju, može da iskoristi stres kao motivacionu snagu za ostvarivanje važnih ciljeva. A to će, zauzvrat, pojačati osećaj samopouzdanja i zadovoljstva životom. Zapravo, zamislite da je stres žica na gitari – kada je previše labava, ne proizvodi lep zvuk, a kada je isuviše zategnuta, ona puca. Dakle, u ovome, kao i u mnogim drugim stvarima u životu, reč je o uspostavljanju ravnoteže.

Bavite se fizičkom aktivnošću
Da se čovek može osloboditi stresa, čak i posle razvoda, uverila se 41-godišnja Vera B. „Nismo se rastali u svađi i mržnji i oboje smo želeli da to bude jedan civilizovani razvod. No, pritisak zbog dece, rešavanja imovinskih pitanja i pokušaja da sve održim u ‘stanju normale’, konačno me je slomio. Stalno sam bila napeta i nervozna, zbog čega nisam mogla ni da spavam. Osim toga, počela sam da tražim utehu u hrani, a višak kilograma me je još više deprimirao“, kaže Vera.
Pošto nije želela da poseže za tabletama za spavanje, u nameri da se na zdrav način oslobodi viška kilograma, Vera je odlučila da se upiše na kurs latino plesa. „Bila je to ujedno i zabava i korist.  Kući sam se vraćala fizički iscrpljena, ali potpuno opuštena – ponovo sam počela da spavam noću. Osim toga, uspela sam da povratim i stari izgled!“
Eksperti se slažu sa tim da je fizička aktivnost sjajan način da se stres obuzda i preusmeri u ličnu korist. To znači da možete da usmerite svu negativnu energiju u nešto u čemu zaista uživate. Istovremeno, organizam proizvodi hormone dobrog raspoloženja – endorfine i serotonin.

Podignite nivo energije

Verin angažman u školi plesa dokaz je da stresna situacija i te kako može da motiviše na pozitivne promene. Stručnjaci tvrde da određeni stresni događaji zapravo mogu da budu dobri za nas. Da to nije samo priča, ukazuju otkrića američkih naučnika o tome da hormon stresa – dehidroepiandrosteron-S – omogućava efikasniji rad tela i mozga tokom teških perioda. Štaviše, on može da poboljša memoriju, raspoloženje, poveća energiju, kontroliše telesnu težinu, čak i libido.

Učinite nešto za druge
Kada je Maja P. (39) izgubila posao, pritisak koji je osećala gotovo je uništio njenu porodicu. „Stalno sam vikala na decu i supruga. U jednom trenutku, ozbiljno sam posumnjala da gubim razum. Ceo dan sam se vukla po kući osećajući se potpuno beskorisnom. Više nisam videla smisao života“, kaže Maja.
Spas je stigao u obliku dobrotvornog rada u jednom domu za stare. „Dobila sam šansu da idem nekud svakog dana, a imala sam dovoljno vremena i volje da tražim posao. Dok sam boravila u domu, potpuno sam se posvetila radu. Tako sam osećala da sam od koristi drugima, pa mi je to obezbedilo da prepoznam svrhu toga što radim.“
Dobrovoljan društveno korisni rad je produktivan način za prevazilaženje stresa. Gubitak posla ozbiljno urušava samopuzdanje. Osim toga, dobrotvorni rad pruža mogućnost da se budite svakog jutra sa osmehom na licu, da vredno radite i ostvarujete ciljeve. Ni utrošak fizičke energije nije zanemarljiv, on efikasno eliminiše negativno raspoloženje i osećaj bespomoćnosti. Na kraju, rad u nekoj drugoj delatnosti može biti vredno iskustvo, koje se može pokazati korisnim i za drugi posao u budućnosti.

Odvojte vreme samo za sebe
Usmeravanje pažnje isključivo na lične potrebe takođe može da pomogne u tome da povratite duševni mir. Jovana R. (30) otkrila je da joj to pomaže. Rad na prodaji reklama za nedeljni časopis podrazumevao je rad sedam dana u nedelji, često i do sitnih sati. To je unelo veliku dozu stresa u njen život. Često nije stizala ni da jede, živela je na čokoladicama i grickalicama. Osim toga, osećala je glavobolju gotovo svakog dana.
„Prijateljica, u sličnoj situaciji, predložila mi je da se, bar dva puta nedeljno, sretnemo tokom pauze za ručak i dobro ispričamo. Takođe, dogovorile smo se da tada nećemo pričati o poslu i da ćemo isključiti mobilne telefone. Ćaskale smo o privatnim stvarima i smejale se. Posle svakog susreta sa njom, vraćala sam se na posao osvežena i puna energije“, kaže Jovana.

Uživajte u trenucima samoće
Eksperti tvrde da je izuzetno važno da svakoga dana izdvojite bar pola sata koje ćete posvetiti isključivo sebi, i da u to vreme budete „nedostupni za ceo svet“. Naravno, to nije lako ostvariti, ali je apsolutno neophodno da biste obnovili mentalnu snagu. Vreme provedeno u samoći jednostavno su trenuci kada se odmarate, slušate muziku koja smiruje, ili radite nešto što vas ispunjava.
Na kraju, stres može da bude nešto veoma pozitivno, jer održava našu spremnost i volju za životom, i daje nam fokus. Ukoliko je iskoristite u pravom smeru, ta „sirova“ energija i borbenost može da se transformiše u nešto produktivno i zdravo.


ČETIRI ZLATNA PRAVILA
1. Jedite namirnice bogate proteinima – ribu, piletinu i mahunarke – jer one stimulišu produkciju hormona dobrog raspoloženja i održavaju nervni sistem tokom stresnih perioda.

2. Isplanirajte aktivnosti za naredni dan i zapišite ih na papir. Na taj način osećaćete veći stepen kontrole.

3. Isplanirajte aktivnost koja će vas fizički, ili mentalno, osvežiti. Nemojte to otkazivati, čak i u slučaju da dan postane „previše stresan“, već iskoristite to kao cilj da biste lakše prebrodili probleme ili kao nagradu za ono što ste izdržali.

4. Bavite se nečim kreativnim – crtajte, slikajte, pišite, pravite nakit. Ove aktivnosti skrenuće vam misli sa manje lepih stvari i pomoći će vam da budete zadovoljniji sobom.

 

Savet plus
Ako očekujete stresnu situaciju, unapred pokušajte da zamislite ishod. Vizualizacija najgoreg scenarija pomoći će vam da prevaziđete strah, pa tako i da izađete na kraj sa negativnim raspletom događaja.
Ukoliko se pripremite na najgore, olakšanje će biti mnogo veće kad stresna situacija prođe mnogo bolje nego što ste očekivali. Ovo je isti mehanizam po kom psiholozi savetuju da se prevaziđe strah od javnog nastupa. Ljudima koji se plaše da govore pred publikom, a sticajem okolnosti su primorani, oni preporučuju da vežbaju pred ogledalom i zamišljaju da govore pred većim brojem ljudi, kako bi se unapred oslobodili straha.

Tekst: Nataša Ćovin

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.