DEPRESIJA: Sve češći poremećaj
Na molbu brojnih čitateljki našeg sajta da napišemo nešto više o depresiji – kao sve češćem poremećaju u današnje vreme, obratili smo se stručnom licu. Za portal Lepota i zdravlje, o depresiji govori Ljiljana Božović, klinički psiholog i gestalt psihoterapeut.
Pod depresijom podrazumevamo patološku promenu raspoloženja, a u psihijatrjskoj terminologiji termin depresija označava još i sindrom u kom, osim patološkog neraspoloženja, postoje i drugi psihički i somatski simptomi i znaci. Oni su stanje bezvoljnosti, bespomoćnosti, beznađa, usporena motorika i mentalni procesi, izgubljena motivacija, sve praćeno sumornim i teškim mislima, krivicom, kao i telesnim poremećajima. Kao poremećaj depresija se može javiti u više oblika, koji se opet klasifikuju u više vrsta.
Važno je razlikovati normalnu tugu i žalost, koje su univerzalne pojave kod ljudi i depresiju kao patološko neraspoloženje. Žalost je adekvatna i razumljiva ekspresija tužnog osećanja, koje je izazvano nekim, za osobu značajnim gubitkom (voljene osobe, čak i gubitka nekog ideala). Normalna žalost je po po intenzitetu i trajanju u srazmeri sa značajem tog gubitka, u njoj nema samopotcenjjivanja, ograničenog je trajanja, sa vremenom se postepeno povlači i gubi.
Kada intenzitet i trajanje žalosti nisu u srazmeri sa pretrpljenim gubitkom, ona se može postepeno utopiti u patološku žalost ili tzv. reaktivnu depresiju. Svakako da su značajne individualne razlike u tome na koji će se način različite osobe nositi sa različitim gubicima.
Depresija je veoma čest simptom, može se pojaviti kao prateći u svim psihičkim poremećajima. Često se javlja i kao pratilac organskih oštećenja centralnog nervnog sistema, zatim drugih telesnih oštećenja i oboljenja, naročito hroničnih i onih koja ugrožavaju život. Reaktivna depresija naglašava delovanje činilaca iz spoljašnje sredine koji dovode do pada raspoloženja, udruženo sa drugim simptomima, ona je reakcija na izuzetno težak i bolan doživljaj.
Predispozicija ličnosti je takođe važna, pa je ponekad teško ustanoviti dijagnostičku granicu, koja ovaj vid depresije razlikuje od endogene, koja naglašava unutrašnje razloge (predispoziciju ličnosti, nasledne činioce, biohemijske aspekte).
Tretranje depresivinih osoba treba da bude prilagođeno svakom pojedinačnom slučaju. Pomenuli smo da je značajno ustanoviti prirodu poremećaja, što nije jednostavno i zahteva pažljivo pristupanje stručnjaka za mentalno zdravlje. Značajno je ustanoviti da li postoji rizik od suicida, da li je neophodno hospitalno lečenje, medikamentozna terapija ili psihoterapija, kombinovano lečenje, kao i to da li je u terapijski proces neophodno uključiti i porodicu, odnosno socijalnu sredinu.
Eva Čubrović