Hrana NIJE lek protiv STRESA

by | 2 avgusta, 2009

Napetost i nervoza kod nekih osoba izazivaju pojačanu želju za hranom i osećaj neutažive gladi, što neminovno vodi ka gojaznosti. Međutim, i taj problem može da se pobedi, tvrdi psiholog Nedeljko Platiša…

 

Lepota i Zdravlje - Hrana nije lek protiv stresaDejstvo stresa
Stres je pojava koja čoveka prati od davnina. Njegovo dejstvo ponekad ima i korisne efekte – podstiče na reagovanje i bolje prilagođavanje svetu koji nas okružuje i izazovima koje život nosi. Međutim, hronična izloženost intenzivnom stresu deluje štetno na organizam. U savremenom društvu stres se sve ređe kontroliše suočavanjem sa problemima i pozitivnim mišljenjem, a nažalost, mnogo češće tabletama, alkoholom, psihoaktivnim supstancama i prekomernim unosom hrane.


Kako napetost utiče na apetit
Neke osobe usled stresa gube apetit i za njih kažemo da pate od visoke napetosti. Druge, naprotiv, neumereno jedu, što ih opisuje kao osobe koje pate od niske napetosti, karakteristične za gojaznost. Potvrđeno je da unošenje hrane eliminiše nisku napetost, dok visoka napetost potiskuje želju za hranom.


Dugotrajna ili hronična izloženost stresu stvara nisku napetost, pa u slučaju osoba koje pate od toga postoji realna opasnost da, smanjujući nervozu prejedanjem, postanu gojazne. Ovakav oblik ponašanja, odnosno tip reagovanja, može i da se uči od nekog iz okruženja. Na primer, ako roditelji unose više hrane kako bi ublažili napetost, vrlo je verovatno da će i deca posezati za tim „lekom“ protiv stresa.


Uloga emocija
Mnogi jedu da bi eliminisali loše emocije. Zadovoljstvo koje doživljavamo prilikom unosa hrane smanjuje pritisak kojem smo izloženi. Oko trećina gojaznih osoba ima faze prejedanja. Poput pušenja ili alkohola, hrana može da posluži kao zamena za nešto što je izgubljeno – ljubav, posao, prijatelj… Neki od naših pacijenata otvoreno priznaju da ne jedu da bi živeli, već žive da bi jeli. Gojazne osobe često trpe diskriminaciju, ne mogu da se bave određenim zanimanjima, pa se zato osećaju nepoželjno i depresivno. Zbog toga jedu još više, pa zbog nezadovoljstva izgledom postaju još depresivnije i – tako upadaju u začarani krug.


Hirurški pristup
Nakon hirurške intervencije, kojom se postavlja želudačna podesiva traka i smanjuje zapremina želuca, psihičko opterećenje zbog fizičkog izgleda se smanjuje, a pacijent je zadovoljniji sobom već zbog toga što je preduzeo svesnu, racionalno i emocionalno jasnu aktivnost koja utiče na poboljšanje njegovog izgleda i zdravstvenog stanja. Adaptacija na novonastalu situaciju obično protiče bez problema. Poboljšava se raspoloženje, socijalna motivacija, aktivnost i funkcionalnost osobe. Kontakti sa stručnim timom nakon intervencije i informisanje pacijenta pomažu da se neželjene pojave prepoznaju i spreče. Individualni pristup svakom pacijentu umanjuje mogućnost štetnih oblika ponašanja nakon intervencije.

Lepota i Zdravlje - Hrana nije lek protiv stresaPsihoterapija

Ovakav pristup redukciji telesne težine pomaže u identifikaciji štetnih, disfunkcionalnih misli tipa „moram da jedem, jako sam gladan“, „nikada neću oslabiti“, „ne vredi da se borim“… Tokom psihoterapije ove misli zamenjuju se funkcionalnim, ohrabrujućim porukama. Modifikacija ponašanja pomaže da se telesna težina stabilizuje i održi na željenom nivou. To može da se postigne, na primer, kontrolom stimulusa koji utiču na pojavu neželjenih oblika ponašanja. Od gojaznih osoba traži se da jedu na određenom mestu i u određeno vreme, da ne uzimaju hranu dok se bave prijatnim aktivnostima, kao što su gledanje televizije, slušanje muzike, čitanje, zatim da redukuju masne i kalorične namirnice, da ne prolaze pored restorana i prodavnica kad su gladni i slično.

Tekst: Nedeljko Platiša psiholog Klinike za medicinsku rehabilitaciju Kliničkog centra Vojvodine, Foto: Profimedia

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.