Odlažete odlazak kod lekara?
Kad god posumnjam da imam zdravstveni problem, plašim se da odem kod
lekara. Brinem se da će strah od bolesti biti stres koji će uticati na
samu bolest, ukoliko ona uopšte postoji.
dr Radica Lukić, spec. ginekologije i akušerstva
Redovna kontrola (jedanput godišnje) kod ginekologa izuzetno je važna, zato što se na pregledu mogu otkriti i teža oboljenja i infekcije koje pacijent ni ne primećuje. Pravovremenom reakcijom uspešno se leče i teže bolesti. Simptomi poput krvarenja između ciklusa, pri odnosu, pojačano belo pranje, osećaj bola i punoće u malom stomaku za svaku ženu treba da predstavljaju alarm da se javi lekaru. Svako odlaganje posete ginekologu može dovesti do širenja malignog procesa ili infekcije. Kroz praksu sam sretala devojke koje su se neodgovorno ponašale prema svom zdravlju. Bilo je slučajeva da nisu na vreme lečile gljivice, a to je prouzrokovalo razne probleme i dalje komplikacije. Ignorisanje infekcija može dovesti i do steriliteta.
Nada Stankov, psiholog
Strah od odlaska kod lekara uslovljen je uzrastom (deca), osobinama ličnosti i obrazovnog nivoa, prethodnog iskustva i trenutnom zdravstvenom situacijom (psihičkom i fizičkom). Prva asocijacija na fobiju od „belog mantila“ jeste knjiški primer malog Alberta čiji se strah od belog miša generalizovao na ljude koji su nosili krzno, imali beli mantil…
Kod male dece strah od doktora ne postoji jer nemaju iskustva u vezi sa tim. Mališani predškolskog i školskog uzrasta plaše se zbog prethodnog lošeg iskustva, bola, neprijatnog mirisa, plača druge dece... S obzirom na to da je većina odraslih ljudi svesna svog zdravstvenog problema, naročito ako je on organski, imaju potrebu da ga što pre reše.
Time je već ublažen strah od toga šta će lekar reći i kako će intervenisati. Ono što ipak usporava neke osobe da deluju u skladu sa svojom nesumnjivom potrebom jeste prethodno iskustvo. Ono se odnosi na redove, vremenske intervale zakazivanja, čekanje, neizvesnost da li ćete biti primljeni istog dana, administrativne zdravstvene procedure… Doktori su skloni tvrdnji da našim ljudima nedostaje zdravstvena kultura,a iako u poslednjih tridesetak godina u osnovnim i srednjim školama postoje obavezni godišnji sistematski i stomatološki pregledi, savetovališta, kao i zdravstveno vaspitanje u školi. A sve to znači da bi zdravstvena kultura – ipak trebalo da postoji.
Tamara Stanković, studentkinja menadžmenta
Prošlog leta sam na moru doživela strasnu avanturu. Bila sam toliko opijena svojom ljubavnom pričom da nisam razmišljala o polno prenosivim bolestima. Međutim, kad sam se vratila kući, sekret mi se značajno povećao i osećala sam neprijatno peckanje. Pošto je moj ginekolog u tom trenutku bio na odmoru, odlučila sam da ga sačekam. Samoinicijativno sam u apoteci nabavila vaginalete, upotrebila ih u skladu sa uputstvom i stanje mi se popravilo. Smatrala sam da se infekcija povukla, ali posle desetak dana simptomi su se vratili, mada su, bili manjeg intenziteta. Prošlo je više od četiri nedelje a mene je iz dana u dan bilo sve više strah i mučila su me razna pitanja – da li je bolest izlečiva, da li će uticati na moju plodnost… Na kraju me je drugarica bukvalno odvela kod doktora, a u ordinaciji sam se tresla kao prut. Ginekolog mi je uzeo bris, a dala sam i mokraću na analizu. Ispostavilo se da sam na letovanju „zaradila“ hlamidiju. Od tada redovno idem na kontrole, jer strah od lekara nije nikakav izgovor za nemar prema sopstvenom telu.