Categories Reč stručnjaka

Pitali ste fizijatra, evo odgovora!

Da li vas muče problemi sa kičmom? Savremeni način života, sve više vremena koje provodimo za kompjuterom, kao i nedostatak fizičke aktivnosti, uzrok su sve češćim oboljenjima kičmenog stuba. Fizijatar dr Mirjana Dejanović otkriva koji su simptomi i uzroci diskus hernije.

 

fizijatar

 

Sve više mladih i ljudi srednjih godina oboleva od diskus hernije. Koji su glavni uzroci ove bolesti?
Lumbalni sindrom obuhvata grupu različitih oboljenja i poremećaja, čiji je zajednički simptom bol u slabinsko-krsnom delu, koji može (ali ne mora) da se širi duž noge. Procenjuje se da su ove bolne tegobe uzrok radne nesposobnosti preko 25% osoba mlađih od 45 godina. Kičmeni stub čine pršljenovi, koji su koštane strukture, kao i diskusi, a oni se sastoje od fibroznog prstena (čine ga kolagena vlakna), i centralnog jedra (u najvećem procentu sadrže vodu i proteoglikan – hondroitin sulfat, hijaluronska kiselina). U slučaju oštećenja diskusa, javljaju se promene u količini tečnosti, udružene sa smanjenim sadržajem proteoglikana. Pod uticajem opterećenja, kao što su dizanje tereta ili nagli pokreti, nastaje pucanje fibroznog prstena i pomeranje jedra prema kičmenom kanalu, gde se vrši pritisak na nervne korenove sa sekundarnim zapaljenjem. Tada se javlja bol u lumbalnom delu koji se širi duž noge. Pored određenih profesija, postoje i drugi faktori rizika koji utiču na pojavu lumbalnog sindroma, kao što je dugotrajno sedenje, stajanje, nedovoljna fizička aktivnost, gojaznost, poremećena statika…

 

Šta treba preduzeti u akutnoj fazi, odnosno da li se može učiniti nešto da bolest ne pređe u hroničan oblik?
U akutnoj fazi lečenje je usmereno na ublažavanje bola, smanjenje mišićnog spazma i sprečavanje daljeg oštećenja diskovertebralnih sturktura, a koriste se lekovi (analgetici, nesteroidni protivzapaljenski medikamenti, gliko-kortikoidi), fizikalni agensi (laser, elektroterapija) i izometrijske vežbe. Hronični lumbalni sindrom zasniva se na primeni kineziterapije (program vežbi), koja za cilj ima održavanje stabilnosti kičmenog stuba, čime se sprečava pojava novih recidiva i težih funkcionalnih poremećaja.


U kojim slučajevima se diskus hernija leči hirurškom intervencijom?
Hirurško lečenje je indikovano u sledećim slučajevima akutnog kompresivnog sindroma: 1. Sindrom kaude ekvine – nemogućnost kontrolisanja sfinktera mokraćne bešike i završnog dela debelog creva; 2. Pojava kompresije dva spinalna korena ili progresivno pogoršanje neurološkog motornog deficita u toku konzervativnog lečenja; 3. Ukoliko bolni lumbalni sindrom ne reaguje na uobičajenu terapiju, ili se epizode kompresivne radikulopatije ponavljaju u kraćim vremenskim intervalima. Izbor hirurških metoda vrši neurohirurg nakon obavljenih dijagnostičkih preoperativnih pregleda.

 

Da li se posle operacije diskus hernije mogu javiti isti problemi?
Uspeh operativnog lečenja zavisi od blagovremeno postavljene indikacije, zatim od stepena neurološkog oštećenja i dužine trajanja radikularne kompresije. Smatra se da kod 50-80% bolesnika dolazi do oporavka motorne lezije, ali da nema značajne razlike između operisanih i konzervativno lečenih pacijenata. Zbog povećane nestabilnosti dinamičkog diskovertebralnog segmenta posle hirurške intervencije, mogući su recidivi lumbalnog sindroma, a samo 15% bolesnika kompletno se oporavi.


U mom okruženju postoji mnogo relativno mladih ljudi (između 30. i 40. godina) koji, čim iz zaboli kičma (vratni pršljenovi ili lumbalni deo), popiju “brufen”. Međutim, čula sam da su “diklofen” ili “movalis” mnogo bolje rešenje.
Uzroci cervikalnog i lumbalnog sindroma mogu biti degenerativne prirode, povrede kičmenog stuba, zapaljenska oboljenja kičmenog stuba, infektivna ili metabolička oboljenja, urođeni ili statički poremećaji kičmenog stuba, kao i tumori kičmenog stuba. Veoma je bitno javiti se lekaru koji će utvrditi o čemu se radi i potom propisati odgovarajuću terapiju. Medikamenti koje ste pomenuli spadaju u grupu nesteroidnih antiinflamatornih lekova i imaju važnu ulogu u lečenju ovih bolesti, a o tome koji će se primeniti, ipak, treba da odluči lekar.

 

1 komentar

  1. Mozete li mi odgovoriti na dva pitanja?

    Koji su dugorocni efekti koristi peloida u fizioterapiji i kako odrediti koju vrstu peloida koristiti za specificne dijagnoze pacijenata?

                                                                                                     Pozdrav

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

TAKOĐE ZANIMLJIVO!

ESTETICA magazin

IDEJE ZA UREĐENJE DOMA