Sačuvajte dobar VID!

by | 15 jula, 2009


U 21. veku zaista nije teško maskirati godine – seda kosa može da se ofarba, bore da se uklone kozmetičkim i operativnim putem, ili bar da se kamufliraju šminkom, može da nas podmladi i trendi odeća…

No, u trenutku kada se javi potreba za naočarima za čitanje, neke stvari su otišle u nepovrat. Starenjem očno sočivo gubi elastičnost i ne savija se sa lakoćom kao u mladosti, zbog čega je teško fokusirati predmete u blizini. Ta pojava se u oftalmologiji naziva presbiopija (staračka dalekovidost) i većina ljudi je iskusi kada zađe u godine.

 

lepota i zdravlje sacuvajte dobar vid


NAJČEŠĆA OBOLJENJA

Katarakta je oboljenje očiju koje pogađa gotovo sve ljude iznad 70. godine života, ali može da se ispolji i ranije. Ona nastaje kao posledica razgradnje proteina unutar sočiva, zbog čega je narušena sposobnost oka da fokusira svetlost i produkuje jasne slike. Rezultat ovog procesa su zamagljen vid i preosetljivost na svetlost.

Makularne degenerativne promene nastaju zbog abnormalnog rasta krvnih sudova u centralnom delu mrežnjače (žutoj mrlji), koje oštećuju svetlosne senzore oka i uzrokuju gubitak vida u čak 15% senzora. Ovo oboljenje je najčešći uzrok nepovratnog slepila u zemljama Zapada.

Glaukom pogađa 1-2 posto očnih senzora, a nastaje zbog povišenja očnog pritiska, zbog čega se oštećuje optički nerv koji prenosi slike iz oka u mozak.
Na svu sreću, prevencija ove tri opake bolesti nije teška. Briga o očima je jednostavna baš kao i briga o telu. Pravilna ishrana i fizička aktivnost deo su te bitke za zdravlje i, prema preporukama stručnjaka, sprovode se na sledeći način.

 

Jedite voće, povrće i ribu!

Mama je zaista bila u pravu kada vas je neprekidno nutkala šargarepom! Osim ovog dragocenog povrća, zbog visokog sadržaja beta-karotena, uzimajte spanać, kelj, pomorandže (koji su bogati antioksidantima) i ribu (odličan izvor omega-3 masnih kiselina). Uostalom, studije pokazuju da ishrana bogata beta-karotenom, vitaminom C i E (antioksidanti), kao i cinkom, snižava rizik od pojave degenerativnih promena na makuli čak za 35%. Iste hranljive materije mogu da smanje rizik od pojave katarakte. Preventivnu ulogu, što se ishrane tiče, naročito ima masna riba (tuna i losos), koju treba jesti bar jednom nedeljno. Ispitivanja pokazuju da konzumiranje masne ribe tri puta nedeljno (ili češće) smanjuje rizik od degenerativnih promena na makuli za 70%.
Pravilna ishrana takođe znači izbegavanje određenih namirnica. Visok glikemijski indeks u namirnicama kao što su beli hleb i šećer – koje se u organizmu brže konvertuju u glukozu nego hrana niskog GI, kao što je krompir i sočivo – povećava rizik od degenerativnih promena na makuli. Inače, namirnice visokog GI narušavaju metabolizam šećera (glukoze) i naučnici veruju da je to jedan od uzroka oboljenja očiju.

 

 

Uzimajte dodatke ishrani

Korist antioksidanata za zdravlje očiju odavno je naučno potvrđena. Ove materije bukvalno eliminišu štetu prouzrokovanu sunčevim zracima. Taj proces se odvija na sledeći način: preterano izlaganje sunčevim zracima uvećava produkciju slobodnih radikala u krvotoku, a to posledično oštećuje sitne krvne sudove koji ishranjuju oko. Antioksidanti neutrališu ove slobodne radikale pre nego što uzrokuju previše štete. U bogate izvore antioksidanata spadaju grožđe, pomorandže, borovnice, nar, orasi, suncokretove semenke i zeleno lisnato povrće.
Ginko biloba pomaže u održavanju unutrašnjeg omotača krvnih sudova i tako omogućava nesmetan dotok krvi u oči. Odraslim osobama preporučuje se da uzimaju 120 mg preparata na bazi ginko bilobe, dva puta dnevno. U slučaju da već patite od nekog očnog oboljenja, dodaci ishrani mogu da uspore razvoj bolesti i da očuvaju vid. Naučnici su otkrili da određeni sastojci mogu vrlo efikasno da deluju u usporavanju očnog oboljenja. Konkretno, svakodnevno uzimanje 15 mg beta-karotena, 500 mg vitamina C, 400 mg vitamina E, 80 mg cink oksida i 2 mg bakar oksida, može da smanji rizik od daljeg propadanja makule za 25%.

 

 

Budite fit

Redovna fizička aktivnost i održavanje idealne telesne težine takođe mogu da redukuju rizik od pojave degenerativnih promena na makuli. U slučaju da postoji genetska predispozicija za ovo oboljenje, fizička aktivnost može da uspori manifestaciju bolesti. Održavanje zdrave telesne mase (BMI ispod 25) znači dobru prevenciju bolesti, ili bar njeno odlaganje. Inače, pod redovnom fizičkom aktivnošću podrazumevaju se intenzivni treninzi (bilo koji oblik vežbi, šetnje, plivanje…) tri puta nedeljno. Eksperti kažu da fizička aktivnost redukuje upalu, a ovaj proces je, veruju naučnici, u direktnoj vezi sa razvojem degenerativnih promena na makuli. Takođe, određen broj studija ukazuje na to da redovne aerobne aktivnosti mogu da uspore razvoj glaukoma jer snižavaju očni pritisak, za koji se smatra da oštećuje optički nerv.

 

Prestanite da pušite

Sudeći po mišljenju brojnih stručnjaka, pušenje je uzrok degenerativnih promena na makuli koji može najlakše da se spreči. Toksini iz duvanskog dima mogu da redukuju dotok krvi ili da uzrokuju formiranje tromba u očnim kapilarima. Takođe, ove materije mogu da povećaju produkciju slobodnih radikala. U duvanskom dimu se nalazi veliki broj štetnih materija koje mogu da oštete krvne sudove u mrežnjači, izazovu ili ubrzaju pojavu degenerativnog oboljenja makule, kao i da pospeše razvoj katarakte.

 

 

Čuvajte se sunca

Nošenje sunčanih naočara, čak i po oblačnom vremenu, apsolutno je najbolja zaštita za oči. Rizik za osobe koje se često izlažu sunčevim zracima (na primer, radnici na otvorenom), i to bez adekvatne zaštite za oči, tri puta je veći nego za one koji se manje izlažu suncu. UV zraci oksidišu proteine u sočivu oka, menjajući ih tako da ostaju slepljeni i zatvaraju sočivo. Zato je najbolje da investirate u dobre naočare koje imaju zaštitu od UVB, kao i od UVA zraka (dugotalasni zraci koji uzrokuju pojavu bora i drugih znakova starenja).

 

 

Vodite računa o higijeni

Neadekvatno održavanje higijene kontaktnih sočiva povećava rizik od širenja bakterijskih infekcija u dubljim strukturama oka, potencijalno i teških oštećenja rožnjače i gubitak vida. Fungalni keratitis samo je jedna od (gljivičnih) infekcija koja je registrovana u poslednjih nekoliko godina među osobama koje nose veštačka sočiva. U pitanju je ozbiljna infekcija rožnjače koja uništava tkivo i uzrokuje upalu koju je teško kontrolisati, a koja, ukoliko se blagovremeno ne registruje, može da dovede do slepila.
Zato, da biste pravilno zaštitili oči, uvek perite ruke pre skidanja (ili stavljanja) sočiva, zamenite tečnost za čišćenje kada joj istekne rok i dobro ih operite toplom vodom i sapunom. Takođe, nikada ne nosite sočiva kojima je istekao rok trajanja.

 

Menjajte kapi za oči

Ukoliko vam lekar prepiše kapi kao terapiju protiv alergija ili infekcije, obavezno ih koristite. No, ako pokušavate da uklonite tragove bančenja prethodne noći, ili su vam oči suve, koristite takozvane „veštačke suze“ (na primer, „Hemodrops“ koje proizvodi „Hemofarm“), umesto lekova čija je svrha uklanjanje crvenila. Medikamenti u kapima obično sadrže tetrahidrozolin hidrohlorid koji skuplja krvne sudove. Dejstvo ovog sastojka je kratkotrajno, te se crvenilo očiju brzo vraća.

 

Tekst: Nataša Ćovin; Foto: Shutterstock

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.