Saveti lekara: Zagađen vazduh i kako se zaštititi?

U kojoj meri i kako zagađen vazduh utiče na naše zdravlje otkrivaju nam stručnjaci.

by | 2 marta, 2021

 

Dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić

Dok sa svih strana slušamo izveštaje o ekstremno zagađenom vazduhu u našoj zemlji, ne možemo da se ne zapitamo postoji li nešto što možemo da učinimo kako bismo zaštitili svoje zdravlje. Na naša pitanja o ovoj, nažalost, duže vreme vrućoj temi, odgovaraju lekari opšte prakse dr Ivana Cerovina Đurić i dr Ivan Đurić. Potražite ih i na njihovom portalu savetilekara.rs.

Koji deo organizma zagađenje najviše pogađa?

Najštetniji je uticaj na disajne organe i kardiovaskularni sistem. Zagađene čestice su različite veličine, a one najsitnije dospevaju do najnižih delova pluća i samim tim ispoljavaju veće štetno dejstvo. U zavisnosti od toga koliko smo dugo izloženi zagađivačima, kao i kolika je koncentracija zagađenih čestica u vazduhu, razlikuje se i ozbiljnost tegoba.

Šta se zapravo dešava u organizmu kada udišemo zagađeni vazduh?

Prvo, zagađen vazduh iritira nos i gornje disajne puteve, što dovodi do oticanja sluznice i zapušenosti nosa. Dolazi i do pojačane sekrecije, curenja iz nosa. kijanja, svraba… To su zapravo odbrambeni mehanizmi kojima se štitimo od otrovnih jedinjenja iz vazduha. Nakon toga, zagađeni vazduh se tokom udisaja spušta do pluća, preko bronhija, bronhiola, do najsitnijih delova – alveola. On prvo oštećuje sluznicu velikih disajnih puteva, bronhija. Kad se zagađivači vežu za nju, dolazi do njene upale, oticanja i pojačane sekrecije, što se ispoljava šištanjem, zviždanjem, kašljanjem, gušenjem i, generalno, problemima s disanjem. Najsitnije čestice i otrovni gasovi dospevaju do alveola, te preko njih ulaze i u krvotok, a samim tim i do ostalih organa – srca, jetre, mozga…

Koja su jedinjenja iz zagađenog vazduha najštetnija?

Neki gasovi – kao što su sumporni oksidi, koje ispuštaju industrijski pogoni, i prizemni ozon – dovode do astme, hronične opstruktivne bolesti pluća, bronhitisa, ali i do edema pluća, bola u grudima, aritmija…
Ugljen-monoksid, koji je bezbojan, posebno je opasan jer se vezuje za hemoglobin i istiskuje kiseonik, tako da krv koja dospeva u organe, umesto da dopremi kiseonik, doprema zapravo ugljen-monoksid, a to može dovesti do vrtoglavice, mučnine, povraćanja, gubitka svesti, a u većim dozama i do angine pektoris i aritmija.
Nedozvoljene koncentracije oksida azota oštećuju naš imunitet, tačnije T-limfocite, koji nas brane od infekcija. To se posebno odnosi na respiratorne infekcije, pa je podložnost njima veća, a samim tim veće je i obolevanje od sinusitisa, upale pluća, bronhitisa…
Posebno izdvajamo olovo, čiji su najveći izvor automobili. Pošto su njegove čestice sićušne, ono se zadržava u plućima i dospeva u krvotok. Naročito je otrovno za nervni sistem, što se ispoljava manjkom koncentracije, teškoćama u učenju, hiperaktivnošću, mentalnom retardacijom… Pošto ga je gotovo nemoguće izbaciti iz organizma, ono dovodi i do bolesti jetre, bubrega i krvotvornih organa… (Pročitajte i… Zagađen vazduh izaziva genetske promene)

Šta možemo da uradimo: Kako da se zaštitimo od zagađenog vazduha?

1. Pre svega, dajte svoj doprinos borbi za zdravu životnu sredinu. Idite na posao gradskim prevozom, đubre bacajte na za to određeno mesto…

2. Postoji mnoštvo android aplikacija koje prate nivoe zagađenja. Daunloudujte jednu od njih na svoj telefon.

3. U periodu najvećeg zagađenja, probajte da ne izlazite iz kuće, a prozore držite zatvorene.

4. Ako izlazite napolje u kritičnim periodima, nosite zaštitnu masku. Bolje je da koristite maske s filterima, nego medicinske maske. Postoji više vrsta maski, a razlikuju se po tome od koje veličine čestica štite. FFP1 štite od čestica veličine preko pet mikrometara, FFP2 čuvaju od onih reda veličine dva do pet mikrometara, a FFP3 i od čestica koje su manje od dva mikrometra.

5. Važni su vitamini i voda (minimum dva litra dnevno). Zaštitni efekti vitamina grupe B mogu biti posledica njihovih antiupalnih, antioksidativnih i imuno-epigenetskih svojstava. Adekvatan unos vitamina B obezbeđuje kvantitet i kvalitet belih krvnih zrnaca (leukocita), omogućavajući ćelijama da pravilno obavljaju svoj posao imunoregulacije i sprečavajući prekomerno oksidativno oštećenje kardiovaskularnog sistema. Vitamini C i E smanjuju štetan efekat čestica zagađenja na lipide i proteine u našem organizmu, jer imaju antioksidativna dejstva. Omega-3 masne kiseline povoljno deluju na kardiovaskularni sistem – dokazano je da najsitnije čestice aerozagađenja, one manje od 2,5 mikrometra, imaju izrazito negativan efekat na srce i krvne sudove. Omega-3 masne kiseline, pored toga što smanjuju lipide (masnoće), aktiviraju neke druge molekule koji imaju antioksidativna svojstva.

6. Dobra investicija jesu prečišćivači vazduha, koji su dokazano efikasni, ali zbog cene nisu baš svima pristupačni. Ipak, ako se odlučujete za kupovinu prečišćivača, obratite pažnju na sledeće: HEPA filter mora biti visokog kvaliteta; aparat treba da poseduje i filter s aktivnim ugljem (zbog postojanja teških gasovitih zagađivača); najbolje je da kapacitet aparata bude takav da u toku jednog sata može da izfiltrira vazduh pet puta. Bitan je i rok trajanja filtera, kao i koliko košta njihova zamena.

Lepota i zdravljeJun / Thinkstock via Guliver

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.