Često se nađemo u situaciji da nam nije ni do čega i da ne možemo da nađemo u sebi ni trun energije. Svima nam treba sjajni odgovor na pitanje: Šta da radim kad se osećam loše?
Da li ste bezvoljni i nezadovoljni?
Često se nađemo u situaciji da nas obuzme neprijatan osećaj emocionalne praznine, koji utiče na to da se osećamo bezvoljno, nezadovoljno, tužno, uplašeno, neshvaćeno. Bilo da su problemi realni ili ne, imamo doživljaj da nas niko neće razumeti, da će nas čak optužiti ili osuditi ako se otvorimo. Stoga, ne delimo sa drugima naše tegobe i zatvaramo se.
Život je uglavnom proces adaptacije na prilike u kojima živimo. Tajna zdravlja i sreće leži u uspešnom prilagođavanju svakodnevnim životnim okolnostima. Na putu naših želja, ciljeva i planova nalaze se različite prepreke koje nam otežavaju. Te prepreke, ako doživimo kao nepremostive i ako taj doživljaj potraje duže vreme, mogu uticati na celokupno naše funkcionisanje i umanjiti nam kvalitet života.
Neizražavanjem osećanja pojačavamo njihov intenzitet i efekat, nalazimo se u začaranom krugu teškoća. Našom procenom i stavom da je problem nerešiv utičemo na razvoj osećanja napetosti, teskobe, nelagode i straha što izaziva niz fizioloških reakcija. Na taj način samo pojačavamo osnovni problem i zatvaramo sebi mogućnosti. (Pročitajte i: Usamljeniji ste i tužniji nego ikad? Spajamo vas sa psihoanalitičarem)
Šta da radim kad se osećam loše?
To je na neki način poziv u pomoć, osoba ima problem, ali ne zna kako da ga savlada. U tim situacijama potrebno je ohrabriti se za razgovor sa nekom osobom od poverenja. Potrebno nam je slobodno izražavanje osećanja, prijateljski stav slušaoca koji nas neće procenjivati i osuđivati već nastojati da nas razume. Često nas muče negativna osećanja, poput neefikasnosti, osećanja krivice, agresivnosti, strepnje itd.
Recite šta vas muči i zašto, kako biste opisali taj problem. Koju tačno emociju osećate i kako se ona ispoljava u vama. Da li je osećate u grudima, stomaku? Šta je to što vas najviše frustrira? Šta najteže podnosite? Koje situacije izbegavate da ne biste došli u mogućnost da vam se desi ono što teško podnosite? Prisetite se nekih stvari koje vas jako frustriraju i koje teško podnosite, oko kojih se razbesnite, i pokušajte da definišete šta je tako frustrirajuće u njima, zašto je to tako teško podneti?
Prihvatite svoja osećanja, ona su deo nas i zato ih treba prigrliti. Kada kažemo i detaljno opišemo šta nas muči, ne opirite se tome. Ne treba žaliti nad sudbinom ili osećati kako je život nepravedan, već jednostavno prihvatiti da se osećate loše. Na taj način smanjujemo tendenciju da osećanja projektujemo na druge ili da se branimo od njih, što bi rezultiralo opsesivnim mislima. Jer što se više branimo od nečega, to nas više napada. Tako upoznajemo i prihvatamo sebe bez kritike. (Potražite još saveta sa DokTok platforme: Moje dete ima česte glavobolje, kako da znam da nije nešto opasno?)
Savetuje vas: Milica Mikić Grčkarac, psiholog i psihoterapeut
Master psiholog i psihoterapeut u edukaciji iz polja integrativne psihodinamske psihoterapije (OLI metod). U svom radu, osim psihodinamskog pristupa, kombinuje tehnike i alate kompatibilnih modaliteta poput Geštalta, Transakcione analize, KBT-a, REBT-a, Psihodrame. Iskustvo je stekla u
savetodavnom radu sa adolescentima i odraslima iz oblasti partnerskih i porodičnih odnosa, anksioznih i depresivnih poremećaja, paničnih napada. Osnovne akademske studije završila na Filozofskom fakultetu u Nišu, na departmanu za psihologiju, a nakon toga i Master akademske studije pri čemu je stekla zvanje Master psiholog. Masterirala na temu “D tip ličnosti, depresivnost, anksioznost i samopoštovanje kod osoba obolelih od dijabetes mellitusa tip 2”.
English