Kako da zaštitite svoju decu od interneta?

by | 19 aprila, 2009

 

internet

 

Da li znate sa čim se susreću vaša deca dok surfuju internetom? Zbog velikog broja opasnih zamki, morate da budete izuzetno oprezni. Primeri zloputreba i nevolja u kojima su deca bila najveće žrtve, a internet njihov glavni izvor, zaista je mnogo. Činjenica je da deca, zahvaljujući tome što je računarska tehnologija sve dostupnija (a sa njom, naravno, i internet) u veoma ranom uzrastu sedaju za kompjuter.


Sigurnost na prvom mestu
Ipak, neke stvari, i pored modernizacije života, jednostavno nisu za decu. Brojne informacije, fotografije, oglasi i usluge, mogu štetno da deluju na mališane, čak da ih uvuku (kao i čitavu porodicu) u velike nevolje. Zato roditelji, kao prvi stepen odbrane, moraju da vode računa o tome šta njihova deca rade, kada koriste računar, kao i da primene zaštitne mere, uključujući ograničavanje vremena koje deca utroše surfujući netom. Dakle, koji su po decu najveći rizici korišćenja interneta?


RIZIK br. 1 – Lak pristup

Svaki put kada se dete konektuje na net, postoji realan rizik da naiđe na nelegala „sadržaj“ koji je neprimeren njegovom uzrastu, a pri tom može da ga zastraši i uznemiri. Taj materijal obično je pornografske prirode, nasilne sadržine ili podstiče na destrukciju i autodestrukciju (samoubistvo).
Roditelji bi trebalo da… Kompjuter ne sme da se nalazi u dečjoj sobi, a svaki put kada dete koristi računar (surfuje netom), roditelji treba da ga nadziru. Takođe, treba da zahtevaju od svoje dece da im kažu koje sajtove posećuju, da bi stekli uvid u njihov sadržaj. Filtriranje softvera je od esencijalnog značaja, a vlade u nekim zapadnim zemljama ponudile su porodicama čak besplatne internet-filtere. Međutim, veliki broj dece, koja su bukvalno odrasla s mišem u ruci, zna kako da „nadmudri“ čak i nasloženiji sistem filtriranja, zbog čega je nadzor roditelja i dalje neophodan.


RIZIK br. 2 – Sajber zlostavljanje

Siledžije i napasnici nekada su čekali u zasedi, u mračnim haustorima ili u parkovima, a danas vrebaju u sajber prostoru. Zbog distance i anonimnosti koju pruža internet, stvoren je novi fenomen koji se naziva „disinhibicija“ – karakteriše ga to što sajber-zlostavljač, bez ikakve kontrole i ličnih inhibicija, čini žrtvi ono na šta se verovatno ne bi usudio u ličnom kontaktu, a najviše zahvaljujući distanci (to, naravno, ne znači da su ova dela manje pogubna po zlostavljanu osobu). A budući da ne postoji mogućnost da se zlostavljač direktno uveri u posledice svojih dela, nastavlja da traži nove žrtve.
Roditelji bi trebalo da… Predoče detetu mehanizam i opasnosti sajber-zlostavljanja! Zahtevajte da vam kaže ako ga bilo ko uznemirava na netu i, ponavljamo, redovno proveravajte sajtove i čet-forume koje posećuje.

RIZIK br. 3 – Četovanje
Jednostavno rečeno, vaše dete ne bi smelo da četuje sa nepoznatim osobama, prvenstveno zbog opasnosti od pedofilije. Najčešće se komunikacija između net „predatora“ i njihovih žrtava odvija dugo vremena, pri čemu se zlostavljač pretvara da je žrtvin vršnjak. On vremenom stiče poverenje deteta, prikuplja lične podatke i traži način da uvuče mališana u seksualne aktivnosti, bilo na netu bilo u direktnom kontaktu.
Roditelji bi trebalo da… Ukoliko posumnjate da je vaše dete kontaktiralo sa osobom koja ima loše namere, obratite se policiji. Takođe, prikupite što više podataka i potencijalnih dokaza o sumnjivcu. Razgovarajte sa svojim mališanim i objasnite mu da se neki ljudi, zbog nečasnih radnji, lažno predstavljaju i izdaju se za nešto što zapravi nisu. Filteri softvera takođe mogu da blokiraju pristup čet-forumima. Osim toga, uputite ga u pravila ponašanja na četu, koja treba da uključuju i zabranu komunikacije sa nepoznatima, ostavljanja ličnih podataka, kao i susreta sa tim osobama.

RIZIK br. 4 – Ovisnost o internetu
Današnja deca provode mnogo vremena na netu, to može da potvrdi svaki roditelj, a potvrđuju i brojna istraživanja. Iako stručnjaci nisu odredili satnicu korišćenja kompjutera, koja bi bila bezbedna za dečiji mentalni i fizički razvoj, evidentne su pojave koje mogu da ukažu na prekomernu upotrebu računara. Kao prvo, sve je više gojazne, asocijalne dece, koja nemaju nijednog drugara. Sadržaj na netu često nepovoljno utiče na mališane jer postoji opasnost da kreiraju pogrešnu sliku o stvarnosti i odnosima u svom okruženju. Logično, kada dete, naročito tinejdžer, provodi više od dvanaest sati nedeljno na internetu (što je, iako ekstrem, česta pojava), možemo zaključiti da su njegovi odnosi sa porodicom i društvom veoma „redukovani“. A stručnjaci kažu da smanjena porodična interakcija povećava rizik od izolacije i pojave depresije.
Roditelji bi trebalo da… Ograniče vreme koje dete provodi na netu i postaraju se da u njegovom životu postoji ravnoteža u sprovođenju i svih ostalih aktivnosti – vreme za učenje, sport, muziku, igru, druženje i boravak van kuće. Eksperti kažu da tipični znaci ovisnosti o netu obavezno uključuju to da dete neprekidno priča o određenoj aktivnosti na internetu, preferira da provodi vreme za računarom, umesto sa porodicom i drugarima, postaje agresivno, zapostavlja školu i konstantno je umorno tokom dana, zbog, logično, dugog noćnog sedenja za računarom.

IZ SVETA: Internet – realna pretnja
Osim nesumnjivih koristi, internet omogućava i brojne zloupotrebe koje mogu da rezultiraju velikom neprijatnošću, čak i tragedijom.
* Mališan iz Australije Džek Nil imao je samo tri godine kada je kupio kola na eBayu. Njegova mama je shvatila da je mališa bio na netu tek kada je primila poruku od prodavca, u kojoj joj čestita na kupovini sjajnog, crnog poršea! Žena je slučajno ostavila eBay pasvord na kućnom računaru i Džek je, posetivši sajt za prodaju automobila, uočio kola koja su mu se dopala i… jednostavno ih je kupio!
* Dvojica tinejdžera, takođe iz Australije, oduzela su sebi život nakon posete holandskom sajtu na kojem se detaljno navode uputstva za samoubistvo! (Inače, ako na pretraživaču „Google“ ukucate reči „Kako da se ubijete“, pokazaće vam se više od 17 miliona sajtova koji sadrže ove reči.)
* Prošle godine, 12-godišnja devojčica sa Novog Zelanda izvršila je samoubistvo nakon što su je, nekoliko meseci, zlostavljale starije devojčice, i to preko neta.
* Sedamnaestogodišnja Britanka poslala je pozivnicu za žurku u svojoj kući preko ličnog „MySpace“ profila. Na dan održavanja žurke, pojavilo se tri stotine ljudi, koji su potpuno demolirali porodičnu kuću njenih roditelja.

Pravila ponašanja za roditelje i decu
Roditelji moraju da postave jasna pravila korišćenja računara (interneta), koja moraju da poštuju, kako deca, tako i oni sami.
* Takođe, budite precizni u određivanju konsekvenci za nepoštovanje pravila – i dosledno ih sprovodite.
* Odredite vremenski limit korišćenja interneta.
* Zabranite deci da ostavljaju bilo kakve lične podatke na netu, da popunjavaju upitnike i formulare, kao i da odlaze na čet-forume bez vašeg nadzora.
* Takođe, zabranite detetu da surfuje netom kada je van kuće (kod drugara ili na nekom drugom mestu).

Tekst: Nataša Ćovin; foto: Dreamstime

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.