Nestašluk razvija inteligenciju

Skakanje po krevetu, prevrtanje, penjanje i druge vratolomije koje deci najčešće branimo da izvode, odlične su za razvoj dečjeg mozga i intelektualnih sposobnosti! Zbog toga stručnjaci savetuju da deca „druženje“ sa TV aparatom, kompjuterom i video-igrama zamene boravkom u prirodi sa živahnim drugarima.

Deca, posebno u predškolskom uzrastu do pete godine, što više treba da skaču, trče, borave u parku i prirodi, jer upravo to razvija njihove intelektualne sposobnosti, navodi doktor Ranko Rajović, predsednik Komiteta svetske Mense za darovitu decu.

Najnoviji podaci svetske Mense ukazuju da dete koje nije dovoljno fizički aktivno ima smanjene duboke strukture mozga koje učestvuju u kognitivnim (saznajnim) procesima.

„U Srbiji je sve više mališana sa poremećajima u učenju (disleksija, disgrafija) poremećajima govora, 90 odsto dece nepravilno drži telo i niko ne shvata da će sve to kasnije uticati na njihove kognitivne sposobnosti“, upozorio je Rajović.

Dokazano je da se 50 odsto sinapsi (funkcionalna veza između dve nervne ćelije) razvija do pete godine upravo kroz aktivnosti i igru, koja neretko smeta roditeljima.

Dete od dve godine često skače po krevetima, ističe dr Rajović, što roditelji ne dozvoljavaju, da se ne bi upropastio madrac od 300 – 400 evra. Takođe, deca u tom uzrastu vole da hodaju po niskim ogradama, bankinama, skaču po blatu, vrte se oko sebe, penju se gde god stignu.

„Pošto im ne damo da to rade, pravimo novu grešku, jer deci dozvoljavamo da nekoliko sati provedu uz kompjuter“, objasnio je Rajović, jedan od autora Mensinog „NTC sistema učenja“, koji je u upotrebi u nekim našim, ali i stranim školama i vrtićima.

„U Srbiji, 70 do 90 odsto dece u svojoj sobi ima TV aparat, kompjuter, video-igre, a zna se da preterano gledanje televizije, igranje video-igri, može da ošteti razvoj ukupnih sposobnosti deteta“, upozorio je Rajović.

Prema njegovim rečima, najnoviji podaci otkrivaju da deca u Srbiji dnevno igraju po tri, četiri sata video-igre ili su za kompjuterom, što automatski znači da se smanjuju pojedine strukture mozga i to ne samo sinapse u kori velikog mozga, već i duboke strukture mozga.

Ukoliko dete koje dnevno provede nekoliko sati gledajući televiziju, uz kompjuter i video-igre nema druge kompenzatorne aktivnosti (trčanje, skakanje, provlačenje, boravak u prirodi…), onda gotovo sigurno ulazi u rizik za pojavu nekog od razvojnih poremećaja.

„Sve više je očigledan uticaj spoljašnje sredine i pogrešne stimulacije, pa je obaveza svih nas koji se bavimo ovim problemima – da edukujemo, pre svega, roditelje, a onda i vaspitače i učitelje“, smatra Rajović.

U okviru „NTC sistema ucenja“ postoje seminari za vaspitače, učitelje, a uključeni su i roditelji. Program se primenjuje tri godine u Srbiji, a pre mesec dana započeta je i saradnja sa UNICEF-om.

„NTC program učenja“ prisutan je u 14 evropskih država, u Srbiji je akreditovan u Zavodu za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja i primenjuje se uz pomoć Saveza učitelja Srbije i Društva vaspitača Vojvodine.

Izvor: RTS