Vaspitanje deteta: Naučite da kažete NE MOŽE

by | 17 septembra, 2013

Sudeći po rezultatima psiholoških istraživanja, broj roditelja koji primenjuju taktiku „sve je dopušteno“ u velikom je porastu, za razliku od zagovornika „stroge discipline“ koji postaju sve „ređe zverke“. Popuštanje je posledica težnje očeva i majki da udovolje svojoj deci, da izbegnu sukobe sa njima i ublaže sopstvenu grižu savesti.

disciplina

A šta je posledica svega toga? Među našom decom vlada epidemija „poremećaja nedostatka discipline“, kako se izrazio jedan stručnjak. A tipični simptomi ove pojave jesu nestrpljenje, konzumentski mentalitet i neprekidna želja za tim da se poseduje sve više stvari.

Kultura nepoštovanja

Pre više od pola veka, roditelji su vaspitavali svoju decu sa mnogo više discipline i izlagali ih mnogo većem stepenu kritike. No, tokom proteklih decenija, kultura se izmenila i postala je fokusirana na decu. Brojna ograničenja su nestala, disciplina je popustila, a sistem pedagoškog kažnjavanja gotovo da je iščezao.

U današnjoj kulturi glorifikuju se materijalne vrednosti, zabava, kao brzo i lako ostvarivanje ciljeva. Mnogi roditelji strahuju da njihova deca nisu (ili neće biti) srećna, pa pokušavaju da ih zadovolje i zabave, što najčešće podrazumeva kupovinu ljubavi na različite (materijalne) načine. Deci se retko kada kaže „ne“, i retko se fizički kažnjavaju, što većina društava osuđuje i zabranjuje kao vaspitnu meru.

Poremećena slika o sebi

Posledica takvog vaspitanja jeste to što su deca postala emotivno izolovana, više orijentisana na lične potrebe, manje empatična i nedovoljno svesna stvarnog sveta. Roditelji smatraju da pomažu svojim mališanima da izgrade samopouzdanje tako što pohvale svaku ordinarnu stvar koju urade i dozvoljavaju im da veruju da je mediokritet prihvatljiv. Međutim, takav odnos samo podstiče decu da stvore izvitoperenu sliku o sebi.

I u školama se već duže vreme osećaju posledice kućnog vaspitanja. Sudeći prema sociološkim i psihološkim istraživanjima, kao i anketama među prosvetnim radnicima, veliki broj učitelja, nastavnika i profesora (osnovna i srednja škola) želi da napusti posao. Čak 60 odsto njih navelo je ponašanje učenika kao osnovni razlog za promenu posla. Razumljivo, ovaj trend je izraženiji u razvijenim društvima, prvenstveno u SAD. No, više je nego očigledno da se i mi vrlo često suočavamo sa različitim oblicima disfunkcionalnog ponašanja dece. Prevelik broj prosvetnih radnika bori se, ne samo sa nekoliko buntovnika u razredu, već sa – kulturom nepoštovanja.

vaspitanje

Nedostatak samodiscipline

Sve započinje neselektivnim odobravanjem svega, ili većine onog što deca požele – da imaju ili da urade. To možda donosi trenutnu sreću i priliv sigurnosti, ali uskraćuje decu u najvažnijoj lekciji koju roditelji treba da im pruže, a to je samodisciplina. U odnosu na inteligenciju, ovaj kvalitet dvostruko je jači indikator uspeha u školi. Bez samodiscipline, deca nisu adekvatno pripremljena za mnoge stvari u životu.

15 saveta za „povratak na pravi put“

1. Postavite jasne granice i standarde U svakoj porodici postoje pravila ponašanja, kao i određene konsekvence za njihovo nepoštovanje – tako bi, bar, trebalo da bude. Ukoliko je u vašoj zajednici pomalo haotično, i odlučili ste da konačno „zavedete red“, nemojte istovremeno da organizujete sve oblasti. Radite prvo na onima za koje verujete da su urgentne.

2. Na vreme detetu predočite i objasnite posledice neadekvatnog ponašanja, smireno i dosledno sprovodite „kaznene mere“, uvek obrazložite to što radite i objasnite detetu kako da se ponaša.

3. Ne popuštajte pred histeričnim napadima mališana, jer će se u tom slučaju češće ponavljati. Kada dete „pravi predstavu“, jer nešto (ne) želi, nemojte da ga podmićujete, nadvikujete se sa njim, niti da mu pretite. Odvedite ga na neko mirno mesto i, kada se smiri, pokušajte da mu objasnite zbog čega je takvo ponašanje neprihvatljivo.

4. Očekujte neugodne razgovore sa decom, naročito sa tinejdžerima No, ako se to pretvori u žučne rasprave, uz izgovaranje mnogo grubih i ružnih reči, prekinite razgovor dok se dete ne smiri. Ipak, nemojte mu dozvoliti da u međuvremenu radi nešto drugo – prvo mora da se okonča razgovor. Ako neprihvatljivo ponašanje postane učestala pojava, uvedite posebne mere za kažnjavanje lošeg i nagrađivanje dobrog ponašanja.

5. Zahtevajte od dece određeni stepen odgovornosti za ono što rade Na primer, ako dete slomi igračku, u nastupu besa ili nepažnje, nemojte mu kupiti novu i objasnite mu da ubuduće mora da bude pažljivije i da više vodi računa o stvarima. Postupajući na ovaj način, svom mališanu ćete pomoći da shvati šta znači biti odgovoran za svoje ponašanje.

6. Nametnite prirodne posledice Ako vaše dete ustane tokom ručka, i počne da se šeta unaokolo, uprkos tome što ste odavno ustanovili pravilo da se sto ne nepušta dok se obrok ne pojede, sklonite njegov tanjir i suočite ga sa posledicama takve odluke. Ne popuštajte ni za tren!

7. Sva deca povremeno lažu Dok su deca mala, pokušajte da shvatite pravi razlog laganja – možda im je potrebna veća pažnja u tom trenutku. Ako posumnjate da vas vaš tinejdžer laže, uporno, ali smireno, insistirajte da vam kaže istinu. Ukoliko odbije da učini to, prekinite razgovor dok se dete ne smiri. Potom mu objasnite uticaj poverenja u vašem odnosu i predočite mu posledice laži (gubitka poverenja).

8. Naučite dete kako da samostalno obavlja zadatke i kako da ostvari ono što želi – naročito u uzrastu između sedam i deset godina.
Mnogi roditelji previše „pomažu“ prilikom izrade domaćih zadataka i tako vaspitavaju malog lenjivca – dete koje ne želi da razmišlja, ali ostvaruje dobre rezultate. Da bi se to izbeglo, svakodnevno je potrebno da stimulišete decu da razmišljaju i stiču samostalnost.

9. Nemojte preterivati sa zabranama – jer će delovati kontraproduktivno. Umesto toga, predložite jasne opcije. Ako vaša kćerka tinejdžerka, na primer, želi pirsing na nosu, recite joj da shvatate koliko je to popularno, ali da srednja škola nije ni vreme ni mesto za donošenje takve odluke. Devojčica može da nosi „lažnu“ silikonsku minđušu, koja se lako lepi i skida, ili da uradi pirsing kada postane punoletna.

10. Uvek govorite afirmativno Izbegavajte rečenice koje započinju rečima „nemoj“, „prestani“, „ne dozvoljavam“… Nakon izgovaranja ovih reči, teško da je preostalo osnova za razgovor, pa tako i za sprovođenja pedagoške mere.

11. Naučite decu da budu dobra u onome što rade Iako dete verovatno neće obaviti neku kućnu obavezu (koju ste mu zadali) – na primer, spremanje njegove sobe, prema vašim standardima – nemojte ponovo to da uradite i uzdržite se od kritike. Mada je potrebno da naučite dete kako se stvari „dobro rade“, podjednako je važno da se ono oseća kompetentno.

12. Podstičite pozitivno ponašanje Na primer, kada primetite da je vaš sin bio strpljiv i nežan prema malenoj sestrici, pohvalite ga za odgovorno i „odraslo“ ponašanje.

13. Odložite zadovoljstvo Umesto česte kupovine stvari za dete, predložite mu „džeparac“ koji će morati da štedi da bi kupio ono što želi.

14. Analizirajte koliko često jedete zajedno, kao porodica Ako vaše dete ima previše obaveza (sportske aktivnosti, časovi jezika, plesa i treninzi), neka preskoči nešto od toga. Istraživanja pokazuju da su deca koja često jedu sa roditeljima psihički stabilnija i manje sklona problematičnom ponašanju.

15. NIKADA nemojte instalirati TV, niti kompjuter, u dečju sobu Takođe, limitirajte sate koje dete provodi u gledanju TV programa.

Autor: Life Content

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.