Savršeni trikovi: Kako da istrenirate mozak i poboljšate pamćenje

12/01/2021 in Zdravlje

Zašto nekih događaja i informacija ne možemo da se setimo, a druge lako pamtimo? U čemu je tajna dobrog pamćenja? Saznajte kako poboljšati pamćenje

Savršeni trikovi: Kako da istrenirate mozak i poboljšate pamćenje

Aaron Amat /iStock via GettyImages

Zaista je komplikovano razumeti sve mehanizme pamćenja. Uprkos brojnim istraživanjima, eksperimentima i zalaganjima, nauka još uvek nije skinula "veo tajne" kad je u pitanju mozak i njegovo funkcionisanje.

Zašto slabije pamtim?

Da bismo našto zapamtili i da bismo se toga kasnije setili, moramo to i da želimo. Motivacija uveliko olakšava primanje novih informacija. Kad imamo jaku motivaciju, naši neuroni nas prate u stopu, pa rezultati mogu da budu spektakularni!

Ista stvar važi i za emocije: sigurno nećete zaboraviti veče kada ste upoznali ljubav svog života. Teško je setiti se informacija koje smo loše percipirali. Mnogi se, naime, žale na slabo pamćenje zbog manjkavosti nekih čula. Loš vid ili blaga nagluvost, npr. mogu da budu ograničavajući faktor za kvalitetno pamćenje informacija.

Dobro pamćenje, između ostalog, zahteva kvalitetan san. Dok spavamo, mozak sortira informacije koje je primio tokom dana i zadržava ih. (Pročitajte i: Imate problema sa spavanjem: Odaberite pravi napitak za lep san)

Osim toga, ne treba preterivati sa šećerom, alkoholom, kafom, duvanom, ali i sredstvima za smirenje koja mogu da poremete pravilan rad mozga i prouzrokuju slabo pamćenje.

A šta kad vas pamćenje povremeno izda?

Ne sećate se više imena profesora u srednjoj školi? Ili možda više ne pamtite gde ste letovali pre osam godina? Pre nego što počnete da očajavate zbog toga, zapitajte se da li su vam te informacije uopšte potrebne. Nisu, zar ne? Zato nemojte paničiti. Nije u pitanju slabo pamćenje, već nedostatak motivacije.

Mozak nije motivisan da pamti ono čime se ne koristimo, pa takve informacije briše da bi primio nove informacije. Oštećeni neuroni su retko kada uzrok oslabljene sposobnosti pamćenja sitnica kojima vrvi naša svakodnevica. Naš mozak je očigledno smatra previše beznačajnom ili nedovoljno privlačnom da bi je zadržao u sećanju... (Pročitajte i: Razlike između muškog i ženskog mozga)

fizkes /iStock via GettyImages

 

Kako poboljšati pamćenje?

Možemo da razvijamo svoje kapacitete pomnim posmatranjem - na primer, pažljivo posmatrajući uređenje neke prostorije kasnije ćemo moći da se setimo pojedinih detalja koje smo "urezali" u pamćenje. Ponavljanjem, ova vrsta vežbe brzo daje pozitivne rezultate. Vežbe pamćenja pomažu nam da budemo aktivno "prisutni" (dok gledamo, slušamo, osećamo, dodirujemo, osećamo ukuse...), i da to naš mozak učitava kao sećanje.

Prilikom učenja (stranog jezika, dužeg citata ili novog kompjuterskog programa) treba da se potpuno opustite, a zatim i fokusirate na zadatak. Zatim podelite tekst u nekoliko manjih, smislenih celina, ponavljate, čitate nekoliko puta zaredom, podvlačite važnije delove, prepisujete, pravite pauze u učenju.

Pamćenje ličnih imena je veoma težak zadatak, jer se radi o apstraktnim informacijama. Zato treba da pokušate da pronađete moguće asocijacije ili sličnosti s nekom opštom imenicom (npr. prezime Kos - istoimena ptica).

Trikovi za bolje pamćenje

Džim Kvik, najbolji trener „moždanih mišića“ na svetu, napisao je uputstva za širenje mentalnih sposobnosti i održavanje kondicije mozga. Njegova knjiga „Bez granica“ brzo je postala bestseler „Njujork tajmsa“ (nedavno ju je objavila i izdavačka kuća „Laguna“). Mnoge poznate ličnosti su podržale i nahvalile Džima Kvika, od Vila Smita i Džerarda Batlera do Novaka Đokovića. I zaista, njegovi saveti, u suštini tako jednostavni, otvaraju vrata mentalnih supermoći. Navešćemo samo neka uputstva kako poboljšati sposobnost pamćenja i učenja:

- Kratke pauze su ključne. Optimalno vreme za rad na nekom zadatku (npr. učenje lekcije) je 25 minuta. Posle toga treba napraviti petominutnu pauzu, a zatim nastaviti učenje.

- Da biste se potpuno fokusirali na učenje, važno je da najpre potpuno zaboravite sve što bi moglo da vas ometa. Ako niste potpuno prisutni, teško ćete išta naučiti.

- Čitajte aktivno, podvlačeći najosnovnije ideje.

- Kvalitet učenja drastično skoči kad učite s namerom da te nove informacije prenesete nekom drugom. Tada ste još pažljiviji, obraćate pažnju na detalje i razmišljate o naučenom.

- Sve što je važno zabeležite.

 

 

Redakcija

Aaron Amat /iStock via GettyImages

Komentari (0)

Loading