Migrene, anksioznost, Alchajmerova bolest: Zašto je ženski mozak osetljiviji od muškog?

by | 22 septembra, 2021
ženski mozak

Ženski mozak se (konačno!) našao u fokusu novih istraživanja koje vode neuronaučnice (da, uglavnom žene). Tema: Uticaj pola na mozak.

Mogu li nam nova naučna tumačenja dati odgovor na pitanje: Zašto je ženski mozak osetljiviji od muškog kad su u pitanju različiti neurološki problemi – od glavobolja, preko anksioznosti do Alchajmerove bolesti? I, kako da iskoristimo te informacije da bismo zaštitili svoje neurološko zdravlje.

Da li se ženski mozak zaista razlikuje od muškog?

Razmislite malo o ovoj statistici: Skoro dve trećine pacijenata kojima se dijagnostikuju neurološki problemi jesu – žene, a neverovatno (i zastrašujuće) zvuči da će jedna od nas pet, do svoje 65. godine, razviti neko od oboljenja povezano s funkcijom mozga.

Godinama se ovakva statistika objašnjavala činjenicom da žene u proseku žive duže od muškaraca. Međutim, životni vek žena duži je svega četiri i po godine, a to teško može objasniti veću incidencu neuroloških oboljenja.

Na primer, kod žena se dvostruko češće nego kod muškaraca razvijaju određene vrste tumora mozga, skoro je dva puta veća verovatnoća i da ćemo patiti od depresije, a čak za tri puta da ćemo se mučiti s glavoboljama. Takođe, žene su u većoj opasnosti od moždanog udara, kao i od autoimunih oboljenja koja pogađaju mozak, kakvo je i multipla skleroza.

Imajući to u vidu, neka naučna istraživanja počela su da se usmeravaju na specifičnosti ženskog mozga, u potrazi za odgovorom na pitanje šta je to, pored starenja i genetike, što dovodi do većeg rizika od moždanih oboljenja.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Women in the World (@womenintheworld)

Pubertet, trudnoća, menopauza – tri velike tranzicije

Primećeno je sledeće. Zna se da je potrebno otprilike 20 godina da se razvije Alchajmerova bolest. Ako se uzme u obzir činjenica da se ovo autoimuno oboljenje najčešće dijagnostikuje kod pacijentkinja starosti 72 do 75 godina, dolazi se do zaključka da je bolest počela da se razvija oko 50. godine, tačnije u vreme menopauze.

Biološke razlike između polova – različiti hromozomi i nivoi hormona, na primer, utiču i na specifičnosti oboljenja kojima će organizam biti podložan. Pored toga, uticaj imaju i naše rodne uloge – očekivanja koja od žena i muškaraca ima društvo.

Važno je da budemo upoznati s velikim tranzicijama kroz koje prolazi ženski mozak, onima koje mogu doprineti razvoju bolesti. Samo tako ćemo moći da učinimo sve da do bolesti ne dođe.

A koje su to velike tranzicije? To su, pre svega, pubertet, trudnoća i perimenopauza. Ovi periodi u našem životu oblikuju – i menjaju – naš mozak.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Dr Rangan Chatterjee (@drchatterjee)

Naš mozak – na estrogenu

Kad se pomenu polni hormoni, prva pomisao nam je, naravno, reprodukcija i planiranje porodice. Ali pritom najčešće gubimo iz vida da polni hormoni obavljaju još čitav niz funkcija koje nemaju nikakve veze s razmnožavanjem, nego sa načinom na koji naš mozak koristi energiju.

Kad je u pitanju ženski mozak, glavni regulator u proizvodnji energije je – estrogen. On se brine za to da ćelije mozga ostanu zdrave i aktivne i podstiče regije zadužene za pamćenje, pažnju i planiranje. Naučnici ističu da estrogen podstiče stvaranje novih veza među ćelijama mozga, što ovaj organ čini otpornim i prilagodljivijim. Takođe, estrogen je hormon koji štiti ćelije mozga od oštećenja.

Kod muškaraca, na sličan način deluje testosteron, utičući na to da mozak radi optimalno. Ipak, nakon što u muškom organizmu, tokom puberteta, dođe do rasta nivoa testosterona, on ostaje relativno stabilan sve do andropauze, kada započinje njegovo postepeno opadanje. (Proces može da započne bilo kad, sa 40 pa čak i sa 80 godina!)

Žene, s druge strane, prolaze kroz mnogobrojne oscilacije nivoa estrogena, usled menstrualnog ciklusa i trudnoća, a zatim dolazi do njegovog strmoglavog pada u godinama pre menopauze.

Ukoliko o estogenu razmišljamo prvenstveno kao o gorivu za mozak, a ne samo kao o hormonu za „pravljenje beba”, značaj gubitka estrogena u periodu pred menopauzu i u menopauzi postaje mnogo jasniji.

Promena nivoa hormona u ženskom mozgu ubrzava proces starenja, slabi naše neurone i čini naš mozak osetljivijim i podložnijim na oštećenja koja donose godine i oboljenja. Na primer, određeni neurološki snimci žena u perimenopauzi i postmenopauzi pokazuju da je nivo energije u ovom organu opao za čak 30 procenata. Zanimljivo je da su kod muškaraca istih godina primećene tek minimalne promene.Bez estrogena – mozak gladuje

Dalje objašnjenje nudi istraživanje o načinu na koji ženski i muški mozak metabolišu glukozu.

Mozak „konzumira” značajnu količinu glukoze, kao svoje primarno gorivo. Međutim, kod žena, estrogen reguliše čak 25 % metabolizma glukoze. Svaki proces koji ograniči mogućnost mozga da preuzme glukozu iz krvotoka i konvertuje je u energiju – imaće značajan negativni uticaj na funkciju centralnog nervnog sistema. To objašnjava zbog čega kod žena često dolazi do kognitivnog opadanja (mentalna magla i zaboravnost) kad estrogen počne da opada tokom perimenopauze.

Međutim, nešto još alarmantnije započinje da se dešava kad nedostatak estrogena uspori metabolizam glukoze u mozgu: mozak počinje da emituje signal da gladuje. Dobra vest je da je prva akcija koju preduzima ta da „povuče” periferno masno tkivo iz delova tela poput butina i stomaka – kako bi sebi obezbedio sekundarni izvor goriva. Ali na duže staze mozak trpi zbog toga što ne dobija dovoljno glukoze – zbog čega će početi da „jede” sopstvenu belu masu. (Ona povezuje različite regije mozga, umrežujući ih kako bi bile u stanju da zajednički obavljaju složene akcije.)

Ova relativno nova otkrića o načinima na koje estrogen štiti naš mozak daju uvid u razlike između starenja muškog i ženskog mozga. U principu, kod muškaraca starosti 40 do 60 godina mozak ima visoke energetske nivoe, dok je kod žena uočljiv pad tokom menopauze. Kod osoba predisponiranih za razvoj Alchajmerove bolesti, tokom menopauze uvećava se rizik od nastanka amiloidnih naslaga – koje mogu uticati na pojavu ove bolesti.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Lisa Mosconi (@dr_mosconi)

Drugi deo slagalice: Reakcija na stres

Drugi, važan deo slagalice jesu različiti načini na koje muški i ženski mozak reaguju na stres. Nedavno istraživanje, koje je obuhvatilo skoro hiljadu neuroloških snimaka, otkrilo je da hronični stres vodi ka skupljanju mozga i smanjenju sposobnosti pamćenja kod ljudi u četrdesetim i pedesetim godinama života. Ova pojava češće se uočava kod žena, i u težem obliku. Druga studija je pokazala da postoji mogućnost da se muški mozak jednostavno bolje adaptira stanju hroničnog stresa, dok kod žena hronični stres ostavlja ozbiljnije posledice na hipokampus, zadužen za pamćenje.

Uzrok leži u tome što je regija hipokampusa veoma bogata receptorima za hormone stresa (poznatim kao glukokortikoidni receptori), što ovaj deo mozga čini posebno podložnim negativnom uticaju stresa. Kad je mozak preplavljen kortizolom, on pokušava da se vrati u ravnotežu tako što će smanjiti broj signala stresa koji dolaze do njega – pa kao rezultat može da počne da opada broj glukokortikoidnih receptora. Međutim, to dodatno ometa normalan odgovor mozga na stres i dalje pojačava kognitivne probleme koji već postoje.

Kada je stres jak i dugotrajan, narušava se sposobnost da se na buduće stresore reaguje na zdrav način. To je veliki problem za žene jer mi, bez obzira na godine, snažnije osećamo sve vrste potresa nego muškarci. Od naših tridesetih do sredine četrdesetih balansiramo između posla, brige o deci i porodici, pomoći ostarelim roditeljima – a istovremeno može da se poklopi i period perimenopauze kada nivo estrogena naglo opada. Kombinacija stresa i pada estrogena mogla bi biti uzrok sprečavanja rasta novih moždanih ćelija, pa čak i propadanja ćelija hipokampusa. To je scenario koji se sreće kod žena, ali ne i kod muškaraca.

Na testu pamćenja, žene četrdesetogodišnjakinje koje su prijavile više svakodnevnog stresa mogle su da se prisete manjeg broja reči od onih koje su bile izložene manjoj količini stresa. Ista studija nije pronašla tu vrstu razlike u memoriji kod muškaraca. Svi znamo da stres ne može tek tako da nestane, ali ključno je da radimo na tome da uprkos njemu pronađemo načine da se relaksiramo i ne narušimo kvalitet života.

Šta možemo konktetno uraditi? Pročitajte i… Kako da zaštitimo svoj mozak

Ilustracija: Ponomariova_Maria / iStock via Getty

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i uslovima korišćenja sajta.