Manuela Stamatović: Poslovne žene danas se liberalnije oblače

Razgovarala: Brankica Treskavica

Manuela Stamatović karijeru je započela 2001. godine u kompaniji Coca-Cola, a nastavila u L’Orealu. Pre pet godina ušla je u bankarski svet – prvo u Erste banku, a od marta ove godine je u banci Sberbank.

Uvek se bavila marketingom, a u obe banke je bila direktorka tog sektora. Njen posao podrazumeva brojna interesovanja, a kada se tome doda sve što je privatno zanima, dođe se do bezbroj tema. Međutim, u tom „privatnom sektoru“, jedna oblast je za dva koraka ispred ostalih, a to je moda.

„Od malih nogu je smatram svojom velikom ljubavlju, a danas na nju trošim i vreme novac“, kaže Manuela.

„Pretplaćena sam na mnoge strane modne časopise, u kojima ne mogu da uživam onoliko koliko želim, jer mi stalno nedostaje vreme, ali znam da su tu i da uvek mogu da ih preslistam. Na taj način se ne informišem samo o novitetima, već dobijam ideje kako da od postojećih stari napravim neku novu kombinaciju, jer nije poenta uvek kupiti nešto novo.“

■ Kako se slažu vaša ljubav prema modi i bankarski dress code?

Poslednjih nekoliko godina poslovno odevanje je znatno liberalizovano. Mada radim u banci, u marketing sektoru je ono znatno opuštenije, s tim što se podrazumeva da neću doći na posao u majici na bretele ili svetlim farmerkama. Jednostavno, neke stvari ne idu. Međutim, pre pet godina niko ne bi ni pomislio da kombinuje dva cvetna dezena, ali danas je to prihvatljivo, baš kao što nije neobično videti poslovnu ženu sa visećim minđušama. Aksesoari su dobili veoma značajnu ulogu. Drago mi je što vidim da se modna klima u kolektivima menja. Kad dve-tri osobe učine korak napred, onda se i ostali malo opuste. U manjim timovima je to posebno primetno. Moj tim čine dve devojke i dva muškarca i svi smo vrlo inventivni. Kolege se oblače muški i svedeno, ali nisu u klasičnim odelima sa kravatom.

■ Dok ste radili u L’Orealu, godinu i po dana ste živeli u Parizu. Pretpostavljam da je to vreme za vas bilo pravi „modni praznik“?

Pariz i Njujork su, kad je reč o izboru i mogućnostima, u samom vrhu. Parižanke su poznate po ličnom stilu. Uvek bih pomislila kako je lepo to što su obukle i način na koji su odeću i detalje uparile, ali da niko to ne bi znao da iznese kao one. Najkraće rečeno, na njima to izgleda drugačije nego što bi na nekom drugom. Valjda je to deo njihovog životnog stila… Budući da sam odrasla u Švajcarskoj, moj način oblačenje „vuče“ na germanski stil, koji je nekad malo „grublji“, a materijali nešto „jači“. Prepoznala sam se u brendu „Celine““, androgenom stilu Žil Sander, malo svedenijim bojama i krojevima…

■ Da li ste racionalni kupac?

Ne… Postoje momenti kad štedim za neku kvalitetnu stvar, a to su uglavnom dobre tašne i cipele, koje presudno utiču na kompletan utisak o nečijem odevanju. Slično je i sa kaputima i zimskim jaknama, jer se kupuju jednom u 4-5 godina, pa zato i biram nešto vansezonsko. Na majičice, džemperiće ili pantalone, dakle stvari od kojih se ne očekuje da traju duže od jedne sezone, ne trošim previše novca.

■ Gde najčešće kupujete?

Do pre dve-tri godine sam odeću kupovala uglavnom u inostranstvu, a sada i kod nas može da se nađe skoro sve što i tamo. H&M, Mango ili Zara nude lepe stari, pristojnog kvaliteta, koje nisu skupe. Veliki sam fan onlajn kupovine, a pre dve-tri nedelje sam otkrila da na taj način, i ovde u Srbiji, i to bez carine, može da se naruči Mango odeća. To je fantastično, ako znate koji vam tačno brojevi i krojevi odgovaraju. Budući da zbog posla često putujem, volim da kupujem u Beču, gde postoje brendovi poput COS-a, koji je viša klasa H&M-a. U rangu je Masima Dutija, a jedini „nedostatak“ mu je što još uvek nije stigao kod nas.

■ Onlajn kupovina ima niz prednosti, ali nosi rizik da stvari koje smo naručili nisu onakve kakvim smo ih zamišljali. Da li vam se to dešavalo?

Moja iskustva su uglavnom pozitivna, mada mi se u početku događalo da naručim pogrešan broj. Najrizičnije su cipele, a najviše sam se „opekla“ sa čizmama, koje više ne kupujem na taj način. Što se odeće tiče, ako niste sigurni u veličinu, kupite broj veći, jer postoje krojači koji za malo novca mogu da vam to fino suze. Uglavnom na portalima čekam rasprodaje, a dešava se da tada stvari koje biste ovde platili 350-400 evra možete da kupite za samo 50!

■ Slušajući vas, imam utisak da bi vaš modni blog bio izuzetno posećen.

Kad bih imala vremena, time bih se sa zadovoljstvom bavila. Kad je iza tebe veliko iskustvo i kad ti nešto donosi radost, onda to ne može da ti bude teško. Bezbroj puta sam ponovila da modu, jednostavno, volim. Nikad u kupovinu ne idem zato što sam pod stresom, već zato što želim da sebe nečim obradujem. Ne idem ni s namerom da se kući vratim s „gomilom“ stvari, već s nečim što će mi se jako svideti. To može da bude i nešto što mi tog trenutka nije potrebno, ali ako mi se dopalo, nekog drugog trenutka će sigurno naći svoje mesto.

Foto: PR