Dijagnoza: rak dojke! I šta sad?!
Jasmina Lukić, predsednica udruženja žena obolelih i lečenih od raka dojke „Budimo zajedno“, dva puta se suočila s malignom bolešću. Cilj joj je da, prenoseći svoje iskustvo, uveri druge žene da je bolest – ako se otkrije u ranoj fazi – izlečiva!
“Dva puta sam se suočila sa malignom bolešću – 2005. i 2007. godine. Trudim se da svojom pričom motivišem žene da obavljaju redovne preglede, da vode računa o svom zdravlju, da ne gube iz vida da smo sami sebi najveći prijatelji, da znaju da je bolest – ako se otkrije u ranoj fazi, zbog čega se i ide na redovne preglede – izlečiva”, započinje svoju ispovest Jasmina Lukić.
Kako se leče misli?
“Kada sam čula dijagnozu – rak dojke, bila sam šokirana, mada je samo pet meseci ranije moja majka operisana zbog iste bolesti. Upravo na dan njene operacije, prvi put sam poželela da me pregleda stručnjak. Rezultat je za mene bio neočekivan, jer sam uvek vodila računa o svom zdravlju. No, istog momenta sam odlučila da bezrezervno prihvatim sve terapije, jer sam verovala da je to put ka ozdravljenju. Tokom lečenja, misli su mi bile uzburkane i pomešane – bilo je ljutnje, besa, tuge, a depresija je htela da na velika vrata uđe u moj život. Na drugoj strani su bili zdrav razum i optimizam. Tek kad je prošla cela godina od završetka terapija, uspela sam da se potpuno opustim i prebrodim krize, pogotovo noćne„, kaže Jasmina.
„U vreme bolesti moja deca su bila mala, pa sam se o njima brinula uz pomoć najbližih. Kada mi je tokom hemioterapija bilo najgore, gledala sam njihove setne okice, a kad bi sve prošlo na njihovim licima bih ugledala radost. Zahvaljujući njima nisam imala previše vremena da se opterećujem nepotrebnim činjenicama i strahom. Danas je mnogo toga o raku dojke dostupno na internetu. Međutim, mnogi “ne umeju” da čitaju kako je napisano, već čitajući u sopstvenoj glavi prave haos. Normalno je da se svi plašimo ishoda, jer je maligna bolest, ipak, nepredvidiva, ali za pevazilaženje strahova i “lečenje misli” neophodni su pozitivan stav, kao i mentalno, društveno i fizičko angažovanje.“
Duševna terapija
„Za vreme lečenja, bilo mi je važno da nemam planirane obaveze za više dana unapred. Želela sam vreme koje ću koristiti kako ja hoću, a najlepše mi je bilo tokom kreativnog druženja sa decom i neobaveznih razgovora sa prijateljicama. Naučila sam da kažem NE obavezama koje mi ne prijaju, druženjima koja mi u određenom momentu nisu inspirativna, da ostanem ljubazna, ali da izbegnem ljude koji me opterećuju.“
“Uputstvo” za okolinu
„Često se prijatelji, pa i deo porodice, distanciraju od obolelog, jer ne znaju da se postave ili iz straha da se ne razbole. Zvuči čudno, ali kod nas važi pravilo da ako pričaš o malignoj bolesti i sam možeš da se razboliš. Zato je najlakše ne kontaktirati sa obolelom osobom. Oni, koiji žele da pomognu, treba da se ponašaju normalno, da pruže ljubav, da imaju strpljenja, da poštuju želju obolele osobe da (ne)priča o bolesti. Bitno je da ne pokazuju sažaljenje, već isključivo optimizam i veru u uspeh lečenja.“
Razgovarala: Brankica Treskavica
Oktobar se, u ime borbe protiv karcinoma dojke, u celom svetu “boji” u ružičasto, pa tim povodom otvaramo „Dosije grudi“ koji već možete da pratite na našem portalu. U njemu donosimo savete stručnjaka, ali i priče žena različitih životnih dobi koje otkrivaju zašto je važno voleti svoje grudi baš onakve kakve jesu, negovati ih i redovno kontrolisati. Podsećamo: Iskoristite i vi oktobar i zakažite pregled!
Sve ispovesti pročitajte na sledećim linkovima:
Ispovest: Od koga sam nasledila tolike?
Ispovest: Nove grudi nisu modni dodatak!
Dosije grudi: Poznate majke koje su rekle DA dojenju