Ispovest: Veliko DA dojenju
Oktobar se, u ime borbe protiv karcinoma dojke, u celom svetu “boji” u ružičasto, pa smo tim povodom otvorili i ovaj “dosije” koji ćete na našem portalu moći da pratite narednih dana. (Ispovest: Od koga sam nasledila tolike?) U njemu donosimo savete stručnjaka, ali i priče žena različitih životnih dobi koje otkrivaju zašto je važno voleti svoje grudi baš onakve kakve jesu, negovati ih i redovno kontrolisati. Podsećamo: Iskoristite i vi oktobar i zakažite pregled!
Svaka kap majčinog mleka je dragocena
“Dojenje je neverovatno iskustvo u životu svake žene, gotovo da se čitav život deli na period pre i posle dojenja”, započinje svoju priču Nataša.
“Sećam se da sam kao devojka posmatrala svoje grudi kao lep ukras na telu. Posle Luke – postale su nezamenjiva i korisna spravica. Ne postoje reči koje bi mogle opisati osećaj kada bebu prvi put stavite na grudi. Dojenje zaista stvara neraskidivu vezu između majke i deteta. Pre porođaja nisam znala ništa o tome i strepela sam od toga da li ću umeti, da li ću imati dovoljno mleka, a onda je na svet došao moj Luka i sve je bilo prirodno i spontano. Moje grudi su pre trudnoće bile male i čvrste. Nakon porođaja su se utrostručile, doslovce. To je valjda bio dovoljan znak da se majka priroda za sve na vreme pobrine.“
Foto: Guliver/Thinkstock
„Nažalost – nije sve bilo tako idealno, naročito u porodilištu, nakon dva dana zaradila sam težak mastitis, mleko nije htelo napolje, Luka je bio lenja beba, gubio je na težini, mrzelo ga je da sisa, od izmlazanja sam zadobila rane na grudima i svaki podoj je bio pravo mučenje. Morala sam da koristim silikonske bradavice, koje se njemu nikako nisu dopadale, što je dodatno otežalo situaciju. Sestre u bolnici nam nisu dozvoljavale da dojimo bebe u sedećem položaju, a ja nikako drugačije nisam uspevala da se namestim. Kada bi se uspavao, mleko se nakupljalo, a u dojkama stvarali čvorovi veličine teniske loptice. Bolelo je kao sam đavo, privijala sam obloge, ali ništa nije pomagalo osim redovnog izmlazanja„, kaže Nataša.
„Trebalo nam je dobrih mesec dana da uhvatimo ritam i položaj koji nam oboma odgovara, ali kada smo se jednom navikli – hranjenje je postalo pesma. Moj sin je sisao punih godinu dana, od kojih pet meseci nije pio vodu (znam da zvuči neverovatno, ali majčino mleko zaista nadoknađuje sve potrebe odojčeta, pa čak i onu za vodom). Teška srca sam ga odvikavala od dojenja ali nije bilo druge – morala sam da se vratim na posao. Na jedvite jade se oprostio od sike i često je noću znao da mi se primakne u potrazi za mlekom.“
„Iskreno, žao mi je što nisam mogla da ga dojim i duže, jer nema bolje ni zdravije hrane za dete od majčinog mleka. Slušam majke koje ne mogu da doje, koliko samo problema imaju – treba naći adekvatnu zamenu, ustajati i po nekoliko puta noću, podgrevati mleko, sterilisati flašice – i setim se kako je nama bilo lako. Svakoj majci bih savetovala da doji koliko god može i da nikad ne odustaje. Čak i ako nema dovoljno mleka – treba biti uporan. Tek kod dojenja shvatimo koliko svaka kap može da bude dragocena.
Moje grudi danas nisu tako lepe i čvrste kao nekada, ali ne kajem se ni jednog jedinog trenutka. I pored svih teškoća koje smo imali, uvek glasam za dojenje„, završava naša sagovornica
Kakva su vaša iskustva? Podelite ih sa nama u komentarima!