Stres utiče na naš izgled na mnogo načina. Možemo brže osedeti, može nam izazvati akne i uzrokovati gubitak kose. I da, glasine su istinite: ako ne držite stres pod kontrolom, mogli biste početi da ga vidite i na licu. Stres ne stvara bore sam od sebe, bar ne na onaj način na koji nam to priređuje menopauza ili genetika, ali svakako može ubrzati proces starenja kože i pogoršati već postojeće fine linije i znakove starenja.
Da li stres izaziva bore?
Da, stres može doprineti nastanku bora, ali ne direktno kao starost ili genetika. Hronični stres utiče na telo na više načina koji posredno utiču na kožu i njenu elastičnost. Kada ste pod stresom, telo luči hormon kortizol, koji može razgraditi kolagen i elastin – proteine koji održavaju kožu čvrstom i glatkom. Smanjenje ovih proteina može dovesti do gubitka elastičnosti i formiranja finih linija i bora. Pored toga, stres može izazvati napetost mišića lica, posebno oko očiju, obrva i čela, što vremenom doprinosi stvaranju trajnih linija. Nije zanemarljivo ni to štp stres često utiče na san, ishranu i hidrataciju, a sve to dodatno utiče na izgled kože. Ukratko: stres ne stvara bore sam od sebe, ali može ubrzati proces starenja kože i pogoršati već postojeće linije i znakove starenja.
Kako stres utiče na kožu?
Stres ima višestruk uticaj na kožu i njen izgled jer aktivira različite fiziološke procese u telu. Kada ste pod stresom, telo oslobađa hormone poput kortizola i adrenalina, a oni nikako ne prijaju vašoj koži. Stres može povećati proizvodnju ulja (sebuma) u koži, što dovodi do pojave akni i upalnih promena. Osobe koje su sklone bubuljicama mogu primetiti pogoršanje tokom stresnih perioda. Drugo, stres utiče na barijeru kože, smanjujući njenu sposobnost da zadrži vlagu i štiti se od spoljašnjih iritacija. Znamo šta sledi: suvoća, crvenilo, svrab i iritacija. Treće, hronični stres ubrzava starenje kože, jer kortizol razgrađuje kolagen i elastin, proteine koji kožu čine čvrstom i glatkom. Kao rezultat, pojavljuju se fine linije, bore i opuštenija koža. Četvrto, stres može pogoršati postojeće kožne bolesti, poput ekcema, psorijaze ili rozacee, jer oslabljen imuni odgovor povećava upalne procese. Pored toga, stres utiče i na kvalitet sna i cirkulaciju, što dodatno smanjuje regeneraciju kože i prirodni sjaj.
Kako sprečiti bore koje izaziva stres?
Ključno je promeniti ceo način života. Upravljanje stresom je od suštinskog značaja za zdravlje kože, lepotu i opšte zdravlje. Uz upravljanje stresom, neophodno je da pripazite na to kakva je vaša ishrana, vežbanje, celokupan način života (ograničavanje alkohola, pušenja i nezaštićenog izlaganja suncu tokom dužeg perioda)… Ništa manje nije važno ni spavanje 8-10 sati po noći i hidratacija.
Iako nam način života i preventivni tretmani mogu pomoći da budemo proaktivni, postoje i druge radnje koje možemo preduzeti za lečenje i smanjenje bora izazvanih stresom. Sastojci za negu kože protiv starenja poput retinola, SPF-a i vitamina C mogu poboljšati očuvanje kolagena i elastičnog tkiva u koži. Podjednako su uspešni i klasični antiage tretmani protiv mikronidlinga, laserskih i hemijskih pilinga. Ipak, za koje god da se tretmane odlučite, ne želite da ih radite uludo, tako da morate da pripazite i na stil života, paralelno.
Foto: Cottonbro Studio/Pexels.com, Instagram/@embracingfifty
U avgustu, kada Sarajevo postaje pozornica za najvažniji regionalni filmski događaj, ulice grada pretvaraju se u scene, a kafići, stepeništa i holovi Narodnog pozorišta u Sarajevu privremene redakcije, improvizovane montažerske sobe i prostore za važne susrete. Sarajevo Film Festival, pokrenut 1995. godine u ratnim okolnostima, danas je nezaobilazan regionalni kulturni događaj koji okuplja filmske autore, producente, glumce, novinare i filmofile iz celog sveta. Festival nije samo mesto gde se filmovi prikazuju – on je mesto gde filmovi nastaju, gde se karijere grade, gde se razgovori nastavljaju satima posle odjavne špice. Ovogodišnje, 31. izdanje Sarajevo Film Festivala izdanje donosi selekciju od više stotina kratkih, dugometražnih i dokumentarnih filmova, niz masterclass-ova, Q&A sesija i panela, ali i sve ono što Festival čini živim: susrete, čekanja u redovima, tišine pre aplauza i ona spontana poznanstva koja nastaju u prolazu.
Za našu redakciju koja izveštava sa Festivala, Sarajevo Film Festival nije samo filmski program, crveni tepih i prepune sale. Iza svakog intervjua koji čitate, preporuke koju ponesete iz teksta i priče koju vam prenosimo stoji mali dnevni maraton. Ove godine smo razgovarali s autorima koji pomeraju granice žanra, pogledali naslove koji će sigurno obeležiti godinu i napravili kratak vodič za filmove koje ne smete propustiti. Ali šta se dešava između svega toga? Pa tako, dani nisu podeljeni samo na projekcije i intervjue. Između filmova dešava se jednako važna dramaturgija – ona koja se ne vidi na sceni, ali bez koje nijedan tekst, video ili preporuka ne bi nastali.
Tri, četiri, sad – akcija!
U pauzama između projekcija, umesto da hvatamo signal za sledeći call ili razmišljamo o rokovima, okrenuli smo kameru ka Sarajevu. Doslovno. I baš kao što neki filmovi na Festivalu slave povratak sporijim, taktilnim formatima, tako i naš videograf Pero Arsenijević beleži grad u pokretu analognom video kamerom: tramvaj koji škripi niz Titovu, metež grada na potezu od Pozorišta do Baščaršije, Sarajevo diše u ritmu filmskih pauza – i to je često najautentičniji kadar Festivala.
Sarajevo Film Festival iza objektiva
Za novinarske timove koji svakodnevno kreiraju sadržaj o Festivalu, dani počinju ranije nego što svetla u sali padnu na prvo platno. Ritam dana određuje daily protocol i press projekcije – one koje se održavaju pre zvaničnih termina, gde se okupljaju kritičari i novinari. Tu se beleže prve impresije koje će kasnije oblikovati naslove, intervjue i preporuke. U tom ritmu, jedan saveznik se ponavlja: kafa. Ali ne bilo kakva – Grand kafa Black’n’Easy turska kafa postaje neformalni simbol redakcijskog starta jer je spremna za minut i idealna za užurbane situacije kada nam je potrebna prava turska kafa.
Između projekcija i razgovora s rediteljima, glumcima i producentima, novinarski tim se često zatiče ispred Narodnog pozorišta u Sarajevu, u Grand kafa kafiću koji je postao neformalni punkt okupljanja. Tamo se vode tihi dijalozi između onih koji čekaju intervju i onih koji upravo beleže utiske sa prethodnog. U tom mikroprostoru Festivala, kafa više nije samo napitak za razbuđivanje – ona je granica između dve obaveze, prostor za sabiranje, trenutak za reset.
Kako popodne odmiče i kada se približava crveni tepih, tempo se ubrzava. Tada posežemo za još jednom Black’n’Easy turskom kafom koja osigurava budnost i fokus pred večernje projekcije, kada se Festival često pokaže u svom najkompleksnijem svetlu. Filmovi koji igraju kasno uveče neretko su najintenzivniji, najosobeniji – i traže prisutnog gledaoca. Kafa je tada više od navike – ona je naš alat.
Festival kroz ritam L&Z redakcije
Svako jutro donosi nove filmove, svaki razgovor otvara novo pitanje, a svaka Black’n’Easy turska kafa je novi podsticaj. Ipak, ništa, osim kafe se ne ponavlja isto. Grad se menja, ljudi se premeštaju, teme sazrevaju. A onda dođe i taj trenutak – kada se poslednji kadar ugasi, poslednji redosled slova na špici nestane s platna i publika se raziđe. Tada, možda više nego ikada, postaje jasno koliko je svaki dan bio važan. Ali već sutradan, nova projekcija počinje. Nova Black’n’Easy turska kafa se kuva. I tako sve do 22. avgusta, kada se Festival zatvara, a redakcija pakuje opremu i vraća se u Beograd – sa više utisaka nego što staje u tekst i sa sećanjem na Sarajevo koje diše i između filmova.
Fotografije i video: Pero Asrenijević
